Агора— срце древне Атине

ИНТЕЛЕКТУАЛНА заједница Атине подигла се на ноге! Нове идеје би се увек јавно износиле на агори, то јест пијаци, тог грчког града. Међутим, овог пута је било прилично другачије. Управо стигавши у град, извесни Јеврејин је изгледа ’проповедао туђе богове‘. Причао је о изванредним стварима онима ’које среташе‘. „Шта хоће овај говорџија?“, питали су поносни епикурејци и натуштени стоици. Дакако, атинска агора је била то место где су се водиле отворене дебате о практично свакој теми под капом небеском. Али причати о страним боговима — е, то је већ било стварно превише! (Дела апостолска 17:17, 18).

Овако сумњичаво су реаговали Атињани када је апостол Павле први пут почео да проповеда на атинској агори. Говорио је о Исусу Христу и ускрсењу. Међутим, шта је за атинску културу тобоже широких видика, било толико необично у изношењу оваквих нових схватања на агори?

Атина добија јавне тргове

Оно што је у ствари било јединствено била је сама агора и њена кључна улога у религиозном и јавном животу Атињана. Атинска агора је благо стрмо подручје од око 10 хектара које је смештено северозападно од Акропоља. Изгледа да је почетком шестог века пре н. е., за време атинског државника и законодавца Солона, овај комад земље одређен као место за градски јавни трг. Увођење демократије у Атину, с већим нагласком на грађански живот, довело је раних година наредног века до процвата неимарства. То је агори улило нови живот и дало јој много значајнију улогу.

Грчка реч агора у основи има глагол који значи „окупити, сазвати“. То одговара коришћењу агоре као главног зборног места града. Агора је постала срце друштвеног и јавног живота. Била је седиште грађанске управе и правосуђа, главно место за трговину и пословање, сцена за позоришне представе посебно грчке драме, место за одржавање атлетских игара и омиљено место за интелектуалне дискусије.

Да ли би волео да прошеташ туда где су остаци храмова, колонада, кипова, споменика и јавних зграда атинске агоре? Да бисмо испитали агорину прошлост, оставимо иза себе бучан и ужурбани савремени град и пођимо шљунковитим стазама, на којима су неме мермерне рушевине, клесани каменови и оронули портали зарасли у коров и самоникле биљке.

Храмови, светилишта и заштитничка божанства

Посетиоци су задивљени толиким храмовима, светилиштима и светињама посвећеним различитим божанствима. Све ово је послужило да агора постане важан центар обожавања, одмах иза Акропоља. Током златног доба древне Атине, религија се увукла у свако подручје јавног живота. То је свакако подразумевало да се различитим божанствима означеним као „заштитничка божанства“ државних одељења и извршних служби доделе храмска светилишта на агори.

Истакнут међу тим грађевинама био је Хефестов храм. У друштву Хефеста била је богиња Атена. Овде су оба ова божанства била обожавана као заштитничка божанства уметности и занатства. Археолошке ископине грнчарије и металних израда око овог храма потврдиле су ову везу са Хефестом, грчким богом уметности у којој се користи ватра. Вероватно у седмом веку н. е., овај добро очувани храм био је претворен у грчку православну цркву Св. Ђорђе, мада се као таква данас не користи.

Наравна ствар, агори је требало сопствено заштитничко божанство. Био је то Зевс Агораис, наводни надахњивач говорништва ком је посвећен један украшени олтар исклесан од драгоценог мермера с Пентелика. (Упореди с Делима апостолским 14:11, 12, Ча.) Бочно од оближњег олтара Мајке богова био је спектакуларни ред споменика јунацима.

Мало даље одатле наилазимо на један мали јонски храм. Географ Паусанијас идентификује га као храм оца Аполона. Зашто тако? Зато што је он, према древној грчкој легенди, био Јонов отац од кога потиче јонска раса чији су део били и Атињани.a У таквом својству, Аполон је био један од заштитничких божанстава државне административне организације, нарочито што се тиче различитих братстава која су постојала у том граду.

