Латиноамеричка црква на мукама — зашто милиони одлазе?

ОД СЕВЕРНЕ границе Мексика до јужног врха Чилеа, тешко да постоји неки латиноамерички град или село које се не дичи католичком црквом на свом главном тргу. Међутим, „у Латинској Америци се одиграва монументална промена“, признаје Џозеф Е. Дејвис (Joseph E. Davis), директор планирања у једној институцији која унапређује католичке активности. Он је такође признао да је Латинска Америка, регија која је више од три века била под утицајем католичке цркве, данас на ивици огромне трансформације.

Није тајна да доминација католичке цркве нагло слаби. Недавно је процењено да је број активних католика само 15 посто укупног становништва Латинске Америке. 1991 Britannica Book of the Year је известила: „Римокатолички бискупи и сам папа изразили су страх да се у историјском погледу католичка Латинска Америка опасно окреће од старе вере.“ Зашто се то догађа? Зашто тако много људи напушта католичко стадо? Шта се догађа с онима који одлутају?

Потрага за објашњењем

Католичке вође за своје проблеме окривљују размножавање „секта“. Један европски свештеник који ради у Боливији жалио се: „Црква је попут дрвета чију снагу исцрпљују корову сличне секте.“

У Аргентини се сваке године извештава о 140 нових религија, што може помоћи да се објасни пад чланства у католичкој цркви са 90 процената на 60 или 70 процената од средине 1970-их. У Тихуани, Мексико, 10 процената од два милиона становника прешло је на тамошњих 327 некатоличких религија. Часопис Time је известио: „Запањујуће је то што скоро сигурно у недељу у цркви има више бразилских протестаната него католика.“ Није никакво чудо што, како су изјавиле једне новине, кад су се „латиноамерички кардинали састали с папом у Ватикану да разговарају о две теме од првенствене важности за данашњу цркву“, једна од њих је била „проблем секта“.

На састанку с бискупима Мексика, папа је изјавио да су многе нове религије успешне „због млакости и индиферентности синова цркве који нису на висини своје еванђелске мисије“. Зашто су „синови цркве“ индиферентни према задовољавању духовних потреба Латиноамериканаца кад тако много њих поштује Библију? Један уводник у новинама Última Hora из Ла Паза, Боливија, објашњава: „Црква је до толиког степена ушла у свет да изгледа како сваког дана све више напушта своју властиту сферу. Не треба да нас изненади ако установимо, као што се у ствари и догађа, да су свештеници више социолози, економи, новинари или политичари него што су свештеници.“

Више политичари него проповедници?

Мешање цркве у политику током ’70. и ’80. несумњиво је допринело гнушању које многи Латиноамериканци данас осећају према католицизму. Једна студија објављена 1985. изнела је следеће запажање с обзиром на Maryknoll, католичко Друштво стране мисије Америке, са својим многим латиноамеричким мисијама: ”Maryknoll је успешно увео марксистичко-лењинистичку поруку насилне револуције у јавно прихватање управо зато што му је дозвољено да делује као оружје католичке цркве. Његова порука је дошла не само до просечног посетиоца цркве, већ и до водећих америчких твораца политике.“

Узми у обзир и такозвани прљави рат у коме је, запањујуће, крајем 70-их од 10 000 до 30 000 Аргентинаца отето и убијено без суђења. Један уводни чланак у National Catholic Reporteru, под насловом „Крв прља цркву у Аргентини“, изјавио је: „Искуство Аргентине тако тесно личи на игру католичке цркве у нацистичкој Немачкој, то опет покреће питање да ли је цркви важнија моћ од императива Еванђеља да буде сведок за истину.“

Жеља цркве за моћи у светским владавинама јасно је обележава као никаквог Божјег пријатеља. Библија каже: „Зар не знате да је пријатељство према свијету непријатељство према Богу? Дакле, тко год хоће да буде пријатељ свијету, постаје непријатељ Богу“ (Јаков 4:4, католичка Библија Стварност). Зато не изненађује што се многи више не обраћају католичкој цркви за духовно вођство. Али, шта се догађа с људима који напуштају католичко стадо?

Овце без пастира

Они су веома слични људима из првог века за које су духовне вође јудаизма пропустиле да се брину. Библија каже да се Исус ’сажалио над њима, јер бијаху сатрвени и запуштени као овце без пастира‘ (Матеј 9:36, Ст). Многи су из католичке цркве прешли у такозване еванђелистичке религије. Да ли су се оне ишта боље побринуле за залутале овце? Да ли су протестанти склонији да буду као што је Исус изјавио о својим правим следбеницима: „Они нису од света, као ни ја што нисам од света“? (Јован 17:14).

