Да ли си недавно икога охрабрио?
ЕЛЕНА је имала само 17 година када су лекари открили да има рак на јајнику. Њена мајка, Мари, морала је да се суочи с болом посматрања Елене у несносним мукама.
Коначно, Елена је била пребачена у једну болницу у Мадриду, Шпанија, 1 900 километара од њене куће на Канарским острвима. У Мадриду је један тим лекара био вољан да изврши операцију без крви (Дела апостолска 15:28, 29). Али кратко након што је операција почела, постало је јасно да је Еленино стање непоправљиво. Рак се већ проширио по целом телу, и хирурзи нису могли много да учине за њу. Елена је умрла осам дана по доласку у Мадрид.
Мари није морала да се суочи с тим страшним искушењем сама. О свом сопственом трошку, двојица хришћанских старешина пратили су њу и њеног најстаријег сина до Мадрида и остали тамо све до Еленине смрти. „Помогли су ми да испуним страшну празнину коју сам осећала унутра“, објашњава Мари. „Никада нећу заборавити охрабрење које су ми дали. Њихова духовна подршка и практична помоћ били су непроцењиви. Они су били прави ’заклон од ветра‘“ (Исаија 32:1, 2).
Јехови је угодно што пастири пуни љубави као што су они брину за његове овце тако нежно (Пословице 19:17; 1. Петрова 5:2-4). Међутим, давање охрабрења није предност само старешина. Сви хришћани се састају да би примили духовну поуку и да би се ’међусобно бодрили‘ (Јеврејима 10:24, 25, ДС). Охрабрење је саставни део хришћанског дружења.
Шта охрабрење укључује?
Као што диван цвет увене кад је лишен воде, тако и особе — како у породици тако и у скупштини — могу клонути због недостатка охрабрења. С друге стране, правовремено охрабрење може ојачати оне који се суочавају с искушењем, подићи дух депресивних, и окрепити оне који верно служе Богу.
Грчка реч преведена „охрабрење“ укључује мисао о утехи, подстицању и окрепи. Дакле, охрабрење није ограничено на говорење неком да добро обавља ствари. Оно такође може укључивати пружање практичне помоћи и духовне помоћи.
У ствари, грчка реч преведена „охрабрење“ буквално значи „позивање уз нечију страну“. Ходање уз нашу духовну браћу и сестре омогућује нам да пружимо непосредну подршку ако се неко од њих умори или се спотакне (Проповедник 4:9, 10). Занимљиво је да Јеховин народ њему ’служи сложно [„раме уз раме“, NW]‘ (Софонија 3:9). А апостол Павле је назвао једног хришћанина ’другом верним [’истинским другом у јарму‘, NW]‘ (Филипљанима 4:3). Вучење заједно под истим јармом тиме што се служи раме уз раме чини терет лакшим, нарочито за оне који нису духовно јаки (Упореди Матеј 11:29).
Они су дали охрабрење
Пошто је охрабрење тако важно, осмотримо неке библијске примере тога. Када се Божји пророк Мојсије приближавао крају свог живота, Јехова је доделио Исусу Навину да буде вођа Израиљаца. То није била нека лака додела, као што је и сам Мојсије добро знао (Бројеви 11:14, 15). Зато је Јехова рекао Мојсију да ’пода заповести Исусу, и утврди [„охрабри“, NW] га и укрепи га‘ (Поновљени закони 3:28).
Током времена израиљских судија, Јефтајева кћерка је вољно пристала на завет свог оца тиме што се одрекла могућности да има породицу како би служила у Јеховиној светињи. Да ли је њена жртва прошла незапажено? Не, јер Судије 11:14 кажу: „Сваке године кћери Израиљеве чине помен [„иду да дају похвалу“, NW] кћери Јефтајевој од Галада четири дана у години.“ Такве посете мора да су биле веома охрабрујуће за самопожртвовану Јефтајеву кћер.
Давање охрабрења понекад захтева храброст. Током свог првог мисионарског путовања, апостол Павле је наишао на оштро противљење у неколико градова Мале Азије. Био је избачен из Антиохије, једва је умакао смрти у Иконији, и био је каменован и остављен као мртав у Листри. Међутим, кратко након тога, Павле и његови пратиоци вратили су се у те градове, „утврђујући душе ученика и препоручујући им да устрају у вери, и говорећи да ћемо кроз многе невоље ући у краљевство Божје“ (Дела апостолска 14:21, 22). Павле је био спреман да ризикује свој живот како би охрабрио своје нове ученике.
Ипак, нови ученици нису једини хришћани којима треба охрабрење. Годинама касније Павле је доживео једно напорно путовање за Рим, где је требало да се подвргне судској истрази. Како се приближавао свом одредишту, он је можда био помало обесхрабрен. Али кад је стигао до тачке од 74 километара југоисточно од Рима, његов дух је био ојачан. Зашто? Зато што су му браћа из Рима дошла у сусрет код Апијева форума и код Три крчме. „Кад их Павле виде, даде хвалу Богу и охрабри се“ (Дела апостолска 28:15). У сличним приликама само наше присуство може бити врло охрабрујуће за сувернике.
