Јехова треба да нам буде узданица
’Господ ће ти бити узданица‘ (ПРИЧЕ СОЛОМУНОВЕ 3:26, ДК).
1. Иако многи тврде да се уздају у Бога, шта указује да то и није увек тако?
СЛОГАН „У Бога се уздамо“ налази се на новцу Сједињених Америчких Држава. Али, да ли се сви они који користе ову валуту, у тој земљи или било где другде, заиста уздају у Бога? Или се више уздају у сам новац? Овакво поуздање у новац ове земље или било које друге, не може се ускладити с поуздањем у свемоћног Бога љубави, који никада не злоупотребљава своју моћ и који ни у ком случају није похлепан. У ствари, он на очигледан начин осуђује похлепу (Ефесцима 5:5).
2. Који став имају прави хришћани према моћи богатства?
2 Прави хришћани полажу поверење у Бога, а не у богатство и његово ’мамљење‘ (Матеј 13:22). Они увиђају да је моћ новца да доприноси срећи и очува живот веома ограничена. Али не и моћ Свемоћног Бога (Софонија 1:18). Отуда, колико је само важна опомена: „Не будите лакомни; — будите задовољни са оним што имате. Јер он рече: ’Нећу те оставити и нећу те напустити‘“ (Јеврејима 13:5).
3. Како контекст Поновљених закона 31:6 баца светло на Павлово цитирање овог стиха?
3 Када је јеврејским хришћанима писао горње речи, апостол Павле је цитирао упутства која је Мојсије дао Израелцима кратко пре своје смрти: „Будите срчани и храбри, не бојте се и не плашите се од њих; јер Господ, Бог твој, иде с тобом, и он те неће напустити“ (Поновљени закони 31:6). Контекст показује да је Мојсије подстицао на поверење у Јехову, поверење које је било више него само поуздање да ће им подмирити материјалне потребе. Како то?
4. Како је Бог Израелцима показао да се могу поуздати у њега?
4 Док је Израел морао 40 година да лута по пустоши, Бог је био веран у подмиривању његових животних потреба (Поновљени закони 2:7; 29:5). Такође им је обезбедио и вођство. Један вид тога био је облак по дану и огањ по ноћи, који је водио Израелце у „земљу у којој тече млеко и мед“ (Излазак 3:8; 40:36-38). Када је дошло време да стварно уђу у Обећану земљу, Јехова је изабрао Исуса Навина за Мојсијевог наследника. Могло се очекивати да ће становници те земље пружати отпор. Али, Јехова је деценијама корачао са својим народом, тако да није било потребе да се плаше. Израелци су имали сваки разлог да знају Јехову као Бога у ког се могу поуздати!
5. Како је ситуација данашњих хришћана слична ситуацији Израелаца пре уласка у Обећану земљу?
5 Кроз пустош садашњег злог света хришћани корачају путем у Божји нови свет. Неки од њих следе тај пут дуже од 40 година. Сада стоје на граници Божјег новог света. Па ипак, пред њима су још увек непријатељи, упрти да спрече било кога да уђе у оно што ће постати попут Обећане земље, а што је много славније од земље у којој је текло млеко и мед. Како су зато за данашње хришћане прикладне Мојсијеве речи које је Павле поновио: „Нећу те оставити и нећу те напустити“! Сви они који остају јаки и храбри, пуни вере, полажући поверење у Јехову, сигурни су у награду.
Поверење засновано на познавању и пријатељству
6, 7. (а) Шта је ставило на испит Аврамово поверење у Јехову? (б) Како се Аврам можда осећао док је путовао према месту где је требало да жртвује Исака?
