Јехову не треба кривити

„Као што отац синове своје жали [„показује милосрђе“, NW], тако жали Господ [Јехова] оне који га се боје; јер он зна грађу нашу, памти да смо прах“ (ПСАЛАМ 103:13, 14).

 1, 2. Ко је био Аврахам, и како је дошло до тога да његов нећак Лот пребива у злом граду Содоми?

ЈЕХОВА није одговоран за невоље које можда доживљавамо због својих грешака. С обзиром на то, размотримо шта се догодило пре око 3 900 година. Божји пријатељ Аврахам (Аврам) и његов нећак Лот постали су веома богати (Јаков 2:23). У ствари, имали су толико поседа̂ и стоке да им „земља није била доста велика да би они могли остати заједно“. Осим тога, дошло је до свађе између њихових пастира (Постање 13:5-7). Шта се могло учинити у вези с тим?

² Да би окончао свађу, Аврахам је предложио да се раздвоје те је дозволио Лоту да први изабере. Иако је Аврахам био старији и могло би се очекивати да му нећак дозволи да узме најбоље подручје, Лот је одабрао најбоље — целу добро наводњену област Доњег Јордана. Спољни изглед био је варљив, јер су се у близини налазили морално пропали градови Содома и Гомора. Коначно су се Лот и његова породица преселили у Содому, што их је довело у духовну опасност. Осим тога, били су заробљени кад су краљ Кедорлаомер и његови савезници поразили владара Содоме. Аврахам и његови људи су их ослободили, али су се Лот и његова породица вратили у Содому (Постање 13:8-13; 14:4-16).

 3, 4. Кад је Бог уништио Содому и Гомору, шта се догодило Лоту и члановима његове породице?

³ Због сексуалне изопачености и моралне покварености Содоме и Гоморе, Јехова је одлучио да уништи те градове. Из самилости је послао двојицу анђела који су извели Лота, његову жену и њихове две кћери из Содоме. Нису се смели освртати натраг, али Лотова је жена то учинила, можда жудећи за материјалним стварима које је тамо оставила. Истог тренутка постала је стуб соли (Постање 19:1-26).

⁴ Какве су само губитке претрпели Лот и његове кћери! Девојке су морале да оставе мушкарце за које је требало да се удају. Лот је остао без жене и свог материјалног богатства. У ствари, на крају је био присиљен да са својим кћерима живи у пећини (Постање 19:30-38). Оно што му је изгледало тако добро показало се управо супротно. Иако је очигледно учинио неке озбиљне грешке, касније је назван ’праведни Лот‘ (2. Петрова 2:7, 8). А Јехову Бога сигурно није требало кривити за Лотове грешке.

„Ко ће знати све погрешке своје?“

 5. Шта је Давид осећао у вези с грешкама и охолошћу?

⁵ Пошто смо несавршени и грешни, сви ми правимо грешке (Римљанима 5:12; Јаков 3:2). Попут Лота, можемо бити заведени спољним изгледом и можда погрешити у просуђивању. Зато је псалмиста Давид молио: „Ко ће знати све погрешке своје? Опрости ми [„прогласи ме недужним“, NW] оне које су ми тајне. Али од охолих чувај слугу свога, да не обладају мноме. Тако ћу ја цео и чист од великог преступа бити“ (Псалам 19:13, 14). Давид је знао да је могао починити грехе којих није био ни свестан. Зато је молио да му буду опроштени преступи који су можда били сакривени чак и од њега. Када је учинио озбиљну грешку зато што га је његово несавршено тело навело да крене погрешним путем, он је јако желео Јеховину помоћ. Желео је да га Бог сачува од охолих дела. Давид није желео да охолост постане његов преовладавајући став. Уместо тога, желео је да буде потпуно одан Јехови Богу.

 6. Која се утеха може црпсти из Псалма 103:10-14?

