Хоће ли твоје дело издржати огањ?

„Сваки нека гледа како зида [на темељу]“ (1. КОРИНЋАНИМА 3:10).

 1. Коју наду гаје верни хришћани у погледу потенцијалних ученика?

БРАЧНИ пар хришћана зури у своје новорођенче. Објавитељ Краљевства види горљив, заинтересован израз на лицу свог студента Библије. Хришћански старешина који поучава с подијума запажа у публици новозаинтересовану особу како горљиво тражи стихове у својој Библији. Срца ових верних Јеховиних слугу пуна су наде. Они не могу а да се не упитају: ’Хоће ли ова особа заволети Јехову и служити му — и остати верна?‘ Наравно, такав исход не произлази аутоматски. Он изискује рад.

 2. Како је апостол Павле подсетио јеврејске хришћане на важност дела поучавања, и на какво би нас самоиспитивање то могло подстаћи?

² Апостол Павле, који је и сам био мајсторски учитељ, нагласио је важност дела поучавања и прављења ученика, када је написао: ’Требало би да сте одавна учитељи‘ (Јеврејима 5:12). Хришћани којима се он обраћао слабо су напредовали, кад се узме у обзир колико су дуго верници. Далеко од тога да су били спремни да поучавају друге, требало је и њих подсетити на основне аспекте истине. Добро је ако сви ми данас с времена на време одмеримо своје учитељске способности и осмотримо како се можемо побољшати. У питању су животи. Шта можемо учинити?

 3. (а) С чиме је апостол Павле упоредио процес прављења хришћанског ученика? (б) Као хришћански градитељи, коју велику предност имамо?

³ У једној проширеној илустрацији, Павле је прављење ученика упоредио с процесом изградње једне грађевине. Започео је речима: ’Ми смо Божји посленици, а ви сте Божја њива, Божја грађевина‘ (1. Коринћанима 3:9). Тако ми учествујемо у делу изградње које укључује људе; ми подупиремо њихову изградњу у Христове ученике. Ми то чинимо као сарадници Онога који је „све ствари градио“ (Јеврејима 3:4). Каква предност! Хајде да осмотримо како Павлов надахнути савет Коринћанима може и нама помоћи да постанемо вештији у нашем делу. Нарочито ћемо се усредсредити на нашу ’уметност поучавања‘ (2. Тимотеју 4:2, NW).

Поставити исправан темељ

 4. (а) Коју је улогу Павле имао у хришћанском делу изградње? (б) Зашто би се могло рећи да су и Исус и његови слушаоци знали колико је важан добар темељ?

⁴ Да би нека грађевина била стабилна и издржљива, потребно је да има добар темељ. Зато је Павле написао: „По милости Божјој која ми је дана, ја као добар неимар поставих темељ“ (1. Коринћанима 3:10). Користећи сличну илустрацију, Исус Христ је говорио о кући која је издржала олују зато што је њен градитељ изабрао чврст темељ (Лука 6:47-49). Исус је знао све о томе колико је важан темељ. Он је био присутан када је Јехова постављао темељ самој Земљиa (Пословице 8:29-31). Исусови слушаоци су такође знали колико је вредан добар темељ. Само куће које су биле добро утемељене могле су да опстану након провале облака и земљотреса који су се понекад дешавали у Палестини. Који је онда темељ Павле имао на уму?

 5. Ко је темељ хришћанске скупштине, и како је то било проречено?

⁵ Павле је написао: „Темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, а то је Исус Христос“ (1. Коринћанима 3:11). Ово није први пут да је Исус доведен у везу с темељем. У ствари, у Исаији 28:16 је проречено: „Овако говори Господ, Вечни: Ето метох у Сиону камен, камен изабрани, камен скупоцени од угла, темељ тврди.“ Јехова је одавно имао намеру да његов Син постане темељ хришћанске скупштине (Псалам 118:22; Ефесцима 2:19-22; 1. Петрова 2:4-6).

 6. Како је Павле поставио исправан темељ код коринтских хришћана?

⁶ Шта је темељ за хришћане појединачно? Као што је Павле рекао, за истинског хришћанина не постоји темељ осим оног који је постављен у Божјој Речи — а то је Исус Христ. Павле је засигурно поставио један такав темељ. У Коринту, где се филозофија веома високо ценила, он није гледао да импресионира људе светском мудрошћу. Уместо тога, Павле је проповедао „Христа разапета“, што су паганци одбацили као велику „лудост“ (1. Коринћанима 1:23). Павле је научавао да је Исус централна личност у Јеховиним намерама (2. Коринћанима 1:20; Колошанима 2:2, 3).