6 Једног дана, Аврам, праотац Израелаца, добио је заповест да жртвује свог сина Исака као жртву паљеницу (Постање 22:2). Шта је омогућило овом оцу пуном љубави да има тако несаломиво поверење у Јехову те је одмах био спреман да послуша? Јеврејима 11:17-19 дају одговор: „Вером приведе Аврам Исака, кад би окушан, и јединорођенога свога приношаше, (он који беше примио обећање у коме беше казано: ’У Исаку назваће ти се потомство‘), помисливши да је Бог моћан и из мртвих ускрснути; и зато га и доби натраг по некој прилици ускрсења.“
7 Присети се да је Авраму и Исаку требало три дана да стигну на место где је требало да се принесе жртва (Постање 22:4). Аврам је имао на претек времена да поново размисли о ономе што се од њега тражило. Можемо ли замислити његова осећања, његове емоције? Рођење Исака је био тако неочекивани повод за радост. Тај доказ божанског посредовања продубио је приврженост коју су Аврам и Сара, његова жена нероткиња, имали према Богу. Након тога су сигурно живели у ишчекивању онога шта будућност носи Исаку и његовим потомцима. Да ли су њихови снови изненада дошли крају, као што је могло изгледати због оног што је Бог сада затражио?
8. Како је Аврамово поверење у Бога ишло и даље од веровања да Он може Исака ускрснути?
8 Међутим, Аврам је имао поверење засновано на личном познавању које међусобно имају блиски пријатељи. Као „пријатељ Божји“, Аврам „верова Богу, и то му се прими у правду“ (Јаков 2:23). Аврамово поверење у Јехову ишло је даље од самог веровања да Бог може Исака ускрснути. Аврам је исто тако био убеђен да је оно што Јехова од њега тражи исправно, чак и ако није имао све чињенице. Није имао никаквог разлога да сумња да је Јехова био праведан када је ово затражио. Затим, Аврам је ојачао своје поверење кад је Јеховин анђео ступио да спречи да Исак стварно буде убијен као жртва (Постање 22:9-14).
9, 10. (а) Када је Аврам раније показао поверење у Јехову? (б) Коју важну поуку можемо научити од Аврама?
9 Исто овакво поверење у Јеховину праведност Аврам је показао око 25 година раније. Упозорен да ће Содом и Гомор бити уништени, он је, што је сасвим природно, био забринут за добробит било ког праведног човека који ту живи, укључујући и свог нећака Лота. Аврам је приступио Богу речима: „Учинити [„Незамисливо је за тебе“, NW] да погине праведни с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику! - Немој тако, немој! Неће ли судија целе земље право судити?“ (Постање 18:25).
10 Патријарх Аврам је био убеђен да Јехова никада не чини ништа неправедно. Псалмиста је касније певао: „Праведан је Господ у свим путевима својим и милосрдан у свим делима својим“ (Псалам 145:17). Добро је да се питамо: ’Да ли оно што Јехова дозвољава да ме снађе прихватам не сумњајући у његову праведност? Јесам ли убеђен да ће све што допушта испасти добро за мене, а такође и за друге?‘ Ако можемо одговорити потврдно, онда смо од Аврама извукли једну важну поуку.
Показивати поверење у Јеховин избор
11, 12. (а) Који вид поверења је неопходан за Божје слуге? (б) Шта нам повремено може бити проблем?
11 Они који Јехову сматрају својом узданицом такође показују поверење у људе које Јехова изабира да користи у извршавању својих намера. За Израелце, то је значило показивати поверење у Мојсија и касније у његовог наследника, Исуса Навина. За ране хришћане то је значило показивати поверење у апостоле и старешине јерусалимске скупштине. За нас данас, то значи имати поверења у ’верног и разборитог роба‘ који је наименован да нам даје духовну ’храну у право време‘, као и у чланове тог роба који сачињавају Водеће тело (Матеј 24:45, NW).
12 У ствари, имати поверења у оне који предводе у хришћанској скупштини јесте за наше добро. Речено нам је: „Слушајте вође своје и поштујте их, јер се они старају за душе ваше, као они који ће одговарати за њих, и то нека буде тако да би они то с радошћу учинили, а не уздишући, јер вам тад то не би помогло“ (Јеврејима 13:17).
Избегавај да накнадно паметујеш о Јеховином избору
13. Који разлог имамо за поверење у оне који су наименовани да предводе?