⁶ Као Јеховине данашње предане слуге, и ми смо несавршени и зато чинимо грешке. На пример, можда, попут Лота, учинимо лош избор с обзиром на место становања. Можда пропустамо прилику да проширимо свету службу Богу. Иако Јехова види такве грешке, он познаје оне који имају срце које нагиње праведности. Чак и ако починимо озбиљан грех али се кајемо, Јехова опрашта, помаже и даље гледа на нас као на богобојазне особе. „Не поступа с нама по гресима нашим, нити враћа по неправдама нашим“, објавио је Давид. „Колико је небо од земље високо, толика је милост [„љубазна доброхотност“, NW] његова к онима који га се боје; колико је исток далеко од запада, толико он удаљује преступе наше од нас. Као што отац синове своје жали [„показује милосрђе“, NW] тако жали [Јехова] оне који га се боје; јер он зна за грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:10-14). Наш милосрдни небески Отац може нам такође омогућити да исправимо своју погрешку или нам може дати још једну могућност да проширимо своју свету службу, њему на хвалу.

Погрешка окривљавања Бога

 7. Зашто патимо због несрећа?

⁷ Кад ствари крену лоше, људи су склони да окриве некога или нешто за оно што се догодило. Неки чак окривљују Бога. Али, Јехова не наноси људима такве невоље. Он чини добре, а не штетне ствари. Заиста, „он заповеда своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима“ (Матеј 5:45). Најзначајнији је разлог због кога трпимо недаће тај што живимо у свету који функционише на себичним начелима и који лежи у власти Сатане Ђавола (1. Јованова 5:19).

 8. Шта је Адам учинио кад му ствари нису кренуле добро?

⁸ Кривити Јехову Бога за невоље које нам наносе наше грешке немудро је и опасно. То нас може стајати и самог живота. Први човек, Адам, требало је да припише Богу заслугу за све добре ствари које је добио. Да, требало је да Адам буде дубоко захвалан Јехови за сам живот и благослове које је уживао у парку сличном дому, Еденском врту (Постање 2:7-9). Шта је Адам учинио кад ствари нису кренуле добро зато што није послушао Јехову и што је јео забрањени плод? Адам се жалио Богу: „Жена коју си поред мене поставио даде ми с дрвета, те једох“ (Постање 2:15-17; 3:1-12). Сигурно не треба да кривимо Јехову, као што је то учинио Адам.

 9. (а) Ако наиђемо на тешкоће због својих немудрих поступака, из чега можемо црпсти утеху? (б) Према Пословицама 19:3, шта неки чине кад сами себи нанесу невоље?

⁹ Ако наиђемо на тешкоће због својих немудрих поступака, можемо црпсти утеху из спознања да Јехова разуме наше слабости боље од нас и да ће нас избавити из нашег неповољног положаја ако смо му искључиво одани. Треба да ценимо божанску помоћ коју примамо, никад не окривљујући Бога за невоље и потешкоће за које смо сами криви. С обзиром на то, мудра пословица гласи: „Лудост људи квари [„искривљује“, NW] њихов пут, и срце се њихово на Господа љути“ (Пословице 19:3). Други превод каже: „Неки људи упропашћују сами себе властитим глупим поступцима а затим окривљују ГОСПОДА“ (Today’s English Version). А још један други превод наводи: „Човеково незнање квари његове послове а он се истрчава против Јехове“ (Byington).

10. Како је Адамова лудост ’искривила његов пут‘?

¹⁰ У складу с начелом ове пословице, Адам је поступао себично, а његово је неразумно размишљање ’искривило његов пут‘. Његово се срце одвратило од Јехове Бога, те је кренуо властитим себичним, независним правцем. Заиста, Адам је постао толико незахвалан да је окривио свог Створитеља и тиме је постао непријатељ Највишег! Адамов грех је упропастио његов пут и пут његове породице. Какво упозорење! Они који су склони да криве Јехову за неповољне околности могу се с разлогом упитати: Да ли Богу приписујем заслугу за добре ствари које уживам? Јесам ли захвалан што сам жив као једно од његових створења? Зар ми нису моје властите погрешке нанеле невољу? Заслужујем ли Јеховину наклоност или помоћ зато што следим његово вођство, како је изложено у његовој надахнутој Речи, Библији?