 7. Шта можемо научити из тога што је Павле на себе указао као на ’доброг неимара‘?

⁷ Павле је споменуо да је он такво поучавање вршио „као добар неимар“. Ова изјава није била еготистична. Једноставно је била признање дивног поклона који му је Јехова дао — а то је организовање дела односно управљање делом (1. Коринћанима 12:28). Наравно, ми данас немамо чудесне дарове који су били дати хришћанима првог века. И можда не сматрамо себе надареним учитељима. Али, у једном важном погледу, ми то јесмо. Узми у обзир следеће: Јехова нам даје свој свети дух како би нам помагао. (Упореди с Луком 12:11, 12.) Имамо Јеховину љубав и спознање основних наука његове Речи. То су заиста дивни дарови које можемо користити док поучавамо друге. Будимо одлучни да их користимо како бисмо поставили исправан темељ.

 8. Како код потенцијалних ученика постављамо Христа као темељ?

⁸ Када Христа поставимо као темељ, ми га не приказујемо као беспомоћно детешце у јаслама, нити као равног Јехови у Тројству. Не, овакве небиблијске представе пружају темељ за лажне хришћане. Напротив, ми поучавамо да је он био највећи човек који је икада живео, да је положио свој савршени живот у нашу корист и да је он данас Јеховин наименовани Краљ који влада на небесима (Римљанима 5:8; Откривење 11:15). Такође настојимо да мотивишемо наше студенте да ходе Исусовим стопама и опонашају његове особине (1. Петрова 2:21). Желимо да буду дубоко мотивисани Исусовом ревношћу за службу, његовом саосећајношћу према униженима и потлаченима, његовим милосрђем према грешницима скрханим својом кривицом, његовом непоколебљивом храброшћу у суочавању с кушњама. Исус је заиста величанствени темељ. Али шта затим услеђује?

Градити правим материјалима

 9. Иако је Павле у првом реду постављао темеље, коју је бригу имао за оне који су прихватили истину коју је научавао?

⁹ Павле је написао: „Ако ли ко зида на том темељу златом, сребром, драгим камењем, дрвом, сеном, сламом, свачије ће дело изићи на видело, јер ће га дан показати, јер ће се оно огњем окушати, и огањ ће показати какво је чије дело“ (1. Коринћанима 3:12, 13). Шта је Павле мислио? Осмотри позадину овога. Павле је у првом реду полагао темеље. На својим мисионарским путовањима, он је путовао од града до града, проповедајући многима који никада нису чули за Христа (Римљанима 15:20). Како су људи прихватали истину коју је научавао, оснивале су се скупштине. Павле је био дубоко забринут за ове верне особе (2. Коринћанима 11:28, 29). Међутим, његов посао је од њега тражио да буде у покрету. Тако је након 18 месеци проведених постављајући темељ у Коринту, отишао да проповеда у друге градове. Али, и даље је био живо заинтересован за то како други настављају дело које је он тамо обављао (Дела апостолска 18:8-11; 1. Коринћанима 3:6).

10, 11. (а) Како је Павле ставио у контраст различите врсте грађевинског материјала? (б) Које су врсте дословних грађевина вероватно постојале у древном Коринту? (в) Које ће врсте грађевина вероватније издржати пожар, и шта је главна поента за оне који праве хришћанске ученике?

¹⁰ Изгледа да су неки који су градили на темељу који је Павле поставио у Коринту слабо радили. Да би изложио проблем, Павле ставља у супротност две врсте грађевинског материјала: с једне стране злато, сребро и драго камење, а с друге стране: дрво, сено и сламу. Нека грађевина се може подићи од добрих, издржљивих, ватросталних материјала; или се може брзоплето подићи користећи расположив, привремен и запаљив материјал. Тако велики град попут Коринта, несумњиво је био крцат грађевинама и једне и друге врсте. Постојали су импозантни храмови начињени од масивних, скупоцених камених блокова, вероватно обложени или делимично украшени златом и сребром.b Ова издржљива здања вероватно су се величанствено издизала над околним кућерцима, страћарама и пијачним дућанима начињеним од необрађене дрвне грађе и покривеним сламом.

