Одговорност рађања деце у време краја
„Добро управљају својом децом“ (1. Тимотеју 3:12).
1. Коју природну жељу има већина жена, и како се она одржава у раној младости?
Нико неће оспорити да рађање доноси радост са собом. Мајчин инстинкт је нешто природно, мада је код неких жена јаче изражен него код других. У многим западним земљама дечачићи се играју са механичким играчкама, док девојчице уопште дају предност луткама. Израђивачи играчака се труде да направе лутке које скоро све могу. Многе девојке се радују оном дану када ће уместо лутке моћи да загрле своју властиту слатку бебу, која гргуће.
Радости и одговорности
2. Шта родитељи треба да виде у новорођенчету, и на шта треба да буду спремни?
2 Родитељи свесни одговорности у новорођенчету не виде играчку, него створа за чији су живот и будућност они одговорни Створитељу. Родитељи који доносе дете на свет, морају бити спремни да носе велику одговорност повезану са тим и да предузму потребне промене. Они се у извесном смислу упуштају у 20-годишњи програм исхране, одевања, здравственог неговања и васпитавања, при чему се не види крајњи резултат.
3. Зашто се Приче Соломонове 23:24, 25 могу применити на многе хришћанске родитеље?
3 Радосно је да су многи хршићански родитељи однеговали децу, која су постала верне и ревне Јеховине слуге. Неки родитељи су доживели да су њихова деца касније прихватила пуновремену службу, па тако постали пионири, мисионари или бетелски сарадници. На овакве родитеље се сигурно односе речи: „Сигурно ће се веселити отац праведников; и ко постане отац мудрога, радоваће му се. И отац твој и мајка твоја радоваће ти се и веселиће се родитељка твоја“ (Приче Соломонове 23:24, 25, НС).
Родитељске бриге
4, 5. а) Који библијски захтев морају испунити старешине и слуге помоћници, који имају децу? б) Како нека деца значе ,,несрећу“ за свога оца?
4 Али родитељи се не могу увек радовати својој деци; то се односи чак и на старешине. Апостол Павле је писао: „Надгледник треба да буде беспрекоран, муж једне жене, ... човек, који изврсно управља својим домом и држи децу у покорности са свом озбиљношћу; (зацело, ако ко не зна да управља својим домом, како ће се, старати за Божју скупштину?).“ Павле је још додао: „Ђакони да буду мужеви једне жене, који добро управљају својом децом и својим домовима“ (1. Тимотеју 3:2-5, 12).
5 Наравно, хришћанске старешине и слуге помоћници не сносе одговорност за своју одраслу децу, која више не желе да служе Јехови. Али они су одговорни за своју малолетну децу, као и за старију децу која још код њих станују. Старешине и слуге помоћници су губили драгоцене предности, јер су постали непажљиви или нису више испуњавали библијски захтев да ,добро управљају својом децом и својим домовима“. Таквим очевима и многим другима деца су нанела више бриге него радости. Већ много пута’ се обистинила изрека: „Безуман син значи несрећу за свог оца“ (Приче Соломонове 19:13, НС).
Очеви свесни одговорности
6. О којим питањима треба да размисле хришћански мужеви?
6 Сви хришћански мужеви, без обзира да ли имају предности у скупштини или не, треба сем тога да размисле какве последице могу настати по духовно здравље њихове жене, ако она још мора да брине о малој деци. Ако једна жена духовно није врло јака, како ће се нега једног или више мале деце одразити на њен лични студиј, или на њене могућности да учествује у служби проповедника?
7. Шта се десило са многим хришћанским супругама и шта је често разлог за то?
7 Да ли је мужевима увек јасно да њихове жене, ако се морају бринути за дојенче или за мало дете, често немају пуну корист од скупштинског студија књиге, од састанака у Краљевској сали, од покрајинског и од обласног конгреса? Таква ситуација може трајати месецима а и више година, ако дође дете за дететом. Природна је ствар да у овом погледу главни терет не носи отац него мајка. Повремено се може приметити да хришћански мужеви духовно напредују тако да им се у скупштини поверавају предности, док њихове жене духовно слабе. Зашто? Зато што им мала деца често сметају да се концентришу на састанцима, да спроводе интензивне студије Библије или да у већој мери учествују на делу сведочења. Може ли се говорити о очевима свесних одговорности ако дозвољавају да настану такве ситуације?
8. Како многи очеви учествују у пажењу на децу, и какву корист има њихова жена од тога?
8 Срећом то није увек случај. Многи хришћански очеви се веома труде да подупиру своје жене у пажењу деце. Тако на пример пазе и на то да њихова деца на скупштинским састанцима буду мирна. Ако једно од њихове деце почне викати или на неки други начин проузрокује буку, понекад и они изађу напоље са дететом да примене одговарајућу дисциплинску меру. Зашто би увек само мајка пропустила делове програма? Осим тога, обазриви мужеви помажу својим женама да обаве кућне послове и да однесу децу у кревет, тако обоје могу у миру свести и концентрисати се на духовне ствари.
