Пази се недостатка вере

„Пазите, браћо, да не буде у коме од вас срце зло и неверно [„коме недостаје вере“, NW], да одступи од Бога живога“ (ЈЕВРЕЈИМА 3:12).

 1. На коју шокантну реалност Павлове речи упућене јеврејским хришћанима скрећу нашу пажњу?

КАКВА застрашујућа мисао — да се код људи који су некада имали лични однос с Јеховом појави ’зло срце‘ и да ’одступе од Бога живога‘! И какво упозорење! Ове речи апостола Павла нису биле упућене неверницима, већ људима који су свој живот предали Јехови на темељу вере у откупну жртву Исуса Христа.

 2. Која питања треба да осмотримо?

² Како би се код неког ко се налази у таквом благословљеном духовном стању уопште могло појавити ’зло срце коме недостаје вере‘? Стварно, како би неко ко је окусио Божју љубав и незаслужену доброхотност могао намерно одступити од њега? И може ли се то десити било коме од нас? То су отрежњавајуће мисли, и стога је потребно да погледамо који је био разлог за давање овог упозорења (1. Коринћанима 10:11).

Зашто тако снажан савет?

 3. Опиши околности које су утицале на хришћане из првог века у Јерусалиму и околини.

³ Изгледа да је Павле упутио своју посланицу јеврејским хришћанима у Јудеји године 61. н. е. Један историчар је приметио да је то било време кад „није било мира нити безбедности ни за једног озбиљног, поштеног човека, било у Јерусалиму било игде другде по целој тој провинцији“. Било је то време безакоња и насиља, које је потпиривала комбинација присутности римске тлачитељске војске, одважности антиримских јеврејских Зелота и злочини лопова који су користили та хаотична времена. Све је то веома отежавало живот хришћанима, који су се снажно трудили да се не уплету у такве ствари (1. Тимотеју 2:1, 2). У ствари, због њиховог неутралног става, неки су на њих гледали као на друштвене изроде, па чак и бунџије. Хришћане су често малтретирали, те су доживљавали губитак личне својине (Јеврејима 10:32-34).

 4. Ком су притиску религиозне природе били изложени јеврејски хришћани?

⁴ Јеврејски хришћани су били и под снажним притиском религиозне природе. Ревност Исусових верних ученика и с тим повезано брзо ширење хришћанске скупштине изазвали су љубомору и гнев код Јевреја — а посебно код њихових верских вођа. Они нису зазирали ни од чега да би узнемиравали и прогонили следбенике Исуса Христаa (Дела апостолска 6:8-14; 21:27-30; 23:12, 13; 24:1-9). Чак и ако су неки хришћани били поштеђени отвореног прогонства, Јевреји су их ипак презирали и ругали им се. Хришћанство је било презрено као нека нова вера која није имала сјај јудаизма, ни храм ни свештенство, ни празнике ни формалне жртве, и тако даље. Чак је и њихов вођа, Исус, био погубљен као неки презира вредан злочинац. Да би практиковали своју религију, хришћанима је била потребна вера, храброст и устрајност.

 5. Зашто је било неопходно да хришћани у Јудеји остану духовно будни?

⁵ Изнад свега, јеврејски хришћани у Јудеји живели су у једном критичном времену у историји те нације. Већ су се збиле многе ствари за које је њихов Господ, Исус Христ, рекао да ће обележавати крај јеврејског система. Крај није могао бити још далеко. Да би преживели, хришћани су морали да остану духовно будни и да буду спремни да „беже у горе“ (Матеј 24:6, 15, 16). Хоће ли имати вере и духовне снаге потребне да сместа предузму нешто, као што је Исус заповедио? Изгледа да је било неких сумњи.

 6. Шта је хришћанима у Јудеји било хитно потребно?

⁶ Током последње деценије пре распада целокупног јеврејског система ствари, јеврејски хришћани су очигледно били под великим притиском како унутар скупштине тако и ван ње. Било им је потребно охрабрење. Али били су им потребни и савет и упутство који би им помогли да виде да је пут који су изабрали онај прави и да нису узалуд патили и истрајавали. На сву срећу, Павле се показао дораслим тој ситуацији и прискочио им је у помоћ.

 7. Зашто треба да будемо заинтересовани за оно што је Павле написао јеврејским хришћанима?