Одмах на северу, видимо кречњачке остатке једног мањег храма, саграђеног средином четвртог века пре н. е. Овде су обожавани Зевс и Атена Патриос, главна божанства праотачких религиозних братстава. Чланство у овим братствима готово да је било услов да неко постане грађанин Атине. Баш преко пута улице налазимо остатке једног олтара Дванаест богова.

У оближњем трему Зевса Елеутериоса, поново је обожавано главно грчко божанство, овог пута као бог слободе и ослобођења. Ова колонада, то јест трем, била је популарно шеталиште и место састајања. Говори се да се чувени филозоф, Сократ, с пријатељима састајао у овом трему, где су могли да седе и чаврљају односно да се шећкају дуж трема. Многа посвећења и приноси који су красили овај трем, као што су штитови ратника који су погинули борећи се за одбрану Атине, били су директно везани за ослобођење града од непријатеља или за очување његове слободе.

Панатенејски пут

Секући агору дијагонално налази се широка, шљунковита улица, названа Панатенејски пут. Његов назив и посебно обележје потичу од националне атинске свечаности Панатенеје. Током ове свечаности овим путем је ношена одора богиње Атене, од Дома процесије (уз градску капију) до Акропоља. Један фриз на Партенону помаже нам да себи представимо помпу и раскош свечане поворке — коњицу, бојна кола у трку, краве и овце за жртву, младиће и девојке који носе опрему која ће се користити приликом жртвовања. Поворку су посматрали Атињани и њихови гости, у чију су корист архитекте учиниле једну велику ствар када су дизајнирали агору. Примера ради, колонаде, са својим издигнутим предњим делом и степеништем, биле су добро постављене у односу на пут којим иде поворка. Велики број степеница исклесаних на прочељу, могао је сместити много гледалаца.

„Пун идола“

Због толико много храмова, кипова и споменика сакупљених заједно, није никакво чудо што се дух апостола Павла ’раздражи у њему, гледајући тај град пун идола‘ (Дела апостолска 17:16). Оно што је Павле видео када је дошао на агору сигурно га је запрепастило. Фалусни кипови бога Хермеса били су толико бројни да је био потребан цео трем, познат као Хермесов трем, да би се они сместили. Одећа на другим насликаним ликовима Хермеса, показује кукасте крстове — симболе плодности и живота. Ту се налазила и статуа Венус Генетрикс, богиње полне љубави, као и једна Дионисова која носи приличан број фалусних крстова. Ознака агорине „светости“ био је један камен међаш с једним басеном који је садржао „свету“ воду ради церемонијалног чишћења свих који су улазили.

У светлу једног таквог дубоко религиозног поднебља, лако је разумети зашто је Павле био у изузетно опасном положају. Осумњичен је као ’проповедник туђих богова‘, а закон тог времена је одређивао да ’нико нема какве одвојене богове, или неке нове; нити да приватно обожава било које туђе богове све док се они јавно не признају‘. Онда није никакво чудо што је апостол одведен на Ареопаг да би био испитан (Дела апостолска 17:18, 19).

Административно средиште

У једној округлој згради званој Толос, налазило се главно седиште атинске владе. Многи градски великаши спавали би током ноћи у тој згради, тако да су одговорни службеници увек били при руци. Један скуп стандардних тежина и мера чуван је у Толосу. Објекти различитих административних одељења били су смештени у близини. Зграда Већа налазила се северозападно од Толоса на једној тераси урезаној на падини брда. Ту су чланови Већа, којих је било 500, одржавали састанке на којима су обављали посао одбора и припремали законодавство за скупштину.

Још једна важна градска грађевина била је Краљевски трем. Ту је краљевски архонт Атине — један од три најважнија градска поглавара — имао своје седиште. Одатле је руководио многим извршним одговорностима било да се оне тичу религиозних било законских ствари. Када је осуђен за безбожност, Сократ се највероватније морао овде појавити. Предачки закони Атине били су урезани на зидове једне грађевине која је гледала на Краљевски трем. Сваке године су архонти, односно главни поглавари, стајали на једном камену који је био постављен испред ове грађевине, да би се заклели на службу.

