Да ли се плашиш да верујеш другима?

’НЕМА никог с ким могу да попричам. Људи неће разумети. И сувише су заузети својим властитим проблемима. Они за мене немају времена.‘ Многи се овако осећају, тако да ствари држе у себи. Када их други питају како су, они често желе да им кажу, али то не чине. Они се једноставно не могу отворити.

Истина, има и оних који не желе помоћ других. Ипак, многи очајнички заиста желе помоћ али се плаше да открију своје најинтимније мисли, осећања и искуства. Да ли си и ти један од њих? Да ли заиста не постоји нико коме можеш веровати?

Разумети тај страх

У данашњем свету влада атмосфера неповерења. Млади не разговарају са својим родитељима. Родитељи не могу разговарати једно с другим. Мало њих је спремно да разговара са онима који имају ауторитет. У немогућности да се повере другима, неки се окрећу алкохолу, дроги или необузданом начину живота како би покушали да побегну од својих проблема (Пословице 23:29-35; Исаија 56:12).

Поуздање у ауторитативне личности, као што су свештеници, доктори, терапеути и учитељи, уздрмано је бескрајним обелодањивањем непоштења и неморала. На пример, једна процена каже да је више од 10 посто свештеника уплетено у сексуални неморал. Ови „разбијачи поверења“, запажа један писац, „копају кањоне, пукотине и распуклине у људским односима“. Како то утиче на њихове скупштине? То разара поверење.

Распрострањени слом морала такође је довео до кризе у породици, до те тачке да су проблематичне породице скоро правило а не изузетак. Дом је некада био средина која је неговала. Данас често није много више од бензинске станице за време јела. Кад дете одраста у породици у којој нема „природне наклоности“, уобичајена последица је неспособност да у зрелом добу другима верује (2. Тимотеју 3:3, NW).

Надаље, док се стање у свету погоршава, све више смо изложени потенцијалним трауматичним искуствима. У једној сличној ситуацији, пророк Михеј је написао: „Не поуздај се ни у присног пријатеља“ (Михеј 7:5). Можда се и ти осећаш исто после неког мањег разочарања, изневереног поверења или неког озбиљног по живот опасног догађаја. Налазиш да ти је тешко да поново верујеш другима и постајеш емоционално туп, живећи сваки дан иза једног емоционалног зида. (Упореди с Псалмом 102:2-8.) Истина, такав став може ти помоћи да живиш, али ’бол у срцу‘ краде ти сваку праву радост у животу (Пословице 15:13, NW). Да би био духовно, емоционално, ментално и физички здрав, чињеница је да се тај зид мора срушити и да мораш научити да верујеш људима. Да ли је то могуће? Јесте.

Зашто се зид мора срушити?

Поверавање другима доноси олакшање једном намученом срцу. Ана је то доживела. Имала је добар брак, сигуран дом, али је била у великој жалости. Иако „с тугом у срцу“ она се мудро „помоли Господу“ с таквим жаром да су се њене неме усне мицале. Да, она се поверила Јехови. Затим је отворила своје срце Божјем представнику, Илији. С којим резултатом? „[Ана] отиде. Она једе, и лице јој не беше више као пре“ (1. Самуилова 1:1-18).

У већини култура се зна за користи од поверљивог разговора. На пример, поделити идеје и искуства са онима који су у сличним ситуацијама може се показати корисним. Истраживачи закључују: „Емоционална изолација ствара болест — треба да се поверимо да бисмо остали душевно здрави.“ Растући број научника потврђује истинитост надахнуте пословице која каже: „Самовољан [„онај ко се изолује“, NW] тражи што је њему драго, и љути се на све што је год разумно“ (Пословице 18:1).

Ако се не отвориш другима, како ти могу помоћи? Премда Јехова Бог чита срца, твоје најдубље мисли и осећања су затворена књига за породицу и пријатеље — уколико је не отвориш (1. Летописа 28:9). Кад проблем укључује неки преступ Божјег закона, одлагање признања само погоршава ствар (Пословице 28:13).

Сигурно, користи од поверавања тескобе другима далеко надмашују ризик да се буде повређен. Наравно, то не значи да одреда треба да откривамо приватне појединости. (Упореди са Судијама 16:18; Јеремијом 9:4; Луком 21:16.) „Има другова који су склони да раскомадају један другога“, упозоравају Пословице 18:24 (NW), али затим додају: „Постоји пријатељ приснији од брата“. Где можеш наћи таквог пријатеља?

Веруј својој породици

Ако имаш неки проблем, да ли си покушао да разговараш о њему са својим брачним партнером или са својим родитељима? „За већину проблема, добро их претрести јесте све што је потребно“, признаје један искусан саветник (Пословице 27:9). Хришћански мужеви који ’воле своју жену као самога себе‘, жене које су ’покорне свом мужу‘, и родитељи који озбиљно схватају своју од Бога дану одговорност да ’одгајају децу у науци и у страху од Господа‘, марљиво ће радити на томе да постану слушаоци способни да се уживе и корисни саветници (Ефесцима 5:22, 33; 6:4). Премда у телесном смислу није имао ни жену ни децу, какав диван пример је оставио Исус у овом погледу! (Марко 10:13-16; Ефесцима 5:25-27).

