Место музике у савременом обожавању

ПЕВАЊЕ је дар од Бога. Подизање наших гласова у песми може донети задовољство нама и нашем Створитељу. На тај начин можемо изразити наше емоције, и туге и радости. Штавише, можемо изразити нашу љубав, наше дивљење и хвале Зачетнику песме, Јехови.

Већина од неких три стотине библијских указивања на музику повезана је са обожавањем Јехове. Певање је такође повезано с радошћу — не само с радошћу оних који певају већ и с радошћу од стране Јехове. Псалмиста је написао: „Нека му састављају мелодију. Јер Јехова налази задовољство у свом народу“ (Псалам 149:3, 4, NW).

Али колико је певање важно у данашњем обожавању? Како Јеховин народ данас може угодити Јехови подизањем својих гласова у песми? Које место музика треба да има у правом обожавању? Истраживање историје музике у обожавању помоћи ће нам да одговоримо на ова питања.

Историјско место музике у обожавању

Прво библијско указивање на музику није специфично наведено у вези с обожавањем Јехове. У Постању 4:21, Јувалу се приписује оно што би могао бити изум првих музичких инструмената или можда оснивање неке врсте музичке професије. Међутим, музика је била део Јеховиног обожавања још пре стварања људи. Један број библијских превода описује анђеле како певају. Јов 38:7 говори о анђелима како кличу и ’гласе радости пуштају‘. Дакле, постоји библијски разлог за веровање да је певање у обожавању Јехове било пракса дуго пре него што је човек ступио на сцену.

Неки историчари аргументују да је сва древна хебрејска музика била мелодија, без пропратне хармоније. Међутим, у исто време могло се свирати више од једне ноте на харфи, инструменту који се истакнуто помиње у Библији. Харфиста мора да је запазио хармонију која се могла произвести комбинацијом тонова на том инструменту. Уместо да је била примитивна, њихова музика је несумњиво била сасвим напредна. А судећи по поезији и прози Хебрејских списа, можемо закључити да је израелска музика била високог квалитета. Инспирација за музичке композиције била је свакако далеко узвишенија од оне која је инспирисала суседне нације.

Организација древног храма пружала је сложене припреме за инструментацију и гласове у храмском обожавању (2. Летописа 29:27, 28). Постојали су „диригенти“ (NW), „стручњаци“ (NW), „ученици“ и „главари певача“ (1. Летописа 15:21; 25:7, 8; Немија 12:46). Коментаришући њихове напредне музичке вештине, историчар Курт Закс писао је: „Хорови и оркестри у повезаности с храмом у Јерусалиму указују на високи стандард музичког образовања, вештине и спознања... Иако не знамо како је та древна музика звучала, имамо довољно доказа о њеној моћи, достојанству и мајсторству“ (The Rise of Music in the Ancient World: East and West, 1943, стране 48, 101-2). Соломонова песма је један пример креативности и квалитета хебрејских композиција. То је прича у песми, слична либрету, или тексту, за оперу. Та песма се у хебрејском тексту назива „Песма над песмама“, то јест, најизврснија песма. За древне Хебреје, певање је било саставни део обожавања. И омогућавало је позитивно емоционално изражавање у њиховој хвали Јехови.

Певање хришћана из првог века

Музика је и даље била редован део обожавања међу раним хришћанима. Поред тога што су имали надахнуте Псалме, изгледа да су компоновали и оригиналну музику и текстове за обожавање, постављајући тако преседан за савремено компоновање хришћанских песама (Ефесцима 5:19). Књига The History of Music, од Валда Селдена Прата, објашњава: „Певање у јавном и приватном обожавању било је уобичајена ствар за ране хришћане. За јеврејске преобраћенике то је било наставак обичаја̂ из синагоге... Поред хебрејских Псалама... нова вера је нагињала томе да стално производи нове химне, у почетку очигледно у облику рапсодија.“a

Наглашавајући вредност певања, када је Исус успостављао Господову вечеру, он и апостоли су вероватно певали Халеле (Матеј 26:26-30). То су биле песме хвале Јехови забележене у Псалмима и певане у вези с прославом Пасхе (Псалми 115-118).