Аталов трем

Најбоље очувана грађевина агоре јесте Аталов трем. Као младић, пергамски краљ Атал (други век пре н. е.), ишао је у атинске школе, као и неколико других потомака краљевских породица медитеранског света. Након што је дошао на престоље, пружио је овај велелепни поклон — Аталов трем — граду у ком је ишао у школу.

Главна сврха Аталовог трема била је да пружи наткривену и отмену променаду за необавезна дружења и разговоре. Његови подови и терасе пружали су изврсна места одакле су се могле посматрати поворке, док је популарност шеталишта засигуравала и његов успех као трговачког центра. Дућане је трговцима вероватно издавала држава, тако да је грађевина служила и као извор државног прихода.

Након рестаурације, Аталов трем пружа изврстан пример геометријског дизајна. Његов свеобухватни склад, угодне разлике у размерама између нижих и виших редова стубова, занимљива игра светлости и сенки, и раскош и лепота грађевинског материјала, чини га јединственим. Једноличност је умањена на различите начине, нарочито употребом три типа капитела стубова — дорског, јонског и египатског.

Место културних збивања

Једна грађевина која је служила као позорница за многа културна збивања у Атини, била је Музичка дворана. Била је дар Випсанијуса Агрипе, зета римског императора Августа. Предњи део је био поплочан шароликим мермером. Гледалиште, с капацитетом од око 1 000 седишта, протезало се око 25 метара и било првобитно наткривено кровом који није имао унутрашњих носача. То је био један од најодважнијих експеримената у постављању кровова у старом свету! Међутим, већи део забаве која би се овде изводила била је вероватно под знаком питања за праве хришћане, који су имали висока морална мерила (Ефесцима 5:3-5).

Радознале особе древних времена вероватно су посећивале библиотеку Пантенос. Њени зидови су били пуни полица где су чувани руком писани свици на папирусу и пергаменту. Главна просторија библиотеке гледала је на запад и кроз низ стубова, могло се видети двориште с колонадом — једно угодно место за шетњу, читање или медитирање. Нађен је један запис који садржи два правила библиотеке. То су: „Ниједну књигу не износити“, и „[Библиотека] ради од један до шест“.

Агора данас

Недавних година, Америчка школа класичних уметности скоро да је откопала целу агору. Мирно почивајући под сенком високог Акропоља, она је постала омиљено место за туристе који желе кратак осврт на историју древне Атине.

Оближња бувља пијаца Монастираки — неколико лаганих корака од агоре и Акропоља — јесте искорак у још један фасцинантни свет. Она посетиоцу пружа неочекивани, а опет веома угодан призор грчког фолклора и средњоисточне оријенталне базарске делатности и ценкања. Наравно, посетилац ће ту видети и Јеховине сведоке који радосно врше управо оно што је чинио и апостол Павле пре више од 1 900 година — јавно проповедају добру вест о Краљевству онима ’с којима се срећу‘.

[Фуснота]

[Оквир на 28. страни]

Трговина у Атини

Агора није била само срце Атине што се тиче умног и грађанског живота већ и главна градска пијаца. Атина је постала позната као трговачки центар и због своје стабилне валуте и због савесности својих архоната, који су били овлашћени да се брину да све пословне размене буду поштене и фер.

Атина је извозила вино, маслиново уље, мед, мермер и привредне производе као што су керамика и обрађени метали. За узврат, увозила је углавном пшеницу. Пошто Атика (појас око Атине) није пружала довољно производа да би прехранила своје становнике, мерила трговања су била стриктна. Пијаца на Пиреју (атинска лука) увек је морала да има довољно свеже хране да снабде и град и војску. Трговцима није било дозвољено да чувају залихе како би их у време несташице продавали по вишој цени.