Суочавање с носталгијом у Божјој служби

ИСУС ХРИСТ је својим следбеницима заповедио: „Идите... и научите све народе“ (Матеј 28:19). За многе хришћане, извршавање те заповести значи прихватање тешких услова далеко од куће. Путујући надгледници, њихове жене и други остављају многе ствари иза себе ради Божје службе. Носталгија може бити прави изазов за све те Сведоке Јехове.

Носталгија се јавља када сећања однесу твоје мисли натраг у сигурност и љубав пријатне прошлости. То може проузроковати тако интензивну емоцију да се осећаш депресивно и како ниси у стању да издржиш. У ствари, након што су продали своје поседе и предузели скупо путовање у страну земљу, неки су напустили своје планове и вратили се кући. Носталгија их је надвладала.

Такви напади на емоције обично су чести након првог сељења, али код неких они се настављају читавог живота. Након што је био одсутан више од 20 година, Јаков „се зажелео куће оца свога“ (Постање 31:30). Ко може очекивати да трпи носталгију? Шта њу изазива? Како се особа може суочити с таквим осећањима?

Шта изазива тугу?

Носталгија може снаћи свакога. Амитис, кћерка медијског краља Астијага, чини се да је имала сваки разлог за срећу: богатство, престиж, диван дом. Па ипак, она је била толико носталгична за планинама Медије да је њен муж, краљ Набукодоносор, изградио висеће вртове Вавилона у настојању да је утеши.

Носталгија може бити посебно мучна када живот изгледа тежи од оног што је био пре него што се особа преселила. Када су људи из Јуде постали изгнаници, они су јадиковали: „На обалама река Бабилонских сеђасмо и плакасмо спомињући се Сиона. Како ми песме Господње да певамо у земљи туђој?“ (Псалам 137:1, 4).

Многе ствари могу изазвати меланхолију носталгије. Тери, која је напустила Канаду, каже: „Једног дана је једна породична слика испала из једне књиге. Кад сам је подигла, изненада ме је обузео талас носталгије, и заплакала сам.“ Крис, који се из Енглеске преселио у много сиромашнију земљу, признаје: „Само препознавање мелодије неке старе песме или ароме неког познатог јела може ме навести да чезнем за стварима које сам оставио за собом.“ (Упореди Бројеви 11:5.)

Присне породичне везе често су фактор који доприноси томе. Розели, Бразилка која сада живи у једној суседној земљи, коментарише: „Осећам се утучено када чујем лоше вести од куће а не могу бити тамо да помогнем. Понекад је горе кад не добијем никакве вести и почнем да умишљам ствари.“ Џенис се преселила из Северне Америке у један градић у амазонским тропима. Она каже: „Постанем носталгична кад чујем добре вести од куће. Чујем како они проводе време заједно, и волела бих да могу бити с њима.“

Није само остављање људи за собом оно што проузрокује носталгију. Линда објашњава: „Постајала бих фрустрирана кад не бих знала где да купим ствари које су ми потребне. Нисам знала цене или како да тргујем. Поседовање аута било је превише скупо, а увек би ме изгурали док сам покушавала да уђем у крцати јавни превоз. То би ме само натерало да чезнем за кућом.“ Коментаришући културни и економски јаз, Џенет примећује: „Сиромаштво је било то што ме је онерасположило. Никада пре нисам видела људе који просе за хлеб, или велике породице где сви живе у једној соби без воде... Такве ствари су ме толико онерасположиле да сам мислила да не бих могла више тамо остати.“

Изаћи на крај са својим осећањима

Не треба да нас узнемирава то што имамо јака емотивна осећања према људима које волимо или познатим амбијентима из година када смо одрастали. Јехова Бог нам је дао емоције тако да можемо да се радујемо срдачним личним односима. Хришћански надгледници скупштине у Ефесу били су емоционално зрели људи. Али шта се догодило кад је посета апостола Павла њима дошла свом крају? Па, „свима ударише сузе на очи и, загрливши Павла, целиваху га“! (Дела апостола 20:37). Наравно, тај догађај није укључивао носталгију. Па ипак, то нам даје материјал за размишљање. Нормално је имати осећања, али ми им не смемо дозволити да нас контролишу. Како се, дакле, успешно можеш суочити с носталгијом?

Учење да говориш локални језик јесте кључ да се осећаш задовољно смештеним. Осећања носталгије могу порасти кад је комуникација спутана зато што мораш да савладаваш страни језик. Зато, ако је могуће, научи да читаш и говориш језик тог подручја пре него што се преселиш тамо. Иначе, концентриши се на проучавање језика током првих неколико седмица након што стигнеш. Тада имаш најјачу мотивацију и тиме најбоље изгледе да га научиш. Ако те седмице посветиш првенствено проучавању језика, ускоро ћеш се радовати разговорима, и то ти може помоћи да ублажиш осећања носталгије.

