Исток и Запад, Јехова јача свој народ

НА ТЕРИТОРИЈАМА где је дело проповедања забрањено, у земљама које су растргане насиљем и у земљама где су недавно укинуте забране — заиста, кроз цело светско поље — Јехова наставља да својим Сведоцима пружа ’снагу изнад онога што је нормално‘ (2. Коринћанима 4:7, NW).

Напредак под забраном

На једном архипелагу Далеког истока, дело проповедања је под забраном већ 17 година. Да ли су Сведоци обесхрабрени? Ни најмање! Прошлог маја, достигли су нови највећи број од 10 756 објавитеља, од којих су 1 297 служили као пуновремене слуге. Док се стање у свету погоршава, острвљани су све расположенији да слушају истину. Тако они извештавају 15 654 библијска студија која се воде у домовима заинтересованих особа. Раније је 25 397 особа присуствовало састанцима који су одржани неприметно да се прослави успомена на Исусову смрт.

Кад су одржани Обласни конгреси „Божанска поука“ — поново дискретно у складу с локалним околностима — браћа су одушевљено примила, на локалном језику, своје примерке истих издања која су произведена у Сједињеним Америчким Државама. Преводиоци, коректори и други добровољно су се понудили да раде прековремено како би могли да на време припреме то основно издање, са својим стотинама страна. А једна вањска штампарија спремна на сарадњу била је срећна да обави диван посао штампања и увезивања. Посетиоци конгреса били су радосни да приме ту публикацију, са својим разнобојним мноштвом од више од хиљаду слика. Многи владини службеници поштују Јеховине сводоке, а противљење долази углавном од свештенства хришћанског света. Надамо се да ће забрана ускоро бити укинута.

Шта је с Америкама?

Јеховини сведоци у тим западним земљама уједињени су са својом браћом на Истоку храбро се прихватајући својих проблема, а Јеховин свети дух помаже им да савладају тешке ситуације. Узмимо, на пример, следећи извештај из једне латиноамеричке земље где нарко-картели редовно путују џунглама.

Група Сведока узела је аутобус за једно забачено подручје. Кад су изашли из аутобуса, приметили су мали споредни друм који води из села. Тако је петоро браће кренуло да види куда води тај мали неасфалтирани пут, одредивши сестре и децу да раде у селу. Један од те браће прича:

„Пешачећи два сата дуж тог пута, наишли смо на веома мало кућа. Онда је осам наоружаних људи са капуљачама на својим главама изненада изашло из шуме. Неки су имали аутоматске пушке, а неки мачете. У шта смо то упали? Почели смо да их питамо шта желе, али нам је речено да ћутимо и да не причамо — само да идемо напред. Учинили смо тако! Даљња два сата пешачења кроз густо грмље џунгле довело нас је на једну чистину која је очигледно била војни логор. Стражари с пушкама били су посвуда. У центру је била пристојно изграђена кућа у коју смо доведени.

„Кад смо сели обратио нам се један који је очигледно био вођа логора. Био је уредно обучен, добро образован и прилично достојанствен. Показао је на једног из наше групе браће и рекао му да устане. Затим га је питао: ’Шта мислите о [нашој] групи?‘ У потпуности схватајући где смо, брат је одговорио: ’Па, ми знамо за вашу групу, али не интересујемо се за њу или за било коју другу политичку групу. Једини разлог због чега смо овде јесте да проповедамо о Краљевству Јехове Бога под Христом Исусом. Оно ће ускоро уништити све политичке владавине овог система ствари и донети дивне благослове људима на земљи под рајским условима — нешто што не може да учини ниједан човек или група људи.‘

„Став тог човека се променио. Почео је да поставља питања. ’Где сте научили све то? Како сте се припремали да овако говорите?‘ Били смо у стању да сат и по пружамо добро сведочанство о стању у свету и покажемо да Библија идентификује једину наду за човечанство. Такође смо објаснили 13. поглавље Римљанима — да ми слушамо постојеће власти, али кад постоји сукоб између Јеховине Речи и њихове, ми најпре слушамо нашег Бога, Јехову. Коначно смо му понудили књиге које смо имали. Узео је три књиге и Библију и, на наше изненађење, дао нам прилог за њих. Рекао је да ће их прочитати.

