„Ако дугујеш порез, плати порез“

„НА ОВОМ свету ништа није сигурно осим смрти и пореза.“ Тако је рекао амерички државник и проналазач из 18. века Бенџамин Франклин. Његове речи, које се тако често цитирају, одражавају не само неизбежност пореза већ и страх који они проузрокују. За многе људе плаћање пореза није ништа привлачније од умирања.

Ма како би плаћање пореза могло да буде непријатно, то је једна обавеза коју искрени хришћани узимају врло озбиљно. Апостол Павле је писао хришћанској скупштини у Риму: „Подајте свакоме што сте му дужни: коме дакле порезу, порезу; коме данак, данак; коме страх, страх; коме част, част“ (Римљанима 13:7). А Исус Христ је нарочито указивао на порезе када је рекао: „Подајте дакле Цару царево и Божје Богу“ (Марко 12:14, 17).

Јехова је дозволио владиним ’вишим властима‘ да постоје и захтева да им његове слуге буду у релативној подложности. Дакле, зашто Бог инсистира на томе да његови обожаваоци плаћају порезе? Павле спомиње три основна разлога: (1) ’гнев‘ (ДК) ’виших власти‘ у кажњавању оних који крше закон; (2) хришћанска савест која неће бити чиста ако хришћанин вара на свом порезу; (3) потреба да се плати тим ’јавним слугама‘ за пружање услуга и одржавање извесног степена реда (Римљанима 13:1-7). Многи можда не воле да плаћају порезе. Ипак, они би без сумње још мање волели да живе у земљи без полицијске и ватрогасне заштите, без одржавања путева, без јавних школа и без поштанског система. Амерички правник Оливер Вендел Холмс (Oliver Wendell Holmes) једном је то изразио на овај начин: „Порези су цена коју плаћамо за цивилизовано друштво.“

Плаћање пореза није ништа ново за Божје слуге. Становници древног Израела плаћали су један облик пореза да би подупирали своје краљеве, а неки од тих владара стављали су на људе тежак терет преко неразумног опорезивања. Јевреји су такође плаћали данке и порезе страним силама које су владале њима, као што су биле Египат, Персија и Рим. Тако су хришћани у Павлово време добро знали на шта је он мислио када је споменуо плаћање пореза. Они су знали да било да су порези разумни или не, и без обзира на то како би влада могла трошити тај новац, они су морали да плаћају сваки порез који су дуговали. Исто се примењује на хришћане данас. Међутим, која начела нам могу пружити вођство док плаћамо порезе у овим сложеним временима?

Пет водећих начела

Бити уредан. Ми служимо Јехови и опонашамо Јехову, који „није Бог нереда, него мира“ (1. Коринћанима 14:33, Ча; Ефесцима 5:1). Бити уредан је пресудно када се ради о плаћању пореза. Да ли су твоји извештаји комплетни, тачни и сређени? Обично није потребан неки скуп систем за вођење папира. Можеш имати по једну фасциклу означену за сваку врсту извештаја (као што су признанице које наводе твоје различите трошкове). Може бити довољно да се то групише у веће фасцикле за сваку годину. У многим земљама је неопходно чувати такву документацију одређени број година у случају да влада одлучи да испита прошле извештаје. Зато немојте ништа бацати све док нисте сигурни да више није потребно.

Бити поштен. Павле је писао: „Молите се за нас, јер се надамо да имамо добру савест, старајући се у свему да се добро [„поштено“, NW] владамо“ (Јеврејима 13:18). Искрена жеља од срца да будемо поштени треба да води сваку одлуку коју доносимо када плаћамо наше порезе. Прво, осмотримо порезе који треба да се плаћају на приход који се треба известити. У многим земљама, додатан приход — од бакшиша, узгредних послова, продаја — предмет је опорезивања чим премаши одређену суму. Хришћанин с „поштеном савешћу“ испитаће шта сачињава опорезиви приход тамо где он живи и платиће порез који се примењује.

Друго, ту је ствар дедукција. Владе обично дозвољавају онима који плаћају порезе да дедукују одређене трошкове од свог прихода на који плаћају порез. У овом непоштеном свету, многи не виде ништа лоше у томе да буду „креативни“ или „сналажљиви“ када траже такве дедукције. Један човек из Сједињених Америчких Држава наводно је купио својој жени један скупи крзнени капут, а затим га обесио на своје радно место за неколико дана да би то могао дедуковати као облик „декорације“ за радно место! Један други човек је тражио да свадбени трошкови његове кћерке буду пословне дедукције. Један пак други је покушао да дедукује трошкове путовања своје жене с њим месецима по Далеком истоку, иако је она тамо стварно била углавном из друштвених и рекреационих разлога. Изгледа да таквим случајевима нема краја. Једноставно речено, назвати нешто пословном дедукцијом када то стварно нема никакве везе с послом облик је лагања — нечег што наш Бог, Јехова, крајње презире (Пословице 6:16-19).

