Савле — оруђе које је Господ изабрао

САВЛЕ из Тарса је био смртни противник Христових следбеника. Али Господ је за њега имао нешто друго на уму. Требало је да Савле постане истакнути