Утицај кривог обожавања

У такозваном мрачном веку, религиозна музика била је сведена на жалосно монотоно певање. Око 200. н. е., Климент од Александрије рекао је: „Нама треба један инструмент: мирна реч штовања, не харфе, нити бубњеви, нити фруле, нити трубе.“ Наметнуте су рестрикције, које су црквену музику ограничавале на вокале. Тај стил је постао познат као кантата или литургијска кантата. „Мање од четрдесет година после подизања Константинопоља, Лаодикијски сабор (A.D. 367) забранио је учешће и инструмената и конгрегација у литургији. Православна музика је чисто вокална“, каже књига Our Musical Heritage (курзив наш). Те рестрикције нису имале темеља у раном хришћанству.

Током мрачног века, Библија је за обичан народ била затворена књига. Хришћани који су се усудили да поседују или да читају Библију били су прогањани и чак убијани. Није, дакле, чудо што се пракса певања хвала Богу увелико изгубила током тог мрачног периода. На крају крајева, кад обичан народ не би имао приступ Писму, како би знали да је једна десетина читаве Библије песма? Ко би их информисао да је Бог заповедио својим обожаваоцима да ’поје Господу песму нову, хвалу на збору верника‘? (Псалам 149:1).

Враћање музике на њено право место у обожавању

Јеховина организација је учинила много да би вратила музику и певање на њихово право место у обожавању. На пример, издање Сионске куле стражаре од 1. фебруара 1896, састојало се само од песама. Имало је наслов „Сионске радосне песме јутрења“.

Године 1938. скупштински састанци су у великој мери били без певања. Међутим, мудрост слеђења апостолског примера и упутства ускоро је преовладала. На обласном конгресу 1944, Ф. В. Франц је изнео говор „Песма службе за Краљевство“. Он је показао да су песме хвале Јехови биле приношене од стране Божјих небеских створења давно пре стварања човека и рекао: „За Бога је исправно и угодно да Његове земаљске слуге подижу своје гласове у дословној песми.“ Након разраде аргумената за певање у обожавању, он је објавио излажење Песмарице службе за Краљевство за употребу на недељним састанцима службе.b Затим је Информатор (који се сада назива Наша служба за Краљевство) од децембра 1944, објавио да ће други састанци такође укључивати уводну и закључну песму. Певање је поново постало део Јеховиног обожавања.

’Певати у срцима својим Јехови‘

Вредност срдачног певања илуструју наша браћа у источној Европи и Африци која су доживљавала године непријатељства и прогонства. Лотар Вагнер је провео седам година у самици. Како је издржао? Он каже: „Неколико недеља сам се концентрисао на комплетирање своје ризнице песама Краљевства. Када нисам тачно знао текст, једноставно сам саставио једну или две станце... Какво обиље охрабрујућих и изграђујућих мисли садрже наше песме Краљевства!“ (Годишњак Јеховиних сведока за 1974, стране 226-8).

Током пет година самице због свог верног става, Харолд Кинг је налазио утеху у компоновању и певању песама хвале Јехови. Неколико његових композиција сада користе Јеховини сведоци у свом обожавању. Радост повезана с певањем јесте радост која подржава. Али не сме да нам буде потребно прогонство да би нас уверило у вредност певања хвала Богу.

Сав Јеховин народ може наћи радост у песми. Иако можда имамо неке инхибиције у нашем вербалном изражавању, наша осећања према Јехови могу се ослободити када их отпевамо у песми. Апостол Павле је показао како можемо наћи радост у певању хвала када је хришћане саветовао да и даље ’говоре међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу‘ (Ефесцима 5:19, ДК). Када су наша срца испуњена духовним стварима, ми налазимо снажан израз у песми. Дакле, кључ за побољшано певање је исправан став срца.