9. Шта доказује да деца нису увек препрека?
9 Када се у скупштини све одговарајуће организује тада могу младе мајке са одојчадима учествовати чак у помоћној пионирској служби, штавише, неке од таквих мајки су у општој пионирској служби. Деца дакле нису увек препрека. Многи хришћански родитељи испољавају изврстан пионирски дух.
Без деце, али срећни
10. На шта су се одлучили неки брачни парови, и како су били благословљени?
10 Неки млади брачни парови су одлучили да немају децу. Иако је код ових жена мајчин инстинкт исто тако изразит као код других жена одлучиле су у сагласности са својим мужем да немају деце, како би се у потпуности могле ставити у Јеховину службу. Многи од ових брачних парова су служили као пионири или мисионари. Они се сада са пуном захвалношћу могу осврнути на свој живот. Тачно је, они немају властиту децу али су направили нове ученике који непрекидно верно служе Јехови. Ова ’права деца у вери’ неће никада заборавити ко је био употребљен да им донесе ,реч истине“ (1. Тимотеју 1:2; Ефесцима 1:13; упореди 1. Коринћанима 4:14, 17; 1. Јованова 2:1).
11. Где служе Јехови многобројни брачни парови без деце, изашто ништа не жале? б) Који се библијски текст може применити на све брачне парове који су „ради Царства“ остали без деце?
11 Широм света је брачним паровима, који се одричу родитељске радости, могуће да служе Јехови у покрајинској служби, у обласној служби или у бетелу. Они се са задовољством сећају времена у ком су на предносном месту могли да служе Јехови и својој браћи. Није им жао. Нису имали радост да имају децу, али су на различитим подручјима делатности имали важну улогу у унапређивању интереса Царства. На све ове брачне парове, који су „ради небеског Царства“ остали без деце, може се сигурно применити следећи библијски текст: „Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи“ (Матеј 19:12; Јеврејима 6:10).
Лична ствар
12. а) Зашто је јединствена предност имати децу? б) У којим временима је рађање деце било од Бога
12 Као што смо видели у претходном студијском чланку, деца су дар Божји (Псалам 127:3). Имати децу је јединствена предност, коју немају Јеховина духовна створења (Матеј 22:30). Било је времена у којима је то спадало у налог који је Јехова дао својим слугама на Земљи. То је био случај са Адамом и Евом (1. Мојсијева 1:28). На преживеле од потопа се то такође односило (1. Мојсијева 9:1). Према Јеховиној вољи синови Израела су требали да се умножавају рађањем деце (1. Мојсијева 46:1-3; 2. Мојсијева 1:7, 20; 5. Мојсијева 1:10).
13, 14. а) Шта се данас може казати о рађању цеце, и која критика не би била на месту? б) Који се савет даје, мада је то лична ствар, у данашњем времену краја о рађању деце?
13 Рађање деце, данас није изразити саставни део задатка, који је Јехова дао свом народу. И поред тога то је још увек предност, коју он одобрава онима који су у браку, уколико је то њихова жеља. Хришћански брачни парови који испуњавају своју жељу да имају децу не требају бити критиковани као ни они брачни парови који се одричу да имају децу.
14 Да ли ће један брачни пар у данашњем времену краја, хтети да има децу или не, јесте лична ствар о којој мора сваки пар сам да одлучи. Ипак, будући да је ’преостало време скраћено’, брачни парови би добро учинили ако би брижљиво и у молитви одвагнули шта иде у прилог а шта против рађања деце у данашњем времену (1. Коринћанима 7:29). Ко се одлучи да има децу, не треба мислити само на радост која је с тим повезана него да има на уму и обавезе као и проблеме који уз то иду, који настају за родитеље и за децу коју доносе на свет.
Ако је непланирано
15, 16. а) Који став се треба избећи ако дође до неочекиване трудноће, и зашто? б) Како треба да се прихвати свако дете, и којим одговорностима је потребно да се удовољи?
15 Неки можда кажу: „То је све лепо и добро. Али шта ако дете дође неочекивано?“ То је био случај већ код многих брачних парова, који су били потпуно свсни да није идеално рађати децу у данашње време. Неки од њих су годинама били у пуновременој служби. Како би требали гледати на долазак неочекиваног придошлице?