¹¹ Шта би се десило са овим грађевинама у пожару? Одговор је очигледан, како у Павлово доба тако и у наше. У ствари, Коринт је давне 146. пре н. е. освојио и запалио римски генерал Мумије. Многе грађевине од дрвета, сена и сламе засигурно су биле потпуно уништене. Шта је било с чврстим грађевинама од камена, украшеним сребром и златом? Оне су несумњиво опстале. Павлови студенти у Коринту засигурно су свакодневно пролазили поред таквих грађевина — поносног камења које је преживело катастрофе, које су још давно сравниле са земљом мање издржљиве суседе. Како је онда Павле живописно нагласио своју главну мисао! Када поучавамо, треба на себе да гледамо као на градитеље. Желимо да радимо с најбољим, најиздржљивијим материјалом који постоји. На тај начин вероватније је да ће наше дело опстати. Који су ти издржљиви материјали, и зашто је од животне важности да их користимо?

Хоће ли твоје дело издржати огањ?

12. На које су начине неки од коринтских хришћана немарно градили?

¹² Очигледно, Павле је сматрао да су неки хришћани у Коринту лоше градили. Шта није било у реду? Као што контекст показује, скупштину су узнемиравале поделе, дивљење према људским личностима упркос опасности по јединство скупштине. Неки су говорили: „Ја сам Павлов“, док су други инсистирали: „Ја сам Аполов.“ Неки су изгледа превисоко мислили о својој мудрости. Не изненађује што је исход био атмосфера телесног размишљања, духовне незрелости и необуздане „свађе и неслоге“ (1. Коринћанима 1:12; 3:1-4, 18). Ови ставови су се засигурно одражавали на поучавање у скупштини и у служби. Резултат је био да је њихово дело прављења ученика било немарно, попут градње лошијим материјалима. То дело не би преживело „огањ“. О каквом је огњу Павле говорио?

13. Шта представља огањ у Павловој илустрацији, и чега сви хришћани треба да буду свесни?

¹³ Постоји огањ с којим се сви суочавамо у животу — испити наше вере (Јован 15:20; Јаков 1:2, 3). Хришћани у Коринту требало је да знају, као што и ми данас треба да знамо, да ће свако кога поучавамо истини бити испитан. Ако лоше поучавамо, могле би настати жалосне последице. Павле је упозорио: „Ако дело које је неко на том темељу подигао остане, тај ће примити награду, а онај коме дело изгори имаће штету: он ће се сам спасти, али као кроз огањ“c (1. Коринћанима 3:14, 15).

14. (а) Како они који праве хришћанске ученике могу ’претрпети штету‘, па ипак како могу да се спасу као кроз огањ? (б) Како можемо на најмању меру свести ризик од претрпљене штете?

¹⁴ Заиста отрежњавајуће речи! Могло би бити веома болно напорно радити да би се особи помогло да постане ученик, само да би се видело како она попушта искушењу или прогонству и на крају напушта пут истине. Павле потврђује управо то када каже да ми трпимо штету у тим случајевима. То искуство може бити толико болно да је наше спасење описано као „кроз огањ“ — попут човека који је све изгубио у пожару, а и сам једва утекао. Како можемо с наше стране ризик од губитка свести на најмању меру? Гради издржљивим материјалима! Ако наше студенте поучавамо тако да достигнемо њихово срце, покрећући их да цене драгоцене хришћанске особине као што су мудрост, разборитост, страх од Јехове и истинска вера, тада градимо издржљивим, ватросталним материјалом (Псалам 19:10, 11; Пословице 3:13-15; 1. Петрова 1:6, 7). Они који стичу ове особине наставиће да врше Божју вољу; они имају сигурну наду да ће остати заувек на животу (1. Јованова 2:17). Ипак, како Павлову илустрацију можемо практично употребити? Осмотри неке од примера.

15. На које начине можемо бити сигурни да избегавамо да немарно градимо наше студенте Библије?