Опасност чак и за Божје слуге

11. С обзиром на Бога, за шта су биле криве јеврејске религиозне вође првог века?

¹¹ Јеврејске религиозне вође првог века н. е. тврдиле су да служе Богу, али занемаривале су његову реч истине и ослањале се на властито разумевање (Матеј 15:8, 9). Зато што је Исус Христ разоткрио њихово погрешно размишљање, они су га убили. Касније су испољили велики бес према његовим ученицима (Дела апостола 7:54-60). Пут тих људи био је тако искривљен да су се у ствари разбеснели против самог Јехове. (Упореди Дела апостола 5:34, 38, 39.)

12. Који пример показује да чак и неки појединци повезани с хришћанском скупштином покушавају да окриве Јехову за своје невоље?

¹² Чак и неки појединци у хришћанској скупштини почели су опасно размишљати, покушавајући на Бога да пребаце одговорност за невоље које су их снашле. На пример, именоване старешине у извесној скупштини установили су да је једној младој удатој жени потребно пружити доброхотан али одлучан библијски савет да се не дружи с неким световним човеком. У једном разговору, она је окривила Бога што јој није помогао да се одупре искушењу у које је упала зато што се стално дружила с тим човеком. У ствари рекла је да је била љута на Бога! Библијско расправљање и понављани напори да јој се помогне били су узалудни, тако да је због неморалног поступка касније била искључена из хришћанске скупштине.

13. Зашто треба избегавати став приговарања?

¹³ Дух приговарања може навести особу да окривљује Јехову. „Безбожни“ који су се увукли у скупштину првог века имали су такав лош дух, што је било пропраћено другим облицима духовно поквареног размишљања. Као што је рекао ученик Јуда, ти људи „милост [„незаслужену доброхотност“, NW] Бога нашега претварају у разузданост [„изговор за распуштено понашање“, NW], и одричу се јединога господара и Господа нашега Исуса Христа“. Јуда је такође навео: „То су људи који мрмљају, који се туже на судбину своју“ (Јуда 3, 4, 16). Јеховине лојалне слуге учиниће мудро ако моле за то да имају дух цењења, а не став приговарања који их коначно може огорчити до те мере да изгубе веру у Бога и угрозе свој однос с њим.

14. Како би неко могао реаговати ако га сухришћанин увреди, али зашто то не би било исправно?

¹⁴ Можда мислиш да се то теби не би догодило. Ипак, ствари које крену лоше због наших грешака или грешака других могу на крају проузроковати да окривљујемо Бога. На пример, особа може бити увређена оним што суверник каже или учини. Увређени појединац — можда неко ко је многе године лојално служио Јехови — може тада рећи: ’Ако је та особа у скупштини, ја нећу посећивати састанке.‘ Појединац може постати тако узрујан да у свом срцу каже: ’Ако се тако нешто догађа, не желим више да будем део скупштине.‘ Али, да ли хришћанин сме имати такав став? Ако је некога увредио други несавршени човек, зашто се треба љутити на целу скупштину људи који су прихватљиви Богу и лојално му служе? Зашто неко ко се предао Јехови треба престати да врши божанску вољу и тиме искалити љутњу на Бога? Колико је мудро дозволити неком појединцу или сплету околности да униште нечији добар однос с Јеховом? Заиста, била би лудост и грех престати да обожавамо Јехову Бога због било ког разлога (Јаков 4:17).

15, 16. Ради чега је Диотреф био крив, али како се Гај понашао?

¹⁵ Замисли да си био у истој скупштини с љубазним хришћанином Гајем. Он је ’верно радио‘ у проширивању гостољубивости према гостујућим суверницима — као и странцима! Али, очито је у истој скупштини био поносан Диотреф. Он од Јована, једног од апостола Исуса Христа, није ништа прихватао с поштовањем. У ствари, Диотреф је чак злим речима брбљао о Јовану. Апостол је рекао: „И није му то доста, него [Диотреф] сам браћу не прима, и забрањује то и онима који би хтели да их примају, и изгони их из Цркве [„скупштине“, NW]“ (3. Јованова 1, 5-10).