Поседовање доброг односа с Јеховом доприноси радосном духу, који нас покреће да говоримо, певамо и узвикујемо Јеховине хвале (Псалам 146:2, 5). Ми срдачно певамо о стварима којима се радујемо. И ако волимо песму или сентименте песме, врло вероватно ћемо је певати с правим осећањем.

Човек не мора да пева гласно да би певао с осећањем. Гласно певање није безусловно синоним за добро певање; нити је то певање које се не може чути. Неки гласови с природном резонанцијом могу се истицати иако је певање можда лагано. Део изазова доброг певања у групи јесте учење да се стопи. Било да певаш у хармонији или унисоно, твоје усклађивање јачине с онима близу тебе даје пријатно и уједињено певање. Хришћанска скромност и уво које слуша помажу човеку да стекне баланс у слободном певању с духом, а да ипак не надјачава својим гласом. Међутим, они који певају с умећем или који имају изузетно лепе гласове никада не треба да буду одвраћани од слободног певања. Диван глас може пружити снажну подршку скупштинском певању хвала Јехови.

Певање на нашим састанцима такође пружа одговарајући оквир за певање хармонијских делова уз мелодије. Они који имају уво за хармонију или који могу читати хармонијске редове у песмарици и певати их, охрабрују се да се стопе с певањем и да допринесу лепоти музике.c

Неки би могли узвикнути, ’не могу ја да отпевам ни ноту‘, или ’имам ужасан глас; поломим се на високим тоновима‘. Дакле, они су снебивљиви кад певају, чак и у Дворани Краљевства. Истина је да ниједан глас подигнут у хвали Јехови није „ужасан“ с његовог становишта. Као што се говорнички глас може побољшати уз праксу и слеђење корисних предлога који се дају у Теократској школи службе, тако се може побољшати и човеково певање. Неки су побољшали своје гласове тако што су једноставно певушили док су обављали ситне послове. Певушење помаже да се изглади тон гласа. И у подесно време док смо сами или кад радимо тамо где нећемо узнемиравати друге, певање мелодија Краљевства је одлична вежба за глас и начин да се човек стави у једно радосно, опуштено расположење.

Такође можемо охрабрити на певање неколико песама Краљевства на друштвеним скуповима. Такво певање, уз пратњу неког инструмента као што су гитара или клавир или клавирских снимака Заједнице, даје нашим скуповима духовну ноту. Такође пружа помоћ да се науче песме и да се добро певају на скупштинским састанцима.

Да би помогла скупштинама да уђу у дух певања на састанцима, Заједница је обезбедила снимљену музичку пратњу. Кад се она пушта, онај који брине о озвучењу треба да буде свестан јачине. Ако музика није довољно гласна, скупштина се може снебивати да пева гласно. Док брат који контролише озвучење пева заједно са скупштином, он ће моћи да утврди да ли музика пружа потпорно вођство или не.

Компонујмо мелодију Јехови

Певање нам пружа прилику да изразимо своја осећања према нашем Створитељу (Псалам 149:1, 3). То је, не само неки емоционалан излив, већ контролисан, разуман, и радостан израз наше хвале. Изливање срца у скупштинско певање може нас ставити у исправно стање ума и срца за програм који следи и може нас подстаћи на веће учешће у Јеховином обожавању. Иако певање има емоционалан моменат, речи такође могу послужити да нас поуче. Изражавајући се тако унисоно и у хармонији, ми кротко и понизно припремамо наше срце тако да заједно можемо учити као окупљен народ. (Упореди с Псалмом 10:17.)

Певање ће увек бити део Јеховиног обожавања. Зато имамо изглед да заувек делимо осећања псалмисте: „Хвалићу Господа целог живота свога; певаћу Богу своме докле год постојим“ (Псалам 146:2).

[Фусноте]

[Оквир на 27. страни]

Неки предлози за боље певање

1. Држи песмарицу подигнуту кад певаш. То помаже да се природније дише.

2. Дубоко удахни на почетку сваке строфе.

3. Отварање уста мало више од оног што би било угодно у почетку, природно ће повећати јачину и резонанцију гласа.

4. Изнад свега, задржи у жижи осећање песме која се пева.