Бити опрезан. Исус је подстицао своје следбенике да буду „мудри [„опрезни“, NW] као змије а безазлени као голубови“ (Матеј 10:16). Тај савет би добро могао да се примени на наше обичаје плаћања пореза. Нарочито у развијеним земљама, све више људи данас плаћа некој обрачунској фирми или неком професионалцу да одреде суму пореза коју морају платити. Онда они једноставно потпишу обрасце и пошаљу признаницу. То би била добра прилика за придржавање упозорења записаног у Пословицама 14:15: „Луди све верује што му се говори, ал’ паметан пази на своје кораке.“

Многи који плаћају порезе наилазе на невоље са владом зато што ’верују све што им говори‘ неки бескрупулозни књиговођа или неискусна особа која сређује порезе. Колико је боље бити опрезан! Пази на своје кораке пажљиво читајући сваки докуменат пре него што га потпишеш. Ако ти неки улаз, изостављање, или дедукција изгледа чудно, тражи да ти се то објасни — више пута ако је потребно — све док не будеш задовољен тиме да је ствар поштена и законита. Истина, у многим земљама закони опорезивања постали су претерано комплексни, али до могуће мере, пут је мудрости разумети све што потписујеш. У неким случајевима можеш дознати да неки хришћанин који је упознат са законима о опорезивању може понудити неки увид. Један хришћански старешина који се бави пореским стварима као адвокат рекао је сажето: „Ако ти твој књиговођа предлаже нешто што звучи сувише лепо да би било истинито, онда је то вероватно тако!“

Бити одговоран. „Јер ће сваки своје бреме носити“, писао је апостол Павле (Галатима 6:5). Када се ради о плаћању пореза, сваки хришћанин мора носити одговорност да буде поштен и подложан закону. То није ствар у којој скупштинске старешине надгледају стадо под њиховом бригом. (Упореди 2. Коринћанима 1:24.) Они се не мешају у пореске ствари осим ако неки случај озбиљног преступа, који можда укључује скандал у општини, не привуче њихову пажњу. Обично је то подручје где је хришћанин као појединац одговоран за коришћење своје исправно школоване савести у примењивању библијских начела (Јеврејима 5:14). То укључује да се буде свестан да потписивање неког пореског документа — без обзира на то ко га је припремио — може представљати правну изјаву да си прочитао тај документ и да верујеш да је оно што он садржи истинито.a

Бити беспрекоран. Хришћански надгледници морају бити ’беспрекорни‘ да би били квалификовани за своју службу. Слично томе, читава скупштина треба да буде беспрекорна у Божјим очима (1. Тимотеју 3:2; упореди Ефесцима 5:27.) Они зато настоје да одрже добру репутацију у општини, чак и када се ради о плаћању пореза. Сам Исус Христ је оставио пример у том погледу. Његовог ученика Петра су питали да ли Исус плаћа храмски порез, мала ствар која укључује две драхме. У ствари, Исус је био изузет од тог пореза, пошто је храм био кућа његовог Оца а ниједан краљ не намеће порез свом сопственом сину. Исус је то рекао; али је ипак платио тај порез. У ствари, он се чак послужио чудом да створи потребан новац! Зашто да плаћа порез од кога је био исправно изузет? Као што је сам Исус рекао, било је то „да их не саблазнимо“ (Матеј 17:24-27).b

Сачувати репутацију која одаје част Богу

Јеховини сведоци данас су на сличан начин забринути да не спотакну друге. Није, дакле, чудо што, као целина, уживају добру репутацију широм света као поштени грађани, који плаћају порезе. На пример, шпанске новине El Diario Vasco коментарисале су широко распрострањено избегавање пореза у Шпанији, али су запазиле: „Једини изузетак [су] Јеховини сведоци. Када они купују или продају, вредност [добра] коју извештавају јесте апсолутна истина.“ Слично томе, новине из САД San Francisco Examiner приметиле су пре неколико година: „На [Јеховине сведоке] можете гледати као на узорне грађане. Они марљиво плаћају порезе, негују болесне, боре се против неписмености.“

Ниједан прави хришћанин неће желети да учини ништа што би могло окаљати ту тешко стечену репутацију. Ако се суочиш са избором, да ли ћеш ризиковати да будеш познат као пореска варалица да би уштедео нешто новца? Не. Сигурно би радије изгубио новац него упрљао своје добро име и бацио на своје вредности и чак на обожавање Јехове лоше светло.

Истина, очување репутације као праведне, поштене особе може те понекад добрано коштати новца. Као што је древни грчки филозоф Платон приметио пре неких 24 века: „Кад постоји порез на приход, праведан човек ће платити више а неправедан мање за исту количину прихода.“ Могао је додати да праведан човек никада не жали плаћање цене праведности. Само поседовање такве репутације вредно је новца. То је свакако случај с хришћанима. Њихова добра репутација им је драгоцена зато што она доноси част њиховом небеском Оцу и може помоћи да други буду привучени њиховом начину живота и њиховом Богу, Јехови (Пословице 11:30; 1. Петрова 3:1).

Ипак, изнад свега прави хришћани цене свој однос с Јеховом. Бог види све што они чине, и они желе да му угоде (Јеврејима 4:13). Зато они одбацују искушење да покушају да варају владу. Они схватају да се Бог радује поштеном, честитом понашању (Псалам 15:1-3). А пошто они желе да обрадују Јеховино срце, они плаћају све порезе које дугују (Пословице 27:11; Римљанима 13:7).

[Фусноте]