⁷ Оно што је Павле написао јеврејским хришћанима треба да нас изузетно занима. Зашто? Зато што живимо у времену које је слично њиховом. Свакодневно осећамо притиске света који је под Сотонином влашћу (1. Јованова 5:19). Пред нашим очима се испуњавају пророчанства Исуса и апостола с обзиром на последње дане и ’свршетак света‘ (Матеј 24:3-14; 2. Тимотеју 3:1-5; 2. Петрова 3:3, 4; Откривење 6:1-8). Изнад свега, треба да останемо духовно будни како бисмо ’утекли од свега овога што ће се збити‘ (Лука 21:36).

Онај који је већи од Мојсија

 8. Поменувши оно што је записано у Јеврејима 3:1, на шта је Павле подстицао сухришћане?

⁸ Поменувши једну битну ствар, Павле је написао: „Управите своје мисли на апостола и првосвештеника наше вероисповести, Исуса“ (Јеврејима 3:1, Ча). ’Управити мисли‘ значи „јасно запазити... потпуно разумети, помно осмотрити“ (Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words). Тако је Павле подстицао сувернике да се озбиљно потруде да тачно схвате коју улогу Исус има у њиховој вери и њиховом спасењу. То би ојачало њихову одлучност да чврсто стоје у вери. Која је онда била Исусова улога, и зашто и ми треба да ’управимо мисли‘ на њега?

 9. Зашто је Павле рекао да је Исус „апостол“ и „првосвештеник“?

⁹ Павле је на Исуса применио изразе „апостол“ и „првосвештеник“. „Апостол“ је неко ко је послан и овде се односи на Божји начин комуникације с људима. „Првосвештеник“ је онај преко кога људи могу да се обрате Богу. Ове две припреме су преко потребне за право обожавање, а Исус је у себи утеловио обе те припреме. Он је онај који је послат с неба да би људе поучио истини о Богу (Јован 1:18; 3:16; 14:6). Исус је такође онај који је наименован за антитипног Првосвештеника у уређењу Јеховиног духовног храма, за опроштење греха (Јеврејима 4:14, 15; 1. Јованова 2:1, 2). Ако стварно ценимо благослове које можемо добити преко Исуса, имаћемо храбрости и одлучности да останемо чврсти у вери.

10. (а) Како је Павле помогао јеврејским хришћанима да схвате супериорност хришћанства у односу на јудаизам? (б) Коју је универзалну истину Павле навео да би ојачао своју мисао?

¹⁰ Да би нагласио вредност хришћанске вере, Павле је Исуса упоредио с Мојсијем, кога су Јевреји сматрали највећим пророком међу својим прецима. Кад би јеврејски хришћани свим срцем схватили чињеницу да је Исус већи од Мојсија, не би имали разлога да сумњају у супериорност хришћанства у односу на јудаизам. Павле је истакао да премда је Мојсије био сматран достојним да му буде поверен Божји ’дом‘ — израелска нација, односно скупштина — он је био само један верни служитељ, то јест слуга (Бројеви 12:7). С друге стране, Исус је био Син, господар тог дома (1. Коринћанима 11:3; Јеврејима 3:2, 3, 5). Да би појачао своју мисао, Павле је навео следећу универзалну истину: „Сваки дом неко сагради, а ко је све ствари градио то је Бог“ (Јеврејима 3:4). Нико не би оспорио да је Бог већи од било кога, јер је он Градитељ, то јест Створитељ, свега. Зато је логично да Исус, пошто је био Божји сарадник, мора бити већи од свих других створења, укључујући и Мојсија (Пословице 8:30; Колошанима 1:15-17).

11, 12. Према Павловом подстицају чега је требало да се јеврејски хришћани држе ’до краја‘, и како ми можемо применити његов савет?

¹¹ Заиста, јеврејски хришћани су били у једном високоповлашћеном положају. Павле их је подсетио да су они „заједничари звања небескога“, што је предност коју треба ценити више од било чега што је јеврејски систем имао да пружи (Јеврејима 3:1). Павлове речи су те помазане хришћане сигурно навеле да се осећају захвалнима што их чека једно ново наслеђе, уместо да буду жалосни што су се одрекли ствари повезаних са својим јеврејским наслеђем (Филипљанима 3:8). Подстичући их да се држе своје предности и да је не узимају као нешто само по себи разумљиво, Павле је рекао: „Христос [је био веран], као син, у [Божјем] дому, а његов дом то смо ми, ако до краја одржимо чврсто уверење и наду којима се дичимо“ (Јеврејима 3:6).