„Затим је тај вођа дао знак једном од својих људи да нас изведе из логора. Ускоро смо били на свом путу назад, захваљујући Јехови за победу коју смо имали у још једном пољу сведочења.“

У сукобима погођеној Африци

На средини пута између далеког истока и далеког запада лежи афрички континент. Племенско ратовање је тамо неке земље претворило у вртлоге насиља. У Либерији, Јеховин народ је поново дубоко погођен разбуктавањем грађанског рата. Најпре су током октобра и новембра 1992. биле борбе у главном граду и око њега. Затим, док се рат ширио у унутрашњост земље, биле су распуштене читаве скупштине док су браћа бежала у шуму с осталим становницима. Међутим, њихова ревност није се смањила. Док су бежали, проповедали су, а то је довело до величанственог сведочанства које је дато у најудаљенијим деловима унутрашњости.

Једна скупштина расељене браће изградила је привремену Дворану Краљевства у средини плантаже каучуковца. У једном граду близу линија фронта, током дана цивилно становништво би бежало у околну плантажу каучуковца да избегне бомбардовање из ваздуха. Локална браћа (укључујући многе расељене објавитеље из главног града, Монровије) организовала су службу проповедања и могла су да се редовно виде како проповедају хиљадама које су се скривале под каучуковцем! Кад год би се приближио неки авион, браћа и сестре би скочили у оближњи јарак а затим би, кад опасност прође, наставили са својим сведочењем.

Задивљујуће је то што више од хиљаду скупштинских објавитеља који су били у стању да проследе извештаје Друштву у просеку имају, упркос тим условима грађанског рата, 18,1 сат у служби проповедања и воде 3 111 библијских студија месечно.

У Африци су током прошле четири године укинута ограничења на дело Јеховиних сведока у 18 земаља. И највећа радост! Дванаестог августа, у Малавију је укинута забрана Сведока која је наметнута октобра 1967. Илегално проповедање добре вести увек је напредовало, али сада су Сведоци у стању да крену напред у слободи, иако ће морати да чекају ускрсење да поново поздраве своје многе драге другове које су противници убили.

У Мозамбику је 4. октобра 1992. ступио на снагу мировни споразум. Подручја која су раније била недостижна због разорног рата у прошлих 16 година сада се достижу. У подручју Кариоко, поново је успостављена веза са 375 браће и сестара који су изгубили сваки контакт с организацијом у прошлих седам година. Одржан је један посебан једнодневни састанак у Мланџеу, главном граду области који је раније био познат као локација концентрационог логора и центра за „преваспитање“ Јеховиних сведока, од којих су многи били избеглице из Малавија. Изненадио је укупан број од 2 915 присутних особа, укључујући градоначелника, који је поздравио Јеховине сведоке. Тако је бивши центар за „преваспитање“ постао центар за божанску поуку за тај дан.

Један мисионар пише: „Што се тиче наше браће која су се нашла у избегличким логорима у провинцији Тете, представник UNHCR-а (Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице) изнео је занимљиво запажање. Он је рекао да су Јеховини сведоци организовали своје властите логоре, одвојено од других група. ’Њихов логор‘, рекао је, ’био је једини који је исправно уређен‘, додавши: ’Јеховини сведоци су чисти, организовани и образовани.‘ Затим је понудио да ме повезе авионом изнад шуме да и сам видим. Из ваздуха, пилот је показао на два логора. Један је био јадан и прљав, с кућама од блата изграђеним једна на другој без икаквог планирања. Други логор је био добро испланиран, с кућама које су путевима биле подељене у редове. Куће су изгледале уредно, с почишћеним двориштима. Неке су чак биле окречене домаћом фарбом. ’Погодите који припада вама?‘ рекао је пилот. Била је то велика радост за мене да сретнем браћу у том логору. У том селу Сведока сада има осам скупштина.“

У „Земљи орла“

Не, то није амерички орао! Између Истока и Запада лежи једна европска земља, Албанија, чије име на службеном језику, Shqipëria, значи „Земља орла“. Недавно је укинута окрутна 50-годишња забрана Јеховиних сведока у тој земљи, и они су у стању да се уједине са својом браћом са Истока и са Запада у свом радовању слободи обожавања. Они заиста ’искупљују повољно време‘ (Ефешанима 5:16, NW). Први већи састанак у историји Албаније, једнодневни састанак, одржан је у Народном позоришту, у главном граду, Тирани, у недељу 21. марта. У суботу после подне група од 75 Сведока добровољаца претворила је једно трошно место састајања у блиставу, чисту конгресну дворану. Управа је остала без речи. И треба запазити да је од 75 добровољаца само око 20 било крштено!