Шта ако је проблем већи од онога што се може решити унутар породице? У хришћанској скупштини никада не треба да будемо усамљени. „Ко ослаби, — а ја да не ослабим?“, рекао је апостол Павле (2. Коринћанима 11:29). Он је саветовао: „Носите бремена један другога“ (Галатима 6:2; Римљанима 15:1). Међу нашом духовном браћом и сестрама несумњиво можемо наћи више од једне особе која се ’у невољи братом показује‘ (Пословице 17:17).

Веруј скупштини

У више од 80 000 скупштина Јеховиних сведока широм света има понизних мужева који служе као они који ’доприносе нашој радости‘ (2. Коринћанима 1:24). То су старешине. „Сваки ће“, бележи Исаија, „бити као заклон од ветра, као уточиште од поплаве, као потоци живе воде у пресухој земљи, као сенка од велике стене у земљи зажареној.“ То је оно што старешине настоје да буду (Исаија 32:2; 50:4; 1. Солуњанима 5:14).

Старешине удовољавају библијским захтевима пре него што их ’дух свети постави‘. Сазнање о овоме ојачаће твоје поверење у њих (Дела апостолска 20:28; 1. Тимотеју 3:2-7; Титу 1:5-9). Оно о чему разговараш с једним старешином остаће строго поверљиво. Поузданост је једна од његових особина. (Упореди са Изласком 18:21; Немијом 7:2.)

Старешине у скупштини се „старају за душе ваше, као они који ће одговарати за њих“ (Јеврејима 13:17). Зар те то не подстиче да верујеш тим људима? Наравно, не одликују се све старешине истим особинама. Неки можда изгледају приступачније, љубазније или увиђавније од других (2. Коринћанима 12:15; 1. Солуњанима 2:7, 8, 11). Зашто се не повериш неком старешини с којим се осећаш пријатно?

Ти људи нису плаћени професионалци. Уместо тога, они су ’дарови у људима‘, које је Јехова обезбедио да би ти помогли (Ефесцима 4:8, 11-13, NW; Галатима 6:1). Како? Вештим коришћењем Библије они ће применити њену исцељујућу моћ у твојој личној ситуацији (Псалам 107:20; Пословице 12:18; Јеврејима 4:12, 13). Они ће се молити с тобом и за тебе (Филипљанима 1:9; Јаков 5:13-18). Помоћ од тих саветника пуних љубави може много допринети у лечењу немирног духа и враћању душевног мира.

Како градити поверљиве односе

Тражити помоћ, савет или само ухо које слуша није знак слабости или неуспеха. То је само једна реална потврда да смо несавршени и да нико нема све одговоре. Сигурно, највећи саветник и поузданик кога имамо јесте наш небески Отац, Јехова Бог. Ми смо сагласни с псалмистом који је написао: „Господ је штит мој и снага моја, у њега се узда срце моје и он му поможе“ (Псалам 28:7). У молитви му можемо безрезервно ’излити своје срце‘ у било које време, сигурни да нас он чује и брине за нас (Псалам 62:8, 9; 1. Петрова 5:7).

Али како можеш научити да верујеш старешинама и другима у скупштини? Најпре, преиспитај себе. Да ли су твоји страхови чврсто утемељени? Да ли сумњаш у мотиве других? (1. Коринћанима 13:4, 7). Да ли постоји начин да се ризик да будеш повређен сведе на минимум? Да. Како? Покушај да се лично упознаш с другима у духовном окружењу. Разговарај с њима на скупштинским састанцима. Учествујте заједно у раду од куће до куће. Поверење, као и поштовање, мора се стећи. Зато буди стрпљив. На пример док упознајеш једног духовног пастира, твоје поверење у њега ће расти. Постепено откривај своје бриге. Ако он реагује на прикладан, саосећајан и дискретан начин, онда можеш покушати да се још више отвориш.

И други обожаваоци Јехове, а нарочито хришћанске старешине, марљиво се труде да опонашају Божје нежне особине у односима према другима (Матеј 5:48). То у скупштини доводи до атмосфере поверења. Један дугогодишњи старешина каже: „Браћа морају знати једну ствар: без обзира шта особа ради, старешина не губи своју хришћанску љубав према њему. Можда му се не свиђа то што он ради, али он још увек воли свог брата и жели да му помогне.“

Зато нема потребе да осећаш да си сам с неким проблемом. Разговарај с неким ко има ’духовне особине‘ ко ти може помоћи да носиш своје бреме (Галатима 6:1). Упамти да „брига у срцу обара човека“, али „љубазне су речи саће меда, сласт за душу и здравље за тело“ (Пословице 12:25; 16:24).

[Оквир на 26. страни]

Сваки хришћанин може бити замољен да помогне рођаку, пријатељу или духовном брату у неком личном проблему. Да ли знаш како да помогнеш?

ЕФИКАСАН САВЕТНИК

приступачан је: Матеј 11:28, 29; 1. Петрова 1:22; 5:2, 3

бира праву прилику: Марко 9:33-37

труди се да схвати проблем: Лука 8:18; Јаков 1:19

не реагује претерано: Колошанима 3:12-14

помаже код болних емоција: 1. Солуњанима 5:14; 1. Петрова 3:8

зна своје границе: Галатима 6:3; 1. Петрова 5:5

пружа специфичан савет: Псалам 19:8-10; Пословице 24:26

чува поверљивост: Пословице 10:19; 25:9