¹² Да, ако су хтели да преживе предстојећи свршетак јеврејског система ствари, ти јеврејски хришћани су морали да се држе своје од Бога дате наде „до краја“. И ми морамо урадити то исто данас ако желимо да преживимо крај овог система (Матеј 24:13). Не смемо дозволити животним бригама, равнодушности људи, нити нашим властитим несавршеним нагињањима да нас поколебају у вери у Божја обећања (Лука 21:16-19). Да бисмо видели како се можемо ојачати, поклонимо пажњу Павловим даљњим речима.

„Да не отврдну срца ваша“

13. Које је упозорење упутио Павле, и како је применио 95. Псалам?

¹³ Након што је осмотрио повлашћени положај јеврејских хришћана, Павле је дао следеће упозорење: „Као што говори Дух Свети: ’Данас, ако његов глас чујете, да не отврдну срца ваша ко у време буне, у дан напасти у пустињи‘“ (Јеврејима 3:7, 8). Павле је цитирао из 95. Псалма, и зато је могао да каже да „говори Дух Свети“b (Псалам 95:7, 8; Излазак 17:1-7). Писмо је надахнуто од Бога помоћу његовог светог духа (2. Тимотеју 3:16).

14. Како су Израелци реаговали на оно што је Јехова урадио за њих, и зашто су тако реаговали?

¹⁴ После ослобођења из египатског ропства, Израелци су добили велику част да уђу у један савезни однос с Јеховом (Излазак 19:4, 5; 24:7, 8). Међутим, уместо да покажу цењење за оно што је Бог урадио за њих, они су се брзо побунили (Бројеви 13:25–14:10). Како се то могло десити? Павле је указао на разлог: њихова срца су отврднула. Али како срца која су осетљива на Божју Реч и која реагују на њу могу да отврдну? И шта ми морамо радити да бисмо то спречили?

15. (а) Како се ’Божји глас‘ чуо у прошлости и како се чује данас? (б) Која питања треба себи да поставимо с обзиром на ’Божји глас‘?

¹⁵ Павле је своје упозорење почео погодбеном реченицом „ако његов глас чујете“. Бог је свом народу говорио преко Мојсија и других пророка. Затим им је Јехова говорио преко свог Сина, Исуса Христа (Јеврејима 1:1, 2). Данас имамо Божју комплетну надахнуту Реч, Библију. Такође имамо ’верног и разборитог роба‘, кога је Исус поставио да обезбеђује духовну „храну у право време“ (Матеј 24:45-47, NW). Дакле, Бог и даље говори. Али да ли ми слушамо? На пример, како реагујемо на савет у вези с одевањем и дотеривањем или избором забаве и музике? Да ли ’чујемо‘, то јест, да ли поклањамо пажњу и да ли смо послушни ономе што смо чули? Ако нам је навика да се изговарамо или приговарамо савету, ми се излажемо подмуклој опасности да нам срце отврдне.

16. Који је један од начина на који наше срце може отврднути?

¹⁶ Наше срце може да отврдне и ако се извлачимо да не радимо оно што можемо и што треба да радимо (Јаков 4:17). Упркос свему што је Јехова урадио за Израелце, они нису показивали веру, побунили су се против Мојсија, радије су веровали неповољном извештају о Ханану и нису хтели да уђу у Обећану земљу (Бројеви 14:1-4). Зато је Јехова одредио да 40 година проведу у пустоши — довољно дуго да неверни чланови тог нараштаја помру. Огорчен на њих, Бог је рекао: „Једнако се мету у срцима својим, а путева мојих не познаше. И заклех се тад у гневу своме: Неће они у мој покој ући“ (Јеврејима 3:9-11). Да ли у овоме видимо неку поуку за нас?

Поука за нас

17. Иако су видели Јеховина моћна дела и чули његове објаве, зашто је Израелцима недостајало вере?