Склапај нова пријатељства што пре је могуће, јер ће ти то помоћи да се осећаш као код куће. Скупштина Јеховиних сведока је најбоље место где можеш наћи праве пријатеље. Преузми иницијативу и буди заинтересован за друге. Уложи напор да упознаш њихово порекло, њихове породице, њихове проблеме и њихова интересовања. Позови сувернике код себе кући. За узврат, увидећеш да ће други показати занимање за тебе.

Међу Божјим народом, пријатељства могу бити тако блиска као породичне везе. Исус је рекао: „Ко год врши вољу Божју он ми је и брат и сестра и мати“ (Марко 3:35). Христ је такође засигурао својим следбеницима: „Нема никога који је ради мене и ради еванђеља оставио кућу своју, или браћу своју, или сестре своје, или оца свога, или матер своју, или децу своју, или њиве своје, који неће примити сад, у ово време, сто пута онолико кућа и браће и сестара и отаца и матера и деце и земље, у прогоњењу, а на ономе свету живот вечни“ (Марко 10:29, 30). С таквим дивним духовним братством, ми нисмо сами, чак и у некој новој земљи.

Одржавање пријатељства с онима који су остали кући може ти такође помоћи да се суочиш с носталгијом. Можеш бити изненађен кад установиш да је сада кад си се одселио, комуникација путем писама посебно значајна, пошто ћеш вероватно добро размислити о својим речима. Биће узбудљивих ствари да саопштиш. Џенет, која је споменута раније, предлаже: „Телефонски позиви с велике даљине су скупи, али слање сниманих касета путем поште релативно је јевтино. Говорење у апарат у почетку изгледа чудно. Међутим, ако разговараш с неким с микрофоном између вас, то је лако и занимљиво.“ Такође можеш затражити да и ти примиш снимљену касету.

Ширли, која је емигрирала из Сједињених Америчких Држава у Латинску Америку пре 25 година, каже: „Увек пишем о изграђивачким искуствима уместо о проблемима. То охрабрује друге да наставе да ми пишу.“ Међутим, буди пажљив. Превише писања писама може те одвратити од стицања нових пријатеља. Дел, који се из Канаде преселио у једну другу земљу, каже: „Избегавајте да остајете код куће и тугујете за стварима које вам недостају. Радије изађите и радујте се својој новој локацији.“

Упознај обичаје, историју, хумор и знаменитости и лепоте нове земље. То ће ти помоћи да се не задржаваш на негативним факторима. А ако намераваш да останеш тамо где си се преселио, најбоље је да не посећујеш своју домовину превише брзо или пречесто. Потребно је време да се склопе нова пријатељства и да се навикне на нови амбијент. Дуже посете кући ометају тај процес. Кад пустиш нове корене, можеш се радовати одласку кући у посету — а затим повратку. У међувремену, марљиво ради на изградњи привржености твом новом дому.

Настави да гледаш напред

Јехова нам је дао читаву земљу као наш дом (Псалам 115:16). С радосним хришћанским духом, живот може бити пријатан у било којој земљи. Ако се селиш да би унапређивао интересе Краљевства и проповедао добру вест у другој земљи или другде у твојој домовини, учини то с радосним ишчекивањем. Унапред се радуј стицању нових пријатеља, учењу о различитим обичајима, прављењу ученика, или чињењу вредних ствари у Божјој служби.

Јехова Бог је Пријатељ који ће увек бити с тобом, ма где се ти налазио (Псалам 94:14; 145:14, 18). Зато остани близу њега у молитви (Римљанима 12:12). То ће ти помоћи да имаш на уму своју сврху живота као Божјег слуге. Абрахам и Сара су своју сврху држали на уму када су напустили свој удобан дом у граду Уру. У послушности Јеховиној заповести, они су за собом оставили пријатеље и рођаке (Дела апостола 7:2-4). Да су се стално сећали и чезнули за местом које су оставили, имали би прилику да се врате. Али они су тежили за бољим местом — коначним животом на рајској земљи под Божјим небеским Краљевством (Јеврејима 11:15, 16).

Проповедање у страним подручјима или тамо где је потреба за објавитељима Краљевства већа у твојој домовини може бити прави изазов. Али то је такође плодно и изузетно вредно дело (Јован 15:8). А ако те повремено спопадну негативне мисли, оне се могу савладати тиме да стално имаш на уму свој циљ и да гледаш напред. Једна неудата сестра мисионарка рекла је: „Кад осетим да ми надолази туга, настојим да мислим о новом свету и о томе како ће читаво човечанство бити једна породица.“ Пријатне мисли као што су ове могу ти помоћи да задржиш своју радост и да не подлегнеш носталгији.

[Слика на 29. страни]

Носталгија не мора да омета хришћанску службу