Поуке из Писма: Михеј 1:1–7:20

Узвишена Јеховина правда и његово име

ПРОРОК Михеј живео је у осмом веку пре н. е., у времену кад је у Израелу и Јуди преовладавало идолопоклонство и неправда. Тадашње стање је толико било слично овоме које превладава данас да су Михејеве поруке и упозорења сасвим прикладне и за наше време. А позитивне вести које је он такође доносио пружају нам стварну наду у свету у ком влада Сатана (1. Јованова 5:19).

Михејеву поруку можда се најбоље може сажети у следеће три изјаве: ”Тешко онима који (...) о злу се труде.“ ”Шта Господ [Јехова, НС] иште од тебе осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смерно с Богом својим?“ ”Ми ћемо ходити у име Господа [Јехове, НС] Бога својега у век и до века“ (Михеј 2:1; 6:8; 4:5).

Идолопоклонство осуђено

Јехова не подноси преступнике бесконачно. Идолопоклонство и бунтовништво узели су маха у Израелу и Јуди. Зато је Јехова сведок против њих. Њихови ликови биће смрвљени. Идолопоклоници ће бити ’ћелави као орао‘ и отићи ће у ропство (1:1-16).

За верне се Јехова показује као Бог наде. Силници који кују завере означени су као лопови и пљачкаши. Погодиће их невоља. Ипак, дано је обећање о обнови за ”остатак Израелов“. ”Постави[т]ћу их заједно као овце Восорске, као стадо усред тора њихова“, каже Јехова.

Јехова очекује да они који носе одговорност у народу врше правду. Израелским вођама који злоупотребљавају свој положај речено је: ”Не треба ли вам знати што је право? Који мрзите на добро а љубите зло, садирете кожу с њих и месо с кости њиховијех.“ Михеј, ”пун силе од духа Господова [Јеховина, НС], и суда и храбрости“, објављује Божје осуде против њих. Неправедни вође, каже, суде за мито, свештеници поучавају за плату, а пророци проричу за новац. Зато ће Јерусалим ”постати гомила“ рушевина (3:1-12).

Вест наде

Обожавање ће се вршити по целој Земљи. Михеј прориче да ће ”у пошледња времена [у завршном делу дана̂, НС]“, људи из многих народа бити поучени Јеховиним путевима. Бог ће провести суд и рата више неће бити. Прави обожаваоци ’ходиће у име Јехове Бога својега у век и до века‘. Успркос прогонству и боли, његов ће народ бити ослобођен из руку својих непријатеља (4:1-13).

Можемо имати поверења у Божјег обећаног Избавитеља. Владар из Витлејема пасти ће их Јеховином снагом. Проречено је ’избављење од Асирца‘. Остатак правих обожаваоца постаће као роса и као ситан дажд и искорениће се сви облици лажне религије и демонизма (5:1-15).

Јеховина правда ће преовладати

Јехова очекује да се његов народ држи његових исправних и праведних мерила. Шта је он учинио а да би заслужио млитаво обожавање? Учинио је добре ствари за свој народ. ’И шта Јехова тражи од њих осим да чине што је право и да љубе милост и да ходе смерно с Богом својим?’ Ако наставе са својом злом насилношћу и искоришћавањем, могу само очекивати његову неповољну осуду (6:1-16).

Требамо имати поверења у Јеховину правду и милосрђе. Чак ће и чланови породице постати непријатељи. Али Михеј каже: ”Чекаћу Бога спасења својега; услишиће ме Бог мој.“ Пророк се поуздаје у Јеховину правду, знајући да Бог ”не држи до века гнева својега, јер му је мила милост“ (7:1-20).

Поука за нас: Јехова од свог народа очекује да врши правду. Обзиром на пословне обичаје, хришћанин би се уствари требао упитати: ’Могу ли ја бити морално чист ако су ми мерила лажна и ако ми је у тобоцу преварно камење?‘ (6:11). Сав Јеховин народ мора у овим последњим данима допринети јединству његове земаљске организације и прихватити поуку о његовим путевима мира. Требали бисмо учинити све што је у нашој моћи да бисмо узвисивали Јеховино име и унапређивали право обожавање (2:12; 4:1-4).

[Оквир на 31. страни]

РАЗМОТРЕНИ БИБЛИЈСКИ ЦИТАТИ

○ 1:16 — У Израелу је ћелавост била повезана са срамом, жаљењем и невољом (Исаија 3:24-26; 15:2, 3; Јеремија 47:5). Неки пагански народи су имали обичај бријати главе у време жалости за умрлим рођаком. Док под Мојсијевим законом природна ћелавост није сматрана нечистом, Израелци нису требали у жалости бријати своје главе, ’јер су народ свет Јехови Богу својему‘ (5. Мојсијева 14:1, 2). Међутим, Михеј је рекао Израелу и Јуди да остригу косу свог грешног идолопоклоничког поступања, чиме су изгубили предуслове да буду свети народ и чиме су они и њихово потомство заслужили да оду у заробљеништво. Хебрејска реч која је овде преведена са ”орао“ вероватно се односи на једну врсту лешинара који по глави има нешто мекане белине. Иако није исте врсте као орао, сматра се да је из исте породице.

○ 2:12 — Ове речи данас налазе испуњење на духовном Израелу (Галатима 6:16). Нарочито је од 1919. отворен пут помазаном остатку да бежи из заробљеништва религиозног Вавилона Великог (Откривење 18:2). Као што је прорекао Михеј, били су сакупљени ”као стадо усред тора њихова“. Кад им се 1935. придружило велико мноштво ’других оваца‘, заиста је то постала ”врева од људства“ (Откривење 7:9; Јован 10:16).

○ 3:1-3 — Ово је снажан контраст између Јехове, добростивог Пастира, и окрутних вођа древног народа у Михејево време. Нису удовољили свом опуномоћењу да штите стадо вршећи правду. Окрутно су искоришћавали симболичне овце, не само тако што су их стригли, него су и ’садирали кожу с њих‘ — као вукови. Зли пастири лишавали су народ правде и проливали му крв (3:10). Беспомоћнима су, кроз искривљени суд, преваром одузимане куће и средства за живот (2:2; упореди Језекиљ 34:1-5).

○ 4:3 — Ти ’многи народи‘ и ’јаки народи‘ нису политичке нације и владавине, него појединци из свих народа, особе које раскидају са својим национализмом и окрећу се ка уједињеној служби на Јеховиној гори правог обожавања (Исаија 2:2-4). Јехова на духован начин ’суди и кара‘ оне вернике који заузимају став за Божје Краљевство. Те особе из ’великог мноштва‘ усклађују се са божанским судовима, те прекивају своје мачеве у плугове и тако живе у миру са осталим сведоцима Јехове.

○ 5:2 — Витлејем Ефрата је вероватно тако именован јер постоје два града по имену Витлејем. Михеј указује на онај у Јуди, јужно од Јерусалима. Други град је био на северу, у Завулону (Исус Навин 19:10, 15). ”Ефрата“ или ”Ефрат“ било је рано име за Витлејем у Јуди или подручје око њега (1. Мојсијева 48:7; Рута 4:11). Таква детаљна одредница подвлачи тачност Божјих пророчанских обећања обзиром на Месију.

○ 6:8 — Михеј није умањивао вредност жртава за грех, али је истицао оно што је било истински вредно у Јеховиним очима. (Упореди 5. Мојсијева 10:12.) Да би жртве биле прихватљиве Јехови, грешник је морао показивати особине правде, доброхотности и смерности. Данас Јехова исто то тражи у нашој служби (1. Коринћанима 13:4-8).

○ 7:4 — Трње и трњак су биљке које се могу закачити за одећу и подерати месо. Овде Михеј описује морални пад нације у његово време. Очигледно је мислио да и најбољи међу тврдоглавим Израелцима наноси такве озледе и бол као и трн и трњак ономе који се превише приближи.

[Слика на 32. страни]

Михеј је прорекао Исусово место рођења