’Јехови припада борба’

„Ја идем на те у име Јехове над војскама, Бога војске Израелове, коју си ти ружио“ (1. САМУИЛОВА 17:45, Ба).

 1, 2. а) Са каквим изазовом је суочена израелска војска предвођена царем Саулом? б) Како израелски војници реагују на Голијатов изазов, и ко тада ступа на сцену?

ДВЕ моћне војске стоје једна према другој у долини Ели, југозападно од Јерусалима. На једној страни је израелска војска, предвођена од заплашеног цара Саула, а на другој страни филистејска војска са својим огромним поборником Голијатом. Име Голијат вероватно значи „сјајни“. Овај поборник је око 2,90 метра висок и до зуба наоружан. Богохулно и пркосно је ружио Израел (1. Самуилова 17:1-11).

² Ко ће да прихвати Голијатов изазов? „Чим угледаше тог човека сви Израелци побегоше испред њега и обузе их велики страх.“ Али гле, један младић ступа на сцену! Он се зове Давид, што значи „драги“. Он се показао и према Јехови ’драг’, јер је храбро наступио за праведност. Самуел је већ помазао Давида за будућег Израеловог цара, и Јеховин дух је снажно деловао на њему (1. Самуилова 16:12, 13, 18-21; 17:24; Псалам 11:7; 108:6).

 3. Коју ратну опрему узима Давид а коју Голијат?

³ Давид чује Голијата „да срамоти војску Бога живога“. Он се нуди да иде у борбу са дивом. Док Саул одобрава, Давид се спрема да крене, али не са традиционалном опремом и од Саула понуђеним оружјем. Он је наоружан само са штапом, праћком и пет глатких камења — супротно Голијату који носи копље са сечивом тешким 7 килограма и бакрени оклопни прслук тежак 57 килограма. Док се моћни Голијат и његов носач приближавају, „проклињаше Филистејин Давида боговима својим“ (1. Самуилова 17:12-44).

 4. Шта Давид одговара на дивов изазов?

⁴ Шта Давид одговара на то? На дивов изазов он реагује речима: „Ти идеш на ме с мачем и с копљем и кацигом, а ја идем на те у име Јехове над војскама, Бога војске Израелове, коју си ти ружио. Данас ће те Јехова мени у руке дати, и убићу те, и скинућу главу с тебе и даћу ја данас меса војске Филистејске птицама небеским и зверима пољским, и познаће сва земља да Израел има Бога, и знаће све ово мноштво да Јехова не спасава мачем и копљем. Јер ЈЕ ПОБЕДА ОД ЈЕХОВЕ, и он вас предаје у руке наше“ (1. Самуилова 17:45-47, Ба).

 5. Какав је исход битке, и коме припада заслуга?

⁵ Давид храбро креће у борбу. Камен из његове праћке погађа свој циљ и Голијат пада на земљу. Да, Јехова је наградио Давидову веру и храброст тако што је непогрешиво усмерио мали куршум у дивово чело. Давид трчи ка Голијату, извлачи његов мач из корица и одсеца главу хвалисавом поборнику. Збуњени Филистејци су ударили у бег. С добрим разлогом могло се казати: ’ЈЕХОВИ ПРИПАДА БОРБА’ (1. Самуилова 17:47-51).

 6. а) Зашто је Јехова сачувао детаље о тој битци из давног времена? б) Које засигурање је потребно Божјим слугама док трпе прогонство од непријатеља који могу бити слични Голијату?

⁶ Зашто је Јехова задржао опширан извештај о тој борби у својој Речи, мада се то догодило још пре 3 000 година? Апостол Павле нам каже: „Јер што се унапред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом Писма наду имамо“ (Римљанима 15:4, Ба). Данас многе верне Божје слуге трпе срамоту и жестоко прогонство од непријатеља, што можемо да упоредимо са Голијатом. Док се непријатељски притисак повећава, свима нама је потребно утешно обећање: ’ЈЕХОВИ ПРИПАДА БОРБА.’

Спорно питање суверенитета

 7. Које спорно питање се тиче Божјег народа у свим нацијама и зашто?