¹⁶ Јован је намеравао, кад дође у скупштину, да подсети на оно што Диотреф чини. Како су у међувремену реаговали Гај и други гостољубиви хришћани из те скупштине? Не постоји библијски наговештај да је било ко од њих рекао: ’Све док је Диотреф у скупштини, не желим бити део ње. Нећете ме видети на састанцима.‘ Гај и други попут њега несумњиво су остали чврсти. Нису дозволили да их било шта заустави у вршењу божанске воље и сигурно се нису разгневили на Јехову. Заиста нису, а нису ни подлегли подмуклим варкама Сатане Ђавола, који би се радовао да су постали неверни Јехови и окривљавали Бога (Ефесцима 6:10-18).

Никад се немој разгневити на Јехову!

17. Како треба да реагујемо ако нас увреди или нам се не свиђа неки појединац или нека ситуација?

¹⁷ Чак и ако се Божјем слузи не свиђа или га је увредио неки појединац или ситуација у скупштини, онај ко би се осећао увређеним искривљавао би у ствари властити пут ако би се престао дружити с Јеховиним народом. Таква особа не би исправно користила своју моћ запажања (Јеврејима 5:14). Зато буди одлучан да се као чувар беспрекорности одупреш свим тешкоћама. Одржавај лојалност према Јехови Богу, Исусу Христу и хришћанској скупштини (Јеврејима 10:24, 25). Истина која води до вечног живота не може се наћи нигде другде.

18. Иако увек не разумемо божанско поступање, у шта можемо бити сигурни с обзиром на Јехову Бога?

¹⁸ Имај на уму и то да Јехова никад никога не куша злим стварима (Јаков 1:13). Бог, који је са̂мо оличење љубави, чини добро, посебно онима који га воле (1. Јованова 4:8). Иако увек не разумемо божанско поступање, можемо бити уверени да Јехова Бог неће никад престати да чини оно што је најбоље за његове слуге. Као што је Петар рекао: „Понизите се дакле под силну руку Божију, да вас он повиси кад дође време. Све своје бриге метните на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:6, 7). Да, Јехова заиста брине за свој народ (Псалам 94:14).

19, 20. Како треба да поступамо, чак и ако нас наше кушње понекад депримирају?

¹⁹ Према томе, не дозволи да те спотакне било шта или било ко. Као што је псалмиста тако добро рекао: „Велики мир имају они који твој [Јехове Бога] закон љубе; у њих нема спотицања“ (Псалам 119:165). Сви ми доживљавамо кушње, а оне понекад могу проузроковати да будемо донекле депримирани и обесхрабрени. Ипак, немој никада дозволити да се у твом срцу развије горчина, посебно против Јехове (Пословице 4:23). Уз његову помоћ и на темељу Библије, решавај проблеме које можеш решити и устрај у онима који потрају (Матеј 18:15-17; Ефесцима 4:26, 27).

²⁰ Никад немој дозволити својим осећањима да те наведу да реагујеш неразумно и тиме искривиш свој пут. Говори и поступај на начин који ће обрадовати Божје срце (Пословице 27:11). Призивај Јехову горљивом молитвом, знајући да он заиста брине за тебе као свог слугу и да ће ти дати разумевање потребно да останеш на путу живота с његовим народом (Пословице 3:5, 6). Изнад свега, немој се разгневити на Бога. Кад ствари крену лоше, увек имај на уму да Јехову не треба кривити.

Како би одговорио?

◻ Коју је грешку учинио Лот, али како је Бог гледао на њега?

◻ Шта је Давид осећао у вези с грешкама и охолошћу?

◻ Кад ствари крену лоше, зашто не треба да кривимо Бога?

◻ Шта ће нам помоћи да избегавамо да се разгневимо на Јехову?

[Слика на 15. страни]

Кад се раздвојио од Аврахама, Лот је учинио лош избор с обзиром на место становања