¹⁵ Када поучавамо студенте Библије, никада не треба да уздижемо људе изнад Јехове Бога. Наш циљ није да их поучавамо да гледају на нас као на првенствени извор мудрости. Ми желимо да они вођство траже од Јехове, његове Речи и његове организације. Да бисмо то остварили, ми не пружамо напросто наша гледишта кад одговорамо на њихова питања. Уместо тога, учимо их како да пронађу одговоре, користећи Библију и публикације које обезбеђује „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45-47, NW). Из сличних разлога, пазимо да не будемо посесивни према нашим студентима Библије. Уместо да се вређамо када други показују интерес за њих, треба да храбримо наше студенте да се ’шире‘ у својим наклоностима, да упознају и цене што је могуће више чланова скупштине (2. Коринћанима 6:12, 13).

16. Како старешине могу градити ватросталним материјалима?

¹⁶ Хришћанске старешине такође имају битну улогу у изградњи ученика. Када поучавају у скупштини, они настоје да граде ватросталним материјалима. Њихова способност поучавања, искуство и личност могу се веома разликовати, али они не користе те разлике да би одвукли следбенике за собом. (Упореди с Делима апостолским 20:29, 30.) Ми не знамо тачно зашто су неки у Коринту говорили: „Ја сам Павлов“, или: „Ја сам Аполов.“ Али можемо бити сасвим сигурни да ниједан од ових верних старешина није унапређивао такво раздорно мишљење. Павле није био поласкан овим осећањима; он их је оштро побио (1. Коринћанима 3:5-7). Исто тако и данас, старешине држе на уму да они пасу „стадо Божје“ (1. Петрова 5:2, курзив наш). Оно не припада ниједном човеку. Зато старешине строго пазе на било какву тенденцију једног човека да доминира над стадом или над старешинством. Све док су старешине мотивисане понизном жељом да служе скупштини, да достигну срца и да помажу овцама да целом душом служе Јехови, они граде ватросталним материјалима.

17. Како хришћански родитељи настоје да граде ватросталним материјалима?

¹⁷ Хришћански родитељи су такође дубоко заинтересовани за ову ствар. Колико снажно чезну да виде своју децу како живе заувек! Зато напорно раде да би начела из Божје Речи ’усадили‘ у срце своје деце (Поновљени закони 6:6, 7, NW). Они не желе да њихова деца знају истину као скуп закона или низ чињеница, већ као испуњен, награђујући и срећан начин живота (1. Тимотеју 1:11). Да би своју децу изградили у верне Христове ученике, родитељи пуни љубави настоје да користе ватросталне материјале. Они стрпљиво раде са својом децом, помажући им да искорене особине које Јехова мрзи и да развијају особине које он воли (Галатима 5:22, 23).

Ко је одговоран?

18. Зашто не мора безусловно значити да је грешка код оних који настоје да поуче и обуче неког ученика који одбија здраву науку?

¹⁸ Ово разматрање поставља једно важно питање. Ако неко коме настојимо да помогнемо отпадне од истине, да ли то значи да смо заказали као учитељи — да смо сигурно градили лошијим материјалима? Не мора да значи. Павлове речи нас свакако подсећају да је велика одговорност учествовати у изградњи ученика. Желимо да учинимо све што је у нашој моћи да бисмо добро градили. Али, Божја Реч нам не говори да ми сносимо сву одговорност и да себе оптеретимо кривицом када се они којима хоћемо да помогнемо одврате од истине. Постоје и други чиниоци који ступају на сцену поред наше улоге као градитеља. Примера ради, запази шта Павле каже чак и за учитеља који је лоше градио: ’Имаће штету, али ће се сам спасти‘ (1. Коринћанима 3:15). Ако такав учитељ коначно и достигне спасење — док је хришћанска личност коју је настојао да изгради код свог студента описана као ’изгорела‘ приликом огњеног испита — шта морамо закључити? Свакако, да Јехова сматра да је првенствено студент одговоран за своју одлуку хоће ли следити верни правац или неће.

19. Шта ћемо размотрити у наредном чланку?

¹⁹ Лична, то јест индивидуална одговорност јесте ствар од великог значаја. Она дотиче сваког од нас. Шта Библија конкретно учи о овој ствари? То ће се размотрити у нашем наредном чланку.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Шта је „темељ“ код правог хришћанина, и како се поставља?

◻ Шта можемо научити у вези с различитим врстама грађевинских материјала?

◻ Шта представља „огањ“, и како може изазвати да неко „претрпи штету“?

◻ Како учитељи Библије, старешине и родитељи граде ватросталним материјалима?

[Слика на 9. страни]

У многим древним градовима, грађевине од камена које ватра не може да уништи постојале су упоредо с трошнијим објектима.