16 Овде одговорност родитеља долази до изражаја. Истина, може доћи до неочекиване трудноће али хришћански родитељи не смеју тада дете, које се роди, сматрати непожељним. Ма какве промене за њих могле настати, они ипак не би требали у себи да скупљају љутњу на дете. Најзад они су одговорни за његово стварање. Ако је оно сада ту, они би требали схватити своју промењену ситуацију свесни да „време и непредвиђени догађаји“ све људе на један или други начин „погађа“ (Проповедник 9:11). Хтели или не, они су суделовали на чину стварања, чији иницијатор је Јехова Бог. Они треба да прихвате своје дете као њима поверено и да љубазно удовоље својим одговорностима као „родитељи у заједници са Господом“ (Ефесцима 6:1).
„Све чините у име Господа“
17. Који је савет дао Павле Колошанима, и како се овај савет може данас применити?
17 Непосредно пре давања савета о стварима породичног живота, апостол Павле је писао: „Све што год чините рјечју или делом, ове чините у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и оца кроза њ“ (Колошанима 3:17-21). У каквом год се стању нађе један хришћанин, он треба да буде захвалан Јехови и у свом положају, покуша да ’све чини у име Господа’.
18, 19. а) Како могу хришћани који нису у браку и брачни парови који немају децу да чине „све у име Господа“? б) Како хришћански родитељи треба да гледају на своју децу, и који циљ треба себи да поставе?
18 Хришћанин који је за себе одлучио да не ступа у брак, неће своју слободу користити за вођење удобног живота, него ће „свом душом као за Јехову“ радити, ако је могуће на једној грани пуновремене службе (Колошанима 3:23; 1. Коринћанима 7:32). Тако исто и брачни пар који је одлучио да нема деце, неће на себичан начин ’употребљавати овај свет до краја’, него ће у свом животу створити што више места за интересе Царства (1. Коринћанима 7:29-31).
19 Хришћани који имају децу треба да буду родитељи свесни одговорности. Они не треба да сматрају своју децу као препреке за службу Јехови, већ као изузетну доделу. Шта ће то значити? Ако предани хришћанин нађе некога који испољава интерес за истину тада он почиње редован библијски студиј са дотичним. Када је почео студиј, тада врло марљиво, од недеље до недеље, настоји да посећује интересента и да му помаже у духовном погледу да напредује. За хришћанску децу није ништа мање потребно. Да би помогли деци да духовно расту и да воле свог Створитеља, са њима се мора почети што је могуће раније добро промишљен библијски студиј, који треба редовно спроводити (2. Тимотеју 3:14, 15). Уз то родитељи ће се савесно потрудити да дају добар пример хришћанског владања код куће исто тако као и украљевској сали. И ако је могуће преузимају одговорност да школују своју децу у служби проповедања. Осим тога што проповедају другима, родитељи се труде да на тај начин, уз Јеховину помоћ, ’направе ученике’ од своје деце (Матеј 28:19).
Деца у „великој невољи“
20. а) Шта нам предстоји, и на које је тешкоће Исус упозоравао? б) Како се односе Исусове речи на одгајање деце у времену краја?
20 Нама предстоји „велика невоља какве није било од почетка света, не, нити ће је икада више бити“ (Матеј 24:21, НС). То ће бити тешко време за одрасле и за децу. У свом пророчанству о свршетку садашњег система ствари, Исус је указао да ће се ради хришћанске истине раздвајати породице. Изјавио је: „А предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их“ (Марко 13:12). Очигледно да неће бити увек само радост при одгајању деце у времену краја. Како из Исусових речи произлази, то може бити повезано са бригама, разочарањем па чак и са опасностима.
21. а) Зашто родитељи не треба превише да брину, иако треба реално да гледају у будућност? б) Коју наду могу да гаје они а и њихова деца?
21 Иако би се предстојеће тешкоће требале реално сагледати, за брачне парове са малом децом не би било мудро да се превише брину због будућности. Ако сами остану верни и са своје стране учине најбоље, да одгоје своју децу „у стези и озбиљној опомени Јеховиној“, могу бити уверени да ће њихова деца бити повољно оцењена (Ефесцима 6:4; упореди 1. Коринћанима 7:14). Као део „великог мноштва народа“ могу се они а и њихова мала деца надати да преживе „велику невољу“. Ако таква деца израсту у верне Јеховине слуге, тада ће му бити захвалне у сву вечност да су имали родитељи свесне одговорности (Откривење 7:9, 14; Приче Соломонове 4:1, 3, 10).
Питање за понављање
◻ Који дугорочни програм повлачи за собом рађање једног детета?
◻ Зашто су неке старешине и слуге помоћници изгубили своје предности?
◻ Које чиниоце треба један хришћански муж да узме у обзир у погледу трудноће своје жене?
◻ Шта доказује да један хришћански брачни пар без деце може да буде срећан?
◻ Како родитељи треба да гледају на рађање детета, и зашто не треба превише да брину због будућности?
додељени налог?
[Слика на 12. страни]
Очеви су такође одговорни да деца буду мирна на састанцима