¹⁷ Нараштај Израелаца који је изашао из Египта видео је својим очима и чуо својим ушима Јеховина моћна дела и његове објаве. Па ипак, они нису веровали да их Бог може сигурно увести у Обећану земљу. Зашто? „Путева мојих не познаше“, рекао је Јехова. Они су знали шта је Јехова рекао и урадио, али нису развили поуздање и поверење да је он кадар да се стара за њих. Били су толико опседнути својим личним потребама и жељама да су мало размишљали о Божјим путевима и његовој намери. Да, недостајало им је вере у његово обећање.

18. Према Павловим речима, какав начин поступања може довести до ’злог срца коме недостаје вере‘?

¹⁸ Следеће речи упућене Јеврејима једнаком се снагом односе и на нас: „Пазите, браћо, да не буде у коме од вас срце зло и неверно [„коме недостаје вере“, NW], да одступи од Бога живога“ (Јеврејима 3:12). Павле је дошао до сржи проблема кад је указао на то да је ’зло срце коме недостаје вере‘ последица ’одступања од живог Бога‘. Раније у овој посланици, он је говорио о ’отпадању‘ због непажње (Јеврејима 2:1, ДК). Међутим, грчки израз преведен ’одступање‘ значи „стајати по страни“ и повезан је с речју „отпад“. Он означава намерно и свесно пружање отпора, повлачење и неверу, с једном додатном нотом презира.

19. Како неслушање савета може имати озбиљне последице? Илуструј.

¹⁹ Према томе, поука се састоји у томе да ако нам постане навика да не ’чујемо његов глас‘, занемарујући савет од Јехове преко његове Речи и класе верног роба, наше срце ће веома брзо окорети, отврднути. На пример, две особе које нису у браку могу постати мало преинтимне. Шта ако једноставно игноришу ту ствар? Хоће ли их то заштитити да не понове оно што једном ураде, или ће им бити још лакше да то опет ураде? Слично томе, кад класа роба пружа савет да треба да будемо избирљиви што се тиче избора музике и забаве и тако даље, да ли захвално прихватамо тај савет и правимо промене тамо где је потребно? Павле нас је подстакао да не ’остављамо саборе своје‘ (Јеврејима 10:24, 25). Упркос овом савету, неки површно гледају на хришћанске састанке. Они можда мисле да је изостајање с неких састанака потпуно безначајно.

20. Зашто је преко потребно да се на позитиван начин одазовемо на библијски савет?

²⁰ Ако се не одазовемо позитивно на Јеховин „глас“ који је јасно изражен у Писму и библијским публикацијама, ускоро ћемо установити да ’одступамо од живог Бога‘. Пасивно игнорисање савета лако може постати активно потцењивање и критиковање савета и пружање отпора том савету. Ако се та ситуација не исправи, последица је ’зло срце коме недостаје вере‘, а повратак с таквог пута је обично веома тежак. (Упореди с Ефесцима 4:19.) Јеремија је подесно писао: „Срце је изнад свега превртљиво и опако; ко га може познати?“ (Јеремија 17:9). Из тог разлога, Павле је подстакао јеврејске сувернике: „Него се подржавајте сваки дан, док се год може рећи: ’данас‘ —, да се који од вас не укрути од преваре греха“ (Јеврејима 3:13).

21. На шта смо сви подстакнути, и које изгледе имамо?

²¹ Колико смо само срећни што Јехова говори и нама данас, преко своје Речи и своје организације! Захвални смо што нам „верни и разборити роб“ и даље помаже да се „до краја чврсто одржимо у уверењу које смо у почетку имали“ (Јеврејима 3:14). Сада је време да се одазовемо на Божју љубав и његово вођство. Док то чинимо, можемо доживети још једно Јеховино дивно обећање — да ’уђемо‘ у његов одмор (Јеврејима 4:3, 10). То је наредна тема коју је Павле осмотрио с јеврејским хришћанима, и то је тема коју ћемо и ми осмотрити у следећем чланку.

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

◻ Зашто је Павле написао тако снажан савет јеврејским хришћанима?

◻ Како је Павле помогао јеврејским хришћанима да схвате да имају нешто боље него што је живот под јудаизмом?

◻ Како нечије срце отврдне?

◻ Шта морамо радити да бисмо избегли да се у нама појави ’зло срце коме недостаје вере‘?

[Слика на 10. страни]

Да ли исказујеш веру у Исуса, Већег Мојсија?