Не дај да те надвлада узнемиреност
„НЕ УЗНЕМИРАВАЈТЕ се дакле за сутрашњи дан; јер ће се сутрашњи дан сам за себе бринути. Доста је сваком дану своје муке“ (Матеј 6:34). Овај савет који је дао Исус Христ свакако је практичан за све нас који живимо у данашњем ужурбаном и стресном друштву.
Међутим, реално гледано, да ли је могуће да не будемо узнемирени у погледу својих проблема, одлука, обавеза и одговорности? Милиони људи су депресивни, растројени и оптерећени. Зато је продаја средстава за умирење и седатива посао који доноси милионе долара.
Где повући црту
Треба да планирамо своје обавезе, задатке, одлуке и проблеме и да се припремимо за њих — било да су хитни или не. Библија нас подстиче да ’седнемо и израчунамо шта ће нас то стати‘ пре него што се упустимо у било какав важан подухват (Лука 14:28-30). То укључује да одвагнемо расположиве изборе, проанализирамо могуће ефекте исхода и проценимо утрошак времена, енергије и новца.
Иако човек треба пажљиво да размотри шта се може десити, ипак није могуће, нити је изграђујуће, покушавати размишљати о свакој могућности. Примера ради, у интересу безбедности породице, могао би размотрити шта учинити у случају пожара у твом дому. Можда купиш и уградиш детекторе дима и справе за гашење пожара. Можеш испланирати и испробати куда можеш побећи из различитих делова куће. Али, где престаје разумно, практично планирање, а где почиње неоправдана узнемиреност? Таква узнемиреност настаје када почнеш да се мучиш око бесконачног броја претпостављених ситуација, од којих многе могу бити производ бујне маште. Могу те обузети узнемирујуће мисли убеђујући те да си сигурно нешто превидео или да ниси довољно учинио да би заштитио своју породицу. Ова патња коју сам себи наносиш толико може оптеретити твој ум да ти не да спавати.
Мојсије пред фараоном
Јехова Бог је свом пророку Мојсију дао један тежак задатак. Као прво, Мојсије је морао да се појави пред Израелцима и убеди их да га је Јехова наименовао да их изведе из Египта. Затим, морао је да се појави пред фараоном и затражи од њега да пусти Израелце. На крају је морао мноштво од милиона људи да проведе кроз пустош и доведе у земљу непријатељског народа (Излазак 3:1-10). Све је то могло бити веома застрашујуће, али да ли је Мојсије допустио да ова одговорност претерано узнемири његов ум?
Мојсије је очигледно био забринут за многе ствари. Упитао је Јехову: „Ићи ћу дакле синовима Израиљевим и рећи ћу им. Бог отаца ваших посла ме к вама. Али ако ме питају које је име његово, шта ћу им одговорити?“ Јехова му је пружио одговор (Излазак 3:13, 14). Мојсије се такође бринуо за то шта ако му фараон не поверује. Јехова је поново одговорио овом пророку. Још један последњи проблем — Мојсије је признао да није „речит човек“. Како би се то могло решити? Јехова је дао Арона да прича уместо Мојсија (Излазак 4:1-5, 10-16).
Опремљен одговорима на своја питања и имајући веру у Бога, Мојсије је наставио да чини оно што му је Јехова заповедио. Уместо да мучи себе застрашујућим мислима шта би се могло десити када изађе пред фараона, Мојсије је ’чинио тако‘ (Излазак 7:6). Да је себи дозволио да га савладају бриге, оне су лако могле да ослабе његову веру и одважност потребне да би извршио свој задатак.
Мојсијев уравнотежени начин извршавања задатка пример је онога што је апостол Павле назвао ’разборитост‘ (2. Тимотеју 1:7, Ча; Титу 2:2-6). Да Мојсије није испољавао разборитост лако га је могла скрхати огромност његовог задатка те га вероватно не би ни прихватио.
Преузми контролу над својим мислима
Како реагујеш када се у свакодневном животу суочаваш са испитима вере и кушњама? Да ли нагињеш да се успаничиш мислећи само о препрекама и изазовима који се назиру у будућности? Или их посматраш на један уравнотежени начин? Као што би неки рекли: ’Не прелази мост док до њега не дођеш.‘ Можда уопште неће ни бити потребе за тим измишљеним мостом! Зашто мучити себе нечим што се можда никада неће десити? Библија каже: „Брига у срцу обара човека“ (Пословице 12:25). Често је резултат одуговлачење са одлуком, одлагање ствари све док не буде прекасно.