Многе некатоличке религије покушавају да створе слику послушности Библији уместо слеђења религиозне традиције. То је често само провидан сјај. Темељне доктрине протестантских организација тако су сличне доктринама католичке цркве да многи посматрачи лако могу употребити изреку из Анда: “Es la misma cholita con otra pollera” (То је иста мала Индијанка с различитом сукњом).

На пример, скоро све протестантске групе научавају да је Бог Тројство, премда то није библијско учење. The Encyclopedia of Religion признаје: „Данашњи егзегети и теолози слажу се да Хебрејска Библија не садржи доктрину о Тројству... Нови Завет такође не садржи експлицитну доктрину о Тројству.“a

Јасно је да су протестанти повезани с овим светом и његовом политиком толико колико и католици. Encyclopedia of Latin America каже: „И протестантизам се у Латинској Америци адаптирао на... народњачку изборну политику. Домаћи пастори често постају клијенти политичких патрона и обезбеђују гласове у замену за наклоност владе према њиховим црквама.“ Latin American Research Review каже: „Протестантизам се венчао с политиком у Гватемали још откад је први пут дошао у ту земљу“, додајући да је „у једнакој мери био средство за преношење политичког и социјалног понашања колико и облик религије.“

Учествовање протестанта у политици често је водило до учествовања протестанта у рату. Покојни Хари Емерсон Фоздик (Harry Emerson Fosdick), који се сматра једним од најутицајнијих протестантских свештеника у америчкој историји, признао је: „Наша историја Запада била је рат за ратом. Рађали смо људе за рат, обучавали људе за рат; величали смо рат; од ратника смо начинили своје хероје и чак смо у своје цркве ставили борбене заставе... Једним углом усана хвалили смо Кнеза мира, а другим смо величали рат.“

Шта ти треба да урадиш?

Након што је лажну религију описала као симболичну проститутку која врши блуд с владама земље, библијска књига Откривење каже: „Изиђите из ње, мој народе, да не постанете судионицима њезиних гријеха и да не дијелите њезиних зала!“ (Откривење 18:4, Ст).

Многи увиђају да у цркви има много корумпираности, али ипак оклевају да је напусте зато што римска црква има тако древну историју. Међутим, сети се да је јеврејски систем обожавања био веома стар; ипак, Бог је одбацио Јевреје као свој изабрани народ кад су отпали од његових правих учења. Верне Божје слуге напустиле су јеврејство кад су увиделе да Бог сада уместо њега користи хришћанску скупштину. Како данас можеш препознати праву хришћанску скупштину?

Скоро милион Латиноамериканаца постали су Јеховини сведоци у задње две деценије. Зашто су предузели ту промену? Новине из Мартинез де ла Тореа, Веракруз, Мексико, истражиле су то питање. Оне су рекле: „Те истраживаче Библије сачињавају скоро 100 посто бивши активисти различитих религија, углавном католици, који су приметили скретање религије према политици и њено прихватање и одобравање небиблијских поступака као што су међуверство, неморал и насиље. За њих је извор задовољства што се могу повиновати с библијским начелима понашања без прибегавања идолопоклонству или традицијама сумњивог порекла. То им је омогућило хвале вредно јединство вере које их изгледа одликује где год се могу пронаћи.“

Још једне латиноамеричке новине изразиле су се о томе на следећи начин: „Јеховини сведоци су марљив, поштен, богобојазан народ. Они су конзервативни и љубитељи су традиција, а њихова вера темељи се на учењима Библије.“ Позивамо те да проучаваш Библију с Јеховиним сведоцима ма где да живиш. Научићеш да се њихова нада и њихов цели начин живота темеље на Библији. Да, научићеш како да обожаваш Бога ’у духу и истини‘ (Јован 4:23, 24).

[Фуснота]

[Табела на 21. страни]

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ У НЕКИМ ЛАТИНОАМЕРИЧКИМ ЗЕМЉАМА

1971 1992

Земља Објавитеља Објавитеља

Аргентина 20 750 96 780

Боливија 1 276 8 868

Бразил 72 269 335 039

Венецуела 8 170 60 444

Гваделуп 1 705 6 830

Гватемала 2 604 13 479

Доминиканска Република 4 106 15 418

Еквадор 3 323 22 763

Колумбија 8 275 55 215

Костарика 3 271 14 018

Мексико 54 384 354 023

Панама 2 013 7 732

Парагвај 901 4 115

Перу 5 384 43 429

Порторико 8 511 25 315

Салвадор 2 181 20 374

Уругвај 3 370 8 683

Хондурас 1 432 6 583

Чиле 8 231 44 067

УКУПНО 212 156 1 143 175