⁷ Голијат је ружећи наступио против Израеловог Бога. Слично је и у 20. веку тоталитарни политички систем владања кренуо да оспори Јеховин суверенитет и покушао да примора његове слуге да се побожно подложе држави. Ово спорно питање се тиче чланова Божјег народа у свим народима. Зашто? Зато што су 1914. године истекла предсказана времена незнабожаца или „одређена времена народа“ и што је наступио садашњи период у ком је „мука код народа“ (Лука 21:24-26, НС, Ба). Времена незнабожаца су започела кад су народи 607. године пре н. е. почели да газе земаљски Јерусалим, и трајала су 2 520 година, тј. до 1914, кад је Јехова на престоље узвисио Исуса, свог месијанског краља у небеском Јерусалиму (Јеврејима 12:22, 28; Откривење 11:15, 17).a

 8. а) Како су се краљеви земље одазвали на пророчанску заповест да ’служе Јехови са страхом’? б) Који светски поборници данас руже Јехову и злостављају његове сведоке?

⁸ Велика промена је настала 1914. године. Народи више нису могли да владају без Божјег мешања. Али да ли су „краљеви“ који су тада владали слушали пророчанску заповест: „Јехови служите са страхом“, тим што су признали његовог ново устоличеног краља? Не. Уместо тога они „се скупљају као један против Јехове и помазаника његовог“, Исуса. Пошто следе своје властите циљеве, били су у великом рату (1914-1918) „у тумулту“ (Псалам 2:1-6, 10-12, НС). Светска владавина је до данашњег дана горуће спорно питање за човечанство. Сотонски свет непрестано доводи политичке поборнике, што се може упоредити са Голијатовим рођаком, Рафајом. Такви диктаторски владари су ружили Јехову и покушали су да приморају његове сведоке на подложност. Али као што је увек било, Јехови припада борба и победа (2. Самуилова 21:15-22).

Савремени „Саул“

 9. Ко данас одговара начину поступања краља Саула, и на који начин?

⁹ Како краљ Саул одговара овој слици? Јехова је због Саулове непослушности још раније одлучио ’да му истргне царство Израелово’ (1. Самуилова 15:22, 28). Сада је Саул пропустио да подупре Јеховин суверенитет у погледу Голијатовог изазова. Штавише, Саул је потом наставио да прогони Давида — победника Голијата — оног који је од Јехове био помазан да замени Саулову лозу владара. Како само свештенство тзв. хришћанства упадљиво одговара начину оваквог поступања! Оно се супротставило библијској истини и припада гомили отпадника који „не слушају“ „добру вест“ о нашем Господу Исусу и долазећу владавину његовог Царства.

10. а) Који проглас је 1918. у Лондону објавила група проминентних свештеника? б) Уместо да су се држали прогласа из 1918, којим путем је свештенство кренуло?

¹⁰ За време првог светског рата, компромиси свештенства тзв. хришћанства су постали јасно видљиви. Очигледно се Исусово пророчанство из Матеја 24. и 25. поглавља и Луке 21. поглавља испуњавало. Уствари, група проминентних свештеника у Лондону, Енглеска, представници баптиста, конгрегационалиста, презбитеријанаца, епископалаца и методистичких цркава, објавили су проглас. У њему је написано: „Садашње кризе указују на свршетак времена незнабожаца“. Али, они нису потпуно следили ту изјаву. Свештенство тзв. хришћанства је већ било дубоко уплетено у подупирању обеју страна у првом светском рату. Уместо да признају Исусово присуство у царској моћи, они су подлегли мишљењу светских нација — да људи треба да наставе под доминацијом разједињујућих незнабожачких политичких сила, чак и под тиранима као што је Голијат, уместо да се уједине под Божјим Царством (Матеј 25:31-33).

Нема компромиса!

11. Ко није правио компромисе у вези спорног питања суверенитета, и чији пример су следили?

¹¹ Да ли Божје предане слуге праве компромис у овом спорном питању суверенитета? Далеко од тога, као што библијски извештај јасно показује! (Данило 3:28; 6:25-27; Јеврејима 11:32-38; Откривење 2:2, 3, 13, 19). Лојални хришћани данас подржавају Јеховин суверенитет и Царство упркос оштрих прекора и прогонстава које им савремени Голијат намеће. Тако они следе кораке Исуса, „сина Давидовог“, који је храбро водио духовни бој у корист Јеховиног суверенитета, док је у исто време остао стриктно неутралан што се тиче светских конфликата и политике. У молитви свом Оцу, Исус је рекао да његови следбеници, прави хришћани, такође нису „део света“ (Матеј 4:8-10, 17; 21:9; Јован 6:15; 17:14, 16; 18:36, 37; 1. Петрова 2:21).