Време није могло да буде боље. Док су делегати с друге стране мора пристизали, поздрави — у великој мери гестови и загрљаји — учинили су тај дан посебног састанка веома посебним. С длановима окренутим према небу, брат Нашо Дори је одржао уводну молитву. Он се крстио 1930. и данас је скоро слеп. Програм је био изнесен на албанском, с тим што су већи део изнели страни специјални пионири. Присутних 585 особа певало је песму „Хришћанско предање“ — једну од шест песама које су преведне на албански за ту прилику — док су нова браћа и сестре, њих 41, ишли према базену који су гостујућа грчка браћа љубазно поставила у локалној Дворани Краљевства. Каква промена! Некад је поседовање Библије значило одлазак у радне логоре, а састанци су били ограничени на групе од две или три особе.

Следећег дана након тог састанка, директор тог позоришта назвао је канцеларију Куле стражаре. Он се обично мало интересовао ко користи позориште. То је био посао помоћника директора. Али, он је рекао: „Једноставно сам морао да вас назовем да вам захвалим. Никада нисам видео ово место тако чисто. Ако бих то морао да опишем, рекао бих да је поветарац с неба јуче сишао на наше позориште. Кад год будете желели да користите наше објекте, молим вас дођите, и ставићемо вас на прво место. Знате, треба да нам у ствари долазите свака три месеца, и то бесплатно.“

Сведоци су се вратили у своје градове ојачани и захвални и почели су да се припремају за Меморијал Исусове смрти. Само 15 дана касније, у уторак 6. априла, први слободан Меморијал одржан је на седам места.

У граду Берат, број присутних на састанцима скочио је на око 170, а локални свештеник је бесан. Од 33 објавитеља Краљевства у Берату, 21 се крстио на дану посебног састанка. Берат је известио да је на Меморијалу било присутно 472. И други бројеви присутних на Меморијалу били су изванредни, што је у великој мери резултат дивног вођства које пружају специјални пионири.

У најкатоличкијем граду Албаније, Скадру, где постоји базилика, црква је почела да штампа месечни билтен и свако издање се бави тиме „Како избегавати Јеховине сведоке“. Задње издање је рекло: „Инвазија Јеховиних сведока на Скадар“! Велика армија од два тамошња Сведока сакупила је 74 пристојних и озбиљних људи на Меморијалу. Након што су чули говор за Меморијал, 15 породица је затражило кућни библијски студиј. У другом граду, Дуресу, где постоји војска од четири Сведока, број присутних био је дивних 79.

Због противљења католичке омладине, која је претила да ће Сведоке отерати камењем, састанак за Меморијал у планинском селу Калмети и Фогел био је премештен у кућу једног локалног брата, где су се 22 особе састале у миру. У тој групи има пет објавитеља, од којих су се три крстила на састанку у Тирани.

У Влори су два младића добила примерак Куле стражаре, прочитали је и писали Друштву: „Сада себе зовемо Јеховиним сведоцима због истине коју смо научили из Куле стражаре. Молимо вас да нам пошаљете помоћ.“ Тамо су додељена два специјална пионира, а један од тих младића брзо се оспособио за објавитеља. Он је био срећан да буде међу 64 присутних на Меморијалу у Влори.

Један албански брат који је упознао истину у Сједињеним Америчким Државама вратио се 1950-их у свој родни град Ђирокастру, где је служио што је више могао до своје смрти. Он је посејао семе истине у срце свог сина. Кад је забрана била укинута, тај син је замолио Друштво Кула стражара за помоћ. Још једна заинтересована особа која живи у једном селу одмах према северу такође је писала за помоћ, тако да су тамо послата четири специјална пионира. У среду ујутро након Меморијала, један од њих је телефонирао канцеларији Друштва у Тирани: „Морам да вам кажем шта је Јеховин дух учинио. Ми смо тако срећни. Меморијал је успео.“ Било је 106 присутних, укључујући њихову групу од седам објавитеља Краљевства.

