Јеси ли свестан у ком смо времену?

БИТИ свестан опасности може значити живот или смрт. То се може представити оним што се догодило на два вулканска острва.

Мон Пеле, најсмртоноснији вулкан 20. века, прорадио је 8. маја 1902, на карипском острву Мартиник. Усмртио је 30 000 људи, скоро све становнике Сен Пјера, градића у подножју вулкана.

Јуна 1991, Маунт Пинатубо је експлодирао и то је вероватно била највећа ерупција у овом веку. Она се догодила у густо насељеној области Филипина и однела око 900 живота. Међутим, два чиниоца су помогла да се тог пута спаси на хиљаде живота: (1) свесност опасности и (2) спремност да се поступа у складу с упозорењима.

Одговарајућа акција спасла животе

Маунт Пинатубо је априла 1991, након стотина година мировања почео давати знаке предстојеће ерупције. Пара и сумпор-диоксид почели су да излазе из вулканске купе. Локално становништво је осетило низ подрхтавања земље и злослутна купола шчврснуте лаве почела је да израња из планине. Научници са Института за вулканологију и сеизмологију Филипина помно су мотрили и с временом убедили званичнике да би било мудро да се евакуише 35 000 становника из оближњих градова и села.

Људи су се, посве разумљиво, нећкали да тек тако оставе своје домове, али резервисаност је попустила када је пуштена једна видео-касета која је живописно приказала опасности неке вулканске ерупције. Масовно исељавање је дошло у прави час. Два дана касније, снажна експлозија је у атмосферу избацила осам кубних километара пепела. Касније су реке муља, то јест лахари, убили стотине људи. Међутим, вероватно се спасло на хиљаде људи јер су били упозорени на опасност и поступили су у складу са упозорењима.

Бег из катаклизме коју је изазвао човек

У првом веку наше ере, хришћани који су живели у Јерусалиму такође су морали да одлуче хоће ли напустити своје домове. Бег из тог града 66. н. е. спасао их је разарања које је задесило друге становнике и хиљаде Јевреја који су дошли у Јерусалим на Пасху 70. н. е. Преко милион људи било је унутар зидова тога града прослављајући Пасху када је римска војска пресекла сваку могућност за бег. Глад, борбе за превласт и неумољиви напади Римљана однели су више од милион живота.

Катаклизма која је угушила побуну Јевреја против Рима није дошла ненајављено. Неколико деценија раније, Исус Христ је прорекао да ће Јерусалим бити под опсадом. Рекао је: „Кад видите да Јерусалим опколи војска, онда знајте да је близу пропаст његова. Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, а који буду у граду нека излазе напоље, и који су у пољу нека не улазе у град“ (Лука 21:20, 21). Ове смернице су биле јасне и Исусови следбеници су их озбиљно прихватили.

Историчар из четвртог века, Еузебије из Цезареје извештава да су хришћани из целе Јудеје поступили по Исусовом упозорењу. Када су Римљани повукли своју прву опсаду Јерусалима 66. н. е., многи јеврејски хришћани су отишли да живе у пагански град Пелу, у римској провинцији Переји. Зато што су били свесни у ком су времену и што су поступили по Исусовом упозорењу, умакли су ономе што се описује као „једна од најужаснијих опсада у целој историји“.

Слична будност је потребна и данас. А такође и конкретна акција. Наредни чланак ће објаснити зашто.

[Извор слике на 3. страни]

Godo-Foto, West Stock