12. а) Ко је оборио савременог Голијата и како? б) Какав утицај је на Јеховин народ имала чињеница да су на „Голијата“ гледали као на мртвог?

¹² Давиду сличан остатак помазаних хришћана данас је оборио савременог Голијата. Како? Тако што су се недвосмислено изјаснили за Јеховину страну у спору око светске доминације. „РЕЗОЛУЦИЈА“ (коју је прихватило Удружење међународних истраживача Библије на скупу у Сидар Поинту, Охајо, у недељу, 10. септембра 1922) представља узорак. Она садржи следеће:

„10. Даље сматрамо и сведочимо да је ово дан Божје освете над Сотониним видљивим и невидљивим царством;

11. Да поновно успостављање старог света или уређења није могуће; да је дошло време за успостављање Божјег Царства кроз Христа Исуса; да ће све силе и организације које се драговољно не подложе праведној власти Господа бити уништене.“

„Син Давидов“, као глава хришћанске скупштине несумњиво је водио бацање те „стене“ царске истине (Матеј 12:23; Јован 16:33; Колошанима 1:18). Резолуције прихваћене на годишњим скуповима од 1922. до 1928. потврдиле су овај став. Што се тиче Јеховиног народа „Голијат“ је мртав, одсечене главе. Диктаторске људске владавине нису биле у стању да присиле храбре заступнике Јеховиног суверенитета у компромис (упореди Откривење 20:4).

13. а) Како је свештенство тзв. хришћанства правило компромисе за време угњетавања у Хитлеровој Немачкој? б) Шта је књига Мајке у отаџбини известила о бескомпромисним сведоцима?

¹³ Изузетан савремени пример насиља Голијату сличних политичких владавина се десио за време Хитлерове Немачке. Највеће религије, католичка и протестантска су јадно правиле компромисе служећи као вазали нацизму идолизирајући Фирера, поздрављајући његову заставу са кукастим крстом и благосиљајући његове трупе, које су одлазиле да убијају своје припаднике у вери, из суседних народа. Такозвани хришћани свих вера — али не Јеховини сведоци — су били захваћени патриотском грозницом. У књизи Мајке у отаџбини се извештава: „[Јеховини сведоци] су били послани у концентрационе логоре, хиљаду њих је било погубљено, а других хиљаду је умрло између 1933. и 1945. ... католици и протестанти су слушали како их свештенство побуђује да сарађују са Хитлером. Ако су се одупирали, тиме су се противили наредбама и цркве и државе.“ Каква кривица за крв коју носе црква и држава! (Јеремија 2:34)b

14. Зашто су Јеховини сведоци често прогоњени?

¹⁴ До данашњег дана немилосрдно угњетавање Јеховиних сведока се наставља у многим државама, као што је прорекао Исус Христ. Међутим, у свим околностима ови хришћани настављају да ревно проповедају ову „добру вест о Царству“ (Матеј 24:9, 13, 14, НС). Иронија те ситуације је да су Сведоци признати у многим државама као поштени, уредни држављани, примерни у придржавању закона и прописа (Римљанима 13:1-7). Ипак су често прогоњени. Зашто? Пошто обожавање припада једино Јехови, они се уздржавају од клањања ономе што представља државу или поздрављању тога (5. Мојсијева 4:23, 24; 5:8-10; 6:13-15). Безкомпромисно, обожавају Јехову, „само њега“, чинећи Јехову сувереним Господом у свом животу (Матеј 4:8-10; Псалам 71:5; 73:28). Пошто ’нису део света’, они чувају хришћанску неутралност што се тиче политике и ратова света (Јован 15:18-21; 16:33).

15, 16. а) Чији пример могу Сведоци свих узраста да следе кад их савремени Голијат угрожава, и како је то приказано примером једне шестогодишње хришћанке? б) Коме треба да буду слични малени које васпитавају њихови хришћански родитељи?