Још озбиљнија је духовна повреда коју узнемиреност може изазвати. Исус Христ је указао да преварна моћ богатства и „бриге овога света“ могу потпуно да угуше цењење за „реч о краљевству“ (Матеј 13:19, 22). Баш као што трње може спречити младице да сазру и донесу плод, тако нас неконтролисана узнемиреност може спречити да духовно напредујемо и доносимо плод на Божју хвалу. Разорна узнемиреност којом себе рањавају може неке спречити чак и да се предају Јехови. Они се брину: ’Шта ако се не покажем вредан свог предања?‘
Апостол Павле нам је рекао да је за наше духовно добро да се трудимо да „заробимо сваку мисао на послушност Христу“ (2. Коринћанима 10:5). Наш заклети непријатељ, Сотона Ђаво, био би веома срећан да искористи наше зебње како би нас обесхрабрио и ослабио телесно, емоционално и духовно. Он је мајстор да помоћу сумњи ухвати у замку оне који су неопрезни. Зато је Павле упозорио хришћане и на то да не ’дају приступа Ђаволу‘ (Ефесцима 4:27). Као „бог овога света“, Сотона је успешно ’заслепео разум неверника‘ (2. Коринћанима 4:4). Немојмо му никада дозволити да контролише наш ум!
Помоћ је на располагању
Када се неко дете суочава с проблемима оно може отићи до љубазног оца и добити вођство и утеху. Слично томе, ми можемо прићи нашем небеском Оцу, Јехови, с нашим проблемима. У ствари, Јехова нас позива да своја бремена и немире бацимо на њега (Псалам 55:22, NW). Попут детета које се више не брине због својих проблема након што од оца прими речи засугирања да ће се он постарати, ми не треба само да бацимо наша бремена на Јехову већ и да их оставимо код њега (Јаков 1:6).
Како бацамо наше немире на Јехову? Филипљанима 4:6, 7 одговара: „Не узнемирујте се ни за што, него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, с давањем хвале. И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу.“ Да, као одговор на наше упорне молитве и преклињања, Јехова нам може дати унутрашњи мир који штити наш ум од узрујаности услед непотребних немира (Јеремија 17:7, 8; Матеј 6:25-34).
Међутим, да бисмо радили у складу с нашим молитвама, не треба да се осамљујемо било физички, било ментално (Пословице 18:1, NW). Уместо тога, добро је да размотримо библијска начела и упутства која дотичу наш проблем, избегавајући тако да се ослањамо на своје сопствено разумевање (Пословице 3:5, 6). И млади и стари могу да се обрате Библији и публикацијама Watch Towera за обиље информација у доношењу одлука и решавању проблема. Поред тога, у хришћанској скупштини благословљени смо мудрим и искусним старешинама и другим зрелим хришћанима који су увек спремни да разговарају с нама (Пословице 11:14; 15:22). Они који нису емотивно везани за наше проблеме и који имају Божји ум о некој ствари често нам могу помоћи да на своје проблеме гледамо из другог угла. Иако неће одлучивати уместо нас, они могу бити велики извор охрабрења и подршке.
„Уздај се у Бога“
Нико не може порећи да имамо довољно стреса у решавању наших стварних свакодневних проблема и без забринутости око измишљених. Ако нас узнемиреност над оним што би се могло догодити испуњава зебњом или нас узрујава, обратимо се онда Јехови у молитви и преклињању. Тражимо од његове Речи и организације вођство, мудрост и разборитост. Установићемо да каква год околност настане, на располагању нам је помоћ да се изборимо.
Када му је било тешко око срца и када је био узрујан, псалмиста је певао: „Што клонеш душо моја, и што жалиш у мени? Уздај се у Бога! јер ћу њега ја опет славити, спаситеља мога и Бога мога“ (Псалам 42:12). Нека то буду и наша осећања.
Да, планирај за оно што би се разумно могло очекивати, а неочекивано препусти Јехови. „Све своје бриге метните на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:7).
[Слика на 23. страни]
Да ли и ти, попут Давида, бацаш своја бремена и немире на Јехову?