Искористи прилике за давање охрабрења
Многе су, заиста, прилике за давање охрабрења. Да ли ти је срце дирнуто неким добрим ученичким говором који је изнео неки брат или сестра у Теократској школи службе? Да ли ти је драго што постоје духовно јаки тинејџери у скупштини? Да ли те је истрајност старијих импресионирала? Да ли си се дивио начину на који неки пионир користи Библију у служби од куће до куће? Онда пружи похвалу, и реци нешто охрабрујуће.
Охрабрење игра битну улогу у породици као и у скупштини. Оно може помоћи родитељима да подижу своју децу у „науци и у страху од Господа“ (Ефесцима 6:4). Рећи детету да је нешто добро урадило, и објаснити зашто, може бити тако охрабрујуће! Током тинејџерских година, када се млади суочавају с многим искушењима и притисцима, битно је стално охрабривање.
Недостатак охрабрења током детињства може бити сасвим штетно. Данас је Мајкл, један хришћански старешина, друштвен, али он каже: „Мој отац ни једном није рекао да сам учинио нешто добро. Тако сам ја одрастао с недостатком самопоштовања... Иако сада имам 50 година, ја још увек ценим када ме пријатељи уверавају да чиним добар посао као старешина... Моје лично искуство ме је поучило колико је важно дати охрабрење другима, и ја дајем све од себе да га дам.“
Коме је потребно охрабрење?
Хришћански старешина који тешко ради заслужује охрабрење. Павле је писао: „Вас пак, браћо, молимо да одајете признање онима који се труде међу вама, и својим претпостављенима у Господу, и онима који вас поучавају; цените их изнад свега у љубави због њиховог дела“ (1. Солуњанима 5:12, 13, Ча). Лако је тешко дело старешина узети као нешто само по себи разумљиво. Али речи искреног цењења и охрабрења могу учинити да њихов терет изгледа лакши.
Онима међу нама који подносе тешке околности такође је потребно охрабрење. „Утешавајте малодушне [„говорите утешно депресивним душама“, NW], подржавајте слабе“, саветује Библија (1. Солуњанима 5:14). Родитељи без брачног друга, удовице, тинејџери, старији и немоћни, међу онима су који се могу осећати депресивно или духовно слабо с времена на време.
Марија је хришћанка коју је муж изненада напустио. Она је рекла: „Понекад сам, попут Јова, желела да умрем (Јов 14:13). Ипак, нисам се предавала, захваљујући охрабрењу које сам примила. Двојица старешина, које сам познавала врло добро, провели су многе сате помажући ми да увидим вредност настављања с пуновременом службом. И две сестре пуне разумевања такође су ме утешиле, стрпљиво слушајући док сам изливала своје срце. Користећи Библију, оне су ми омогућиле да на ствари гледам с Јеховиног гледишта. Не знам колико пута смо прочитале Псалам 55:23, али знам да сам примењујући тај стих, полако обновила своју духовну и емоционалну равнотежу. Све то догодило се пре 12 година, и драго ми је што могу да кажем да сам наставила у пуновременој служби све до сада. Мој живот је награђујућ и срећан упркос повременом емоционалном болу. Уверена сам да охрабрење током једног таквог времена може много значити у животу особе.“
Некима је потребно охрабрење зато што су правили грешке и сада се боре да их исправе. Можда су примили укор пун љубави (Пословице 27:6). Старешине које су дале укор могу бити будне да дају похвалу када виде да се библијски савет примењује. Њихове речи охрабрења имаће двоструку корист — потврдиће њихову љубав према преступнику тако да он не упадне у ’превелику жалост‘ и подсетиће га на користи од примењивања савета (2. Коринћанима 2:7, 8).
Известан старешина је направио једну озбиљну грешку и изгубио своју предност надгледања у скупштини. „Када је дато обавештење о мом уклањању као старешине, мислио сам да ће се браћа осећати нелагодно у мом друштву“ каже он. Ипак, старешине су задржале разлог строго поверљивим и дали су све од себе да ми пруже охрабрење. Остатак скупштине је на сличан начин пружио љубав и заједништво, што је дефинитивно унапредило мој духовни опоравак.“
Буди охрабрујућ
У нашим животима који су претрпани обавезама, лако је превидети охрабрење. Али колико добра оно може учинити! Да би дао ефикасно охрабрење, мораш задржати на уму две ствари. Прво, размисли о ономе што ћеш рећи, тако да твоје охрабрење буде специфично. Друго, гледај на прилику да приђеш особи која заслужује похвалу или којој је потребно да буде изграђена.
Што чешће то чиниш, то ћеш срећнији бити. Коначно, Исус нам засигурава: „Више има радости у давању него ли у примању“ (Дела апостолска 20:35). Охрабрујући друге, ти ћеш охрабрити себе. Зашто не поставиш за циљ да сваког дана некоме пружиш охрабрење?