¹⁵ Савремени Голијат често угрожава ове чуваре интегритета који стављају обожавање Јехове испред идолатријске праксе (упореди Откривење 13:16, 17). Али Сведоци, млади и стари, могу следити пример Давида и без страха одолевати изазову. У једној јужноамеричкој држави, шестогодишња хришћанска девојчица је од детињства била добро поучавана код куће (упореди Ефесцима 6:4; 2. Тимотеју 3:14, 15). То јој је помогло да постане најбистрији ученик у разреду, али, њена библијски школована савест је навела да се уздржи од учествовања у идолатријским церемонијама у разреду. Кад је објаснила свој став, учитељ је узвикнуо да је девојчица њених година премлада, да има савест! Ова шестогодишња девојчица је доказала да учитељ није био у праву, дајући упечатљиво сведочанство.

¹⁶ Надамо се да ће сви хришћански родитељи васпитавати своје малене, тако да ће они следити пример младог Давида, заузимајући став, кад их Голијату сличи светски ауторитети угрозе. Нека буду као троје верне јеврејске деце, као Данило и многи други из библијског извештаја и нека храбро ’имају увек чисту савест’ у складу са библијским начелима (1. Петрова 2:19; 3:16; Данило 3:16-18).

Гледиште историчара

17. а) На који развој догађаја је упозорио енглески историчар Тојнби? б) Како савремени разред Голијата куша лојалност Божјег народа?

¹⁷ Познати енглески историчар Арнолд Тојнби је упозорио пред развојем „грозног облика паганског обожавања суверених националних држава“ описујући то као „кисело врење новог вина демократије у старим боцама трибализма“. Они који тврде да је њихова нација изнад свих других, чак до степена да обожавају државу, су манипулисани од стране владара и постројени са циљем да извршавају њихову политику, била она добра или лоша. Резултат тога је да разред Голијата устаје да куша лојалност Божјег народа који воли родну земљу али одбија да обожава државу и њене симболе.

18. Ком самоиспитивању треба да се подвргне савестан хришћанин?

¹⁸ Као што је био случај у нацистичкој Немачкој, и данас треба да се савесни хришћани подвргну самоиспитивању: Да ли ћу веровати, да је народ, међу којим живим, у већој милости код Бога, него било који други народ? Нарочито сада, у најопаснијем раздобљу људске историје, није логично и разумно гледати на један мали део земље као супериорнији од свих других делова и гледати на један део људске породице као супериорнији од свих других делова.

19. Шта нам највећи историчар свих времена, Јехова, говори о начину размишљања и поступања да је једна нација супериорнија од свих других?

¹⁹ Осврнимо се на гледиште највећег историчара — Јехове Бога, аутора Библије. Апостол Петар нам каже: „Заиста видим да Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему“. Зар нећемо увек поступати у складу са инспирисаном изјавом апостола Павла да је Бог „учинио да сви људи, који су од једне крви изишли, живе по свему лицу земаљскоме“? Зашто би једна људска нација мислила и поступала као да је супериорнија од сваке друге нације? Говорећи о свим људима Павле је рекао: „Кад смо дакле род Божји“ (Дела апостолска 10:34, 35; 17:26, 29, Ба).

20. Пред којим изазовом се Божји народ неће више наћи у Јеховином новом уређењу, и о чему ће бити говора у нашем следећем студијском чланку?

²⁰ У Јеховином новом уређењу, љубитељи праведности неће више бити изазивани од стране Голијату сличних тоталитарних политичких система, јер понос и мржња њихових присталица биће ствар прошлости (Псалам 11:5-7). Било где да живи на земљи, Божји народ је такав национализам оставио иза себе, због послушности према Исусовој заповести да ’љубе један другога као што је он љубио њих’ (Јован 13:34, 35, НС; Исаија 2:4). Наш следећи студијски чланак ће показати о каквој је љубави реч.

[Фусноте]

Питања за понављање

■ Шта представља насилнички див Голијат?

■ У ком погледу Божје слуге не праве компромис у спорном питању суверенитета?

■ Зашто Божји народ може рећи да је савремени Голијат оборен?

■ Ко поступа као краљ Саул и како?

■ Како Јеховин народ поступа као Давид у суочењу са угњетавањем од стране савременог Голијата?