Колики је био укупан број присутних на Меморијалу? Године 1992, кад је тамо било само 30 објавитеља Краљевства, број присутних био је 325. Године 1993, 131 објавитељ је сакупио 1 318 присутних. У обе године, број присутних био је десет пута већи од броја објавитеља. Како је узбудљиво видети да ’најмањи постаје хиљада‘ у тако кратком периоду! (Исаија 60:22).

„Растегни ужа своја“

Док се дело проповедања Јеховиних сведока шири у све крајеве Земљине кугле, излази позив: „Рашири простор свог шатора, и нек се разастру застори стана твога. Не стежи! Растегни ужа своја и утврди коље своје! Јер ћеш се ти и на десно и на лево раширити“ (Исаија 54:2, 3). То ширење у Божјем ’стану‘ — који је представљен светском скупштином његових обожавалаца — заиста је очигледно у Источној Европи, посебно у земљама бившег Совјетског Савеза. Након што је подржавао своје слуге кроз деценије сузбијања, Јехова сада својим Сведоцима даје динамичну енергију потребну да прошире и ојачају организацију.

У Москви, Русија, на стадиону Локомотива, од 22-25. јула, највећи број од 23 743 особе присуствовао је кључном међународном конгресу серије конгреса „Божанска поука“ за прошлу годину. Ко би помислио да би то било могуће, чак и само пре две године? Али, они су били ту! Више од 1 000 дошло је из Јапана и Кореје, скоро 4 000 дошло је из Сједињених Америчких Држава и Канаде, а хиљаде других дошло је из више од 30 земаља из јужног Пацифика, Африке, Европе и других подручја — прави сусрет Истока и Запада. Како је било охрабрујуће за све њих да се неометано помешају са више од 15 000 своје руске браће и сестара! Радости није било краја.

Задивљујући укупан број од 1 489 нових Сведока се крстио. Том крштењу су велики публицитет дали медији широм света, укључујући дивну слику на насловној страни Њујорк Тајмса. Иако је током крштења био громогласан аплауз, надмашио га је аплауз током завршног говора, кад је говорник, након што је захвалио 4 752 добровољаца и службеника који су помогли да тај конгрес буде тако успешан, рекао: „Изнад свега, хвала Јехови!“ Да, Јеховин дух је задржавао снажно противљење православних религиониста и пружио је животну снагу која је тај конгрес учинила узбудљивом стварношћу.

Међутим, требало је да дође још тога у украјинском граду Кијеву, 5-8. августа. Поново су спремни добровољци потпуно обновили стадион, и та мамутска Дворана Краљевства примила је 64 714 као највећи број присутних. Сведоци су још једном дошли са Истока и Запада, и из свих места између. Главни говори су превођени на 12 језика. Око 53 000 делегата, који су дошли авионом, возом или аутобусом, требало је дочекати на станицама и аеродромима и превести до њиховог смештаја у хотелима, школама и приватним домовима, као и речним бродовима. Све то обављено је уз минималне трошкове са лакоћом и ефикасношћу организације која је изазвала изразе дивљења и хвале од стране градске милиције.

Истакнути део узбудљивог конгресног програма било је крштење које је трајало читава два и по сата. Укупан број од 7 402 нове браће и сестара симболизовао је своје предање Јехови, док се аплауз разлегао огромним стадионом. То је било више од претходног највећег броја крштених свих времена од 7 136 који је забележен кад су се 253 922 конгресна делегата окупила у Њујорк Ситију 1958.

Док овај период суда данас иде према свом крају, овцама слични људи са Истока, Запада и чак „најудаљенијег дела земље“ сакупљају се у јединство које нема премца у људској историји. Заиста, „мноштво велико... од свакога рода и племена, народа и језика“ придружује се духовном Израелу у објављивању своје вере у Исусову драгоцену откупну жртву, темељ свега што се постиже у оправдању Јеховине суверене владавине (Дела апостола 1:8, NW; Откривење 7:4, 9, 10).

[Слике на странама 8, 9]

Исток среће Запад у Москви и Кијеву