13 Библија нам помаже да будемо уравнотежени у показивању поверења према онима који предводе у Јеховином народу. Можемо се упитати: ’Да ли је Мојсије икада правио грешке? Да ли су апостоли увек показивали став сличан Христовом, став који је желео да имају?‘ Одговори су јасни. Јехова изабира да користи лојалне и предане мушкарце да воде његов народ, чак и поред тога што су несавршени. Према томе, иако су старешине и данас несавршене, још увек треба да их признамо као оне које је ’дух свети поставио за епископе [„надгледнике“, NW] да пасу цркву Господњу‘. Они заслужују нашу подршку и наше поштовање (Дела апостолска 20:28).
14. Шта је вредно споменути у погледу тога што је Јехова за вођу изабрао Мојсија, а не Арона ни Марију?
14 Арон је био три године старији од Мојсија, али су обојица били млађи од њихове сестре Марије (Излазак 2:3, 4; 7:7). Пошто је Арон био много речитији од свог брата Мојсија, наименован је да служи као његов говорник (Излазак 6:29–7:2). Па ипак, Јехова није изабрао најстарију особу, Марију, нити најречитију, Арона, да води Израелце. Он је изабрао Мојсија с потпуним увидом у све чињенице и потребе у том тренутку. Када су за неко време изгубили овај јасан увид, Арон и Марија су се жалили: „Зар само преко Мојсија говори Господ? Не говори ли он и преко нас?“ Марија, вероватно коловођа, била је кажњена за став непоштовања према Јеховином избору, за кога је требало да она и Арон признају да је „човек врло устрпљив [„кротак“, ДК] више него ма који други човек на лицу земље“ (Бројеви 12:1-3, 9-15).
15, 16. Како је Халев показао да је имао поверење у Јехову?
15 Када је 12 ухода било послато да извиде Обећану земљу, 10 их је донело негативан извештај. Они су Израелцима утерали страх у кости јер су говорили о Хананејима као о ’врло великим људима‘. Ово је за узврат довело до тога да „синови Израиљеви мрмљаху на Мојсија и на Арона“. Али нису све уходе показале недостатак поверења у Мојсија и Јехову. Читамо: „Халев умири народ који мрмљаше на Мојсија и рече: Хајде да идемо да узмемо ту земљу, победићемо је“ (Бројеви 13:2, 25–33; 14:2). Халевов чврст став делио је Исус Навин, који је исто био ухода. Обојица су показали да је њихова узданица Јехова, рекавши: „Ако нам је наклоњен Господ, он ће нас одвести у ту земљу и даће нам је; то је земља у којој тече млеко и мед. Само... не бојте се народа оне земље... С нама је Господ, не бојте их се!“ (Бројеви 14:6-9). Овакво поверење у Јехову било је награђено. Од одраслих који су живели у то време, само су Халев, Исус Навин и неки Левити имали предност да уђу у Обећану земљу.
16 Неколико година касније, Халев је рекао: „Али се ја држах сасвим Господа, Бога свога... А сад, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао. Има четрдесет и пет година како рече то Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; а сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година. Још сам снажан као што сам био кад ме је Мојсије слао снага ми је и сад онаква каква је била онда“ (Исус Навин 14:6-11). Запази Халевов позитиван став, његову верност и физичке способности. Па ипак, Јехова није изабрао Халева да буде Мојсијев наследник. Та предност је пренесена на Исуса. Можемо бити уверени да је Јехова имао разлоге за свој избор, и да је то био најбољи избор.
17. Шта је могло створити утисак да је Петар неподобан за одговорности?
17 Апостол Петар се три пута одрекао свог Господара. Такође је брзоплето узео ствари у своје руке, одсекавши уво робу првосвештеника (Матеј 26:47-55, 69-75; Јован 18:10, 11). Неко би могао рећи да је Петар био страшљива, неуравнотежена особа која не заслужује посебне предности. Па ипак, коме су били дати кључеви Краљевства, предност да трима групама отвори пут за небеско позвање? Био је то Петар (Дела апостолска 2:1-41; 8:14-17; 10:1-48).
18. Коју грешку, коју је Јуда поменуо, желимо да избегавамо?
18 Ови примери показују да морамо бити пажљиви што се тиче просуђивања по спољашњим чиниоцима. Ако имамо поверења у Јехову, онда нећемо сумњати у његове изборе. Иако се његова земаљска скупштина састоји од несавршених људи, који не тврде да су непогрешиви, он их користи на моћан начин. Јуда, Исусов полубрат, упозорио је хришћане првог века на особе које ’не поштују власти и хуле на величанства‘ (Јуда 8-10). Немојмо никада бити као они.
19. Зашто немамо никаквог разлога да накнадно паметујемо о Јеховиним изборима?
19 Јехова за неке одговорности очигледно изабира особе које имају посебна својства која су потребна да би његов народ водиле у правцу којим он жели да иду тог тренутка. Треба да се трудимо да увидимо ову чињеницу, не да накнадно паметујемо о Божјим изборима, већ да будемо задовољни да понизно служимо где нас Јехова појединачно постави. Тако показујемо да нам је Јехова узданица (Ефесцима 4:11-16; Филипљанима 2:3).
Показивати поверење у Јеховину праведност
20, 21. Шта можемо научити из тога како је Бог поступао с Мојсијем?
20 Ако понекад нагињемо да се превише поуздамо у себе, а премало у Јехову, научимо се од Мојсија. Када је имао 40 година, латио се да са̂м ослободи Израелце из египатског заробљеништва. Његови напори су несумњиво били добронамерни, али нису довели до тога да Израел буде одмах ослобођен, нити су побољшали његову ситуацију. У ствари, био је принуђен да побегне. Тек након четрдесетогодишњег напорног поучавања у страној земљи, био је оспособљен да буде изабран да спроведе оно што је раније желео да уради. Овог пута могао је имати пуно поверење у Јеховину подршку зато што су се сада ствари обављале на Јеховин начин и у време које је одговарало Његовом временском плану (Излазак 2:11–3:10).
21 Свако од нас могао би се упитати: ’Да ли понекад трчим испред Јехове и наименованих старешина у скупштини, покушавајући да убрзам ствари или да их обавим на свој начин? Уместо да осећам да су ме превидели за неке предности, да ли спремно прихватам да се и даље поучавам?‘ У суштини, да ли смо извукли важну поуку од Мојсија?
22. Упркос губитку велике предности, шта је Мојсије мислио о Јехови?
22 Поред тога, из Мојсијевог примера можемо извући још једну поуку. У Бројевима 20:7-13 говори се о грешки коју је направио, и која га је скупо коштала. Изгубио је предност да уведе Израелце у Обећану земљу. Да ли је тада рекао како је Јеховина одлука у тој ствари била неправедна? Да ли се повукао у ћошак, да тако кажемо, дурећи се зато што се Бог према њему понео тако лоше? Да ли је Мојсије изгубио поверење у Јеховину праведност? Одговоре можемо пронаћи у речима које је кратко пре своје смрти лично Мојсије изговорио Израелцима. Мојсије је о Јехови рекао: „Савршено је његово дело, и прави су путеви његови; веран је он Бог, нема у њему неправде, праведан је и истинит“ (Поновљени закони 32:4). Мојсије је несумњиво задржао своје поверење у Јехову до самог краја. А ми? Да ли као појединци предузимамо кораке да ојачамо своје поверење у Јехову и његову праведност? Како то можемо чинити? Хајде да видимо.
Како би одговорио?
◻ Које су разлоге Израелци имали за поуздање у Јехову?
◻ Шта у погледу поверења можемо научити од Аврама?
◻ Зашто треба да избегавамо да накнадно паметујемо о Јеховиним изборима?
[Слика на 13. страни]
Поверење у Јехову обухвата поштовање оних који предводе у скупштини