Улога виших власти
”Званичник је слуга Божји за твоје добро. Али ако зло чиниш бој се“ (РИМЉАНИМА 13:4).
1, 2. На који начин су многи припадници такозваног хришћанства у вези с револуционарним тежњама?
ПРЕ две године у једном уводном чланку часописа New York Post изражено је негодовање поводом једног скупа бискупа у Лондону. Радило се о Lambeth-конференцији на којој је учествовало више од 500 бискупа Англиканске заједнице. Повод негодовању била је резолуција којом је конференција изразила разумевање за људе ”који се након што су исцрпли сва остала средства, одлучују за оружану борбу као за једини пут до праведности.“
2 У чланку је писало да је та резолуција практично одобравање тероризма. Али, бискупи су само следили растући тренд. Њихово се држање не разликује од држања католичког свештенства у Гани које препоручује герилски рат као најбрже, најпоузданије и најсигурније средство за ослобођење Африке, ни од бискупа Методистичке цркве у Африци, који се заузима за ”ослободилачки рат до горког свршетка“, такође ни од многих мисионара такозваног хришћанства који се у Азији и Јужној Африци боре заједно с побуњеницима против постојећих владавина.
Прави хришћани се не ’супротстављају властима‘
3, 4. (а) Која начела повређују такозвани хришћани који заступају револуцију? (б) Шта је у вези Јеховиних сведока утврдио један човек?
3 За своје следбенике у првом веку Исус је рекао: ”Они нису део света као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:14, NW). Сваки такозвани хришћанин који заступа револуцију, увелико је део света. Он није Исусов следбеник, нити ”се покорава вишим властима“ (Римљанима 13:1). Такав би учинио добро ако би уважио опомињуће речи апостола Павла: ”Зато, ко се супротстави власти, поставља се насупрот Божјој уредби; они који јој се постављају насупрот примиће суд на себе“ (Римљанима 13:2, NW).
4 За разлику од многих припадника такозваног хришћанства, Јеховини сведоци немају ништа с оружаном силом. То је утврдио један човек из Европе, који је писао: ”Кад сам схватио шта су учиниле религија и политика, одлучио сам да уложим сву своју снагу да дође до преврата постојећег друштвеног уређења. Прикључио сам се групи терориста и оспособио се за баратање сваком врстом оружја; учествовао сам у многим тешким разбојничким препадима. Живот ми је био стално у опасности, а временом је постало очигледно да водимо безизлазну борбу. Био сам незадовољан, савладао ме је осећај потпуне безнадежности. Тада је на наша врата покуцала Сведокиња Јехове. Причала ми је о Божјем Краљевству. Пошто сам био уверен да је то за мене губљење времена, предложио сам да је саслуша моја жена. Она је то учинила и тако је започео библијски студиј. Коначно сам и ја пристао да присуствујем том студију. Речима не могу да опишем олакшање које сам осетио када сам схватио ко је погонска снага која наводи човечанство на зло. Дивно обећање о Краљевству дало је мом животу наду и смисао.“
5. Зашто хришћани остају мирољубиво покорни вишим властима и колико ће то дуго потрајати?
5 Хришћани су заступници или опуномоћеници Бога и Христа (Исаија 61:1, 2; 2. Коринћанима 5:20; Ефесцима 6:19, 20). Као такви они остају неутрални према свим сукобима у свету. Ако неки политички системи изгледају успешнији од других у економском погледу, или ако неки системи засигуравају већу слободу, хришћани не унапређују ниједан политички систем, нити дају једноме предност пред другим. Они знају да су сви системи несавршени. ”Божја уредба“ састоји се у томе да ти системи постоје тако дуго док их не одстрани његово Краљевство (Данијел 2:44). Зато хришћани остају мирољубиво покорни вишим властима, унапређујући вечно добро других тиме што им проповедају добру вест о Краљевству (Матеј 24:14; 1. Петрова 3:11, 12).
Слушати закон
6. Зашто су многи људски закони добри упркос околности ”да је сав свет у власти Злога“?
6 Државне владе доносе законе и већина тих закона је добра. Треба ли да нас то изненади с обзиром на околност ”да је сав свет под влашћу лукавога“? (1. Јованова 5:19). Не. Јехова је усадио у нашег праоца Адама савест и тај урођени смисао за правду и неправду одражава се у многом погледу у људским законима (Римљанима 2:13-16). Хамураби, законодавац у старом Вавилону, рекао је у уводу свог законика између осталог следеће: ”У то време су ме именовали да унапређујем добробит људи, ја, Хамураби, побожан, богобојазан кнез, да проузрочим да правда преовлада у земљи, да уништим зле и зло, да моћна сила не угњетава немоћне.“
7. Ко има право да казни преступника закона и зашто?
7 Већина влада рекла би да њени закони следе сличну сврху; унапређивање благостања својих грађана и подржавање реда у друштву. Зато кажњавају поступке непријатељског карактера према друштву, као што су убиство и крађа, и доносе одредбе као што су на пример ограничења брзине и прописи о паркирању. Сви који намерно крше те законе супротстављају се власти и ”примиће суд на себе“. Од кога суд? Не безусловно од Бога. Грчка реч овде преведена са ”суд“ пре би се односила на неки цивилни процес него на Јеховин суд. (Упореди 1. Коринћанима 6:7.) Виша власт има право да казни свакога ко незаконито поступа.
8. Како ће реаговати скупштина ако њен члан почини тешко кажњиво дело?
8 Јеховине сведоке прати добар глас да се не супротстављају људским властима. Ако неки припадник скупштине прекрши закон, скупштина му неће помоћи да избегне законску казну. Онај ко краде, ко почини убиство, ко оговара, ускраћује порезе, вара, ко буде крив за силовање, ко злоупотребљава дрогу или се на било који начин супроти легитимној власти, треба рачунати с озбиљним мерама укора од стране скупштине и тада нека не мисли да је доживео прогонство зато јер је кажњен од световне више власти (1. Коринћанима 5:12, 13; 1. Петрова 2:13-17, 20).
Не треба се бојати
9. Где могу хришћани с правом да затраже уточиште ако им запрете безакони елементи?
9 Павле наставља своје размишљање о вишим властима следећим речима: ”Јер поглавари нису за страх због добрих дела него због злих. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш хвалу од ње“ (Римљанима 13:3). Казне која би уследила од стране власти, не треба да се боје лојални хришћани него злочинци који ’раде зло‘, криминалне радње. Ако Јеховиним сведоцима запрете ти безаконити елементи, они могу с правом да затраже полицијску или војну заштиту, коју власт засигурава (Дела 23:12-22).
10. Како су Јеховини сведоци примили ”хвалу“ од власти?
10 Хришћанину који уважава закон више власти, Павле каже: ”И имаћеш хвалу од ње.“ Као пример тога могу да послуже писма која су примили Јеховини сведоци у Бразилу после својих обласних конгреса. Водитељ једног градског спортског уреда писао је: ”Ваше мирољубиво понашање заслужује највећу похвалу. Умирујуће је знати да у данашњем тако измученом свету постоји толико људи који још увек верују у Бога и који му служе.“ Директор једног градског стадиона је изјавио: ”Упркос великом броју присутних, захваљујући беспрекорној организацији није забележен ниједан случај који би био на штету тог догађаја.“ У писму једног уреда градоначелника могло је да се прочита: ”Желимо искористити ову прилику да вам честитамо на вашој уредности и дивној природној дисциплини, и желимо вам много успеха у вашим будућим приредбама.“
11. Зашто се проповедање добре вести не може ни у ком случају означити злим делом?
11 Изразом ”добро“ означени су поступци у којима долази до изражаја послушност према законима више власти. И дело проповедања које није заповедио човек него Бог, није неко зло дело, а ту би околност требало да признају политичке власти. То је служба за јавност која подиже морал оних који пристају на њу. Зато се надамо да ће више власти заштитити наше право да проповедамо. Павле се позвао на власт да би законски утврдио проповедање добре вести (Дела 16:35-40; 25:8-12; Филипљанима 1:7). На исти начин су у последње време Јеховини сведоци затражили и постигли законско признање свог дела у ДДР, Мађарској, Пољској, Румунији, Бенину и у Мианмару (Бурма).
”Она служи Богу“
12-14. Како су више власти служиле као Божје слуге (а) у библијска времена, (б) у ново време?
12 У вези више власти Павле наставља: ”Јер она служи Богу за твоје добро. Али чиниш ли зло, бој се, јер не носи узалуд мача. Она, наиме, служи Богу да казни онога који чини зло“ (Римљанима 13:4, Ст).
13 Државна власт је понекад на посебан начин служила Богу. Односило се то на Кира кад је позвао Јевреје да се из Вавилона врате у Јерусалим, како би поновно саградили дом Божји (Езра 1:1-4; Исаија 44:28). И Артаксеркс је био Божји слуга кад је послао Езру с прилогом за поновну изградњу његовог дома, и касније кад је опуномоћио Нехемију да поново сагради зидине Јерусалима (Езра 7:11-26; 8:25-30; Нехемија 2:1-8). Римска власт је послужила на тај начин кад је заштитила Павла од светине у Јерусалиму, кад му је понудила заштиту приликом једног бродолома и кад се побринула да у Риму има властиту кућу (Дела 21:31, 32; 28:7-10, 30, 31).
14 Исто тако су више власти служиле као Божји слуге у ново време. На пример, 1959. Врховни суд Канаде одлучио је да прогласи недужним Јеховиног сведока који је у Квебеку био оптужен за објављивање неког бунтовничког погрдног списа. То је деловало, противно предрасуди тадашњег премијера Квебека, Мориса Дуплесиса.
15. На који општи начин служе више власти као Божје слуге и какво им право то даје?
15 Даље, државне владе делују уопште као Божје слуге тиме што одржавају јавни ред, док тај задатак не преузме Божје Краљевство. У ту сврху власт ”носи“, према Павловим речима, ”мач“, који симболизује њено право да осуђује на казну. При том се обично ради о новчаној казни или казни затвора. У неким земљама се томе могу прибројити и смртне казне,a док су за разлику од тога многе друге државе укинуле смртну казну што је такође њихово право.
16. (а) Шта су неке Божје слуге сматрале исправним, будући да је власт Божји слуга? (б) Које запослење не би хришћанин прихватио и зашто не?
16 Околност да више власти могу да служе као Божје слуге објашњава зашто су Данијел, три Хебреја, Нехемија и Мардохеј могли заузимати одговорне положаје у време вавилонске и персијске владавине. Тако су били у могућности да апелују на државну власт у корист Божјег народа (Нехемија 1:11; Естер 10:3; Данијел 2:48, 49; 6:1, 2). И данас су неки хришћани запослени у државним службама. Али, будући да су они одељени од света, нити приступају некој политичкој партији, нити теже за политичким положајем. Такође не заузимају никакве положаје у политичким организацијама које креирају политику.
Потребна је вера
17. Које би околности могле навести нехришћане да се супротставе властима?
17 А шта, ако власт допушта корупцију или чак тлачење? Треба ли хришћани да покушају да замене ту власт неком наизглед бољом? Па неправда и корупција нису нове појаве у владалачким круговима. У првом веку је Римско Царство одобравало неправду као што је било ропство. Оно је подносило и подмитљиве службенике. У Библији се говори о варљивим порезницима, о једном неправедном судији и о намеснику који је очекивао мито (Лука 3:12, 13; 18:2-5; Дела 24:26, 27).
18, 19. (а) Како реагују хришћани ако владини службеници злоупотребљавају свој положај или су подмитљиви? (б) Како су хришћани побољшавали живот појединаца, што потврђују речи једног историчара, као и уоквирени текст?
18 Хришћани су тада могли покушати да учине крај таквој злоупотреби, али они то нису учинили. На пример, Павле није тражио укидање ропства, нити је упутио хришћанске робовласнике да ослободе своје робове, него је заповедио и робовима и робовласницима да у међусобном опхођењу показују хришћанско саосећање (1. Коринћанима 7:20-24; Ефесцима 6:1-9; Филемону 10-16; види такође 1. Петрова 2:18). Једноставно, хришћани се нису упуштали ни у револуционарна настојања. Били су марљиво запослени проповедањем ”добре вести мира“ (Дела 10:36). Године 66. н. е. римска војска је опколила Јерусалим, али се одједном повукла. Уместо да сада остану у граду заједно с бунтовним браниоцима, хебрејски хришћани су послушали Исусово упутство и ’побегли у горе‘ (Лука 21:20, 21).
19 Хришћани раног доба живели су у датим околностима, покушавајући да побољшају живот појединаца тиме што су им помагали да се држе библијских начела. Историчар Џон Лорд написао је у својој књизи The Old Roman World (Стари римски свет): ”Права победа хришћанства видљива је по томе што је оно пре учинило добре људе од оних који су се обраћали на његово веровање, него спољашње популарне институције, или владу, или законе.“ Треба ли хришћани данас другачије да се понашају?
Кад држава не помогне
20, 21. (а) Како световна власт није у једном случају деловала као Божји слуга за добро? (б) Како треба да реагују Јеховини сведоци ако буду прогањани уз помоћ државе?
20 Септембра 1972. уследило је жестоко прогањање Јеховиних сведока у једној земљи централне Африке. Хиљадама су отети сви њихови поседи, окрутно се поступало с њима, тукли су их, злостављали, неки су били чак убијени. Да ли је виша власт испунила своју обавезу да заштити Сведоке? Не, напротив, унапређивала је насиље и тако присилила те безазлене хришћане да из разлога сигурности побегну у суседне земље.
21 Зар не треба да се Јеховини сведоци гневно подигну против таквих мучитеља? Не, хришћани треба да стрпљиво подносе такво понижавајуће понашање и понизно да се понашају као Исус: ”Кад је трпео није претио, него се и даље поверавао ономе који праведно суди“ (1. Петрова 2:23, NW). Они се сећају да је Исус приликом свог хапшења у Гетсеманском врту укорио једног ученика који је хтео да га одбрани мачем, и да је касније рекао Понтију Пилату: ”Моје краљевство није део овог света. Кад би моје краљевство било део овог света, моји би се слуге борили да не будем предан Јеврејима. Али моје краљевство није одатле“ (Јован 18:36, NW; Матеј 26:52; Лука 22:50, 51).
22. Који су одличан пример дали Сведоци из Африке кад су били жестоко прогањани?
22 Пошто су ти афрички Сведоци задржали на уму Исусов пример, имали су храбрости да следе Павлов позив: ”Никоме не враћајте зло за зло. Брините се за оно што је узорно у очима свих људи. Ако је могуће, колико од вас зависи, будите мирољубиви са свим људима. Не освећујте се љубљени, него дајте места срџби; јер је писано: ’Освета је моја; ја ћу платити, каже Јехова‘“ (Римљанима 12:17-19, NW; упореди Јеврејима 10:32-34). Какав су опонашања вредан пример дала наша браћа у Африци свима нама данас! Прави хришћани се држе библијских начела чак и онда кад власти одбијају да часно поступају.
23. Која још питања остају за разматрање?
23 Међутим, шта могу више власти да очекују од хришћана? Да ли су захтевима које би они могли да поставе хришћанима, постављене било какве границе? О томе ће бити речи у следећем чланку.
[Фуснота]
a Од Бога дата збирка закона израелском народу укључивала је смртну казну за тешке преступе (Излазак 31:14; Левитик 18:29; 20:2-6; Бројеви 35:30).
Можеш ли да објасниш?
◻ Како би се неко могао супротставити вишим властима?
◻ Шта је ”Божја уредба“ обзиром на власт која влада?
◻ У ком смислу ’се треба бојати‘ власти?
◻ Како служе људске владавине као ”Божји слуге“
[Оквир на 72. страни]
Писмо једног шефа полиције
ПОДРУЖНИЦА Watch Tower Society у Бразилу примила је писмо од ”Servico Publico do Estado das Minas Gerais“ (Јавна служба државе Минас Жераис). Писмо је потицало од шефа полиције града Конквиста. Да ли је он имао какав приговор? Нека нам писмо само одговори. Оно гласи:
”Врло поштована господо!
Радо користим прилику да вам се представим овим писмом. Ја сам тек три године шеф полиције града Конквиста (Минас Жераис). У својој служби се, додуше, увек трудим да будем савестан, али обично имам проблема с очувањем мира у затвору. Иако су они који се у њима налазе разних струка, стално стварају немир.
Пре неколико месеци дошао је у наш град господин О— и представио се као Јеховин сведок. Проповедао је различитим затвореницима, учио их да читају и пишу, показивао им основне ствари у вези хигијене и међуљудских односа, такође их је учио из Библије. Деловање тог проповедника откривало је предање, љубав и пожртвованост. Врло брзо се видљиво поправило понашање затвореника, што су посматрачи задивљено и захвално узели на знање.
На основу онога што се догодило у нашем затвору желим Watch Tower Bible and Tract Society јавно да изразим нашу захвалност за изврстан посао који је у нашој општини обавио тај поштовања вредан проповедник.“
Апостол Павле је рекао у вези државне власти: ”Чини добро, и имаћеш хвалу од ње“ (Римљанима 13:3). То се сигурно односи и на горе наведени случај. Какво сведочанство за преображавајућу моћ Речи Божје, ако добра вест може у само неколико месеци да учини оно што казненом систему није успело годинама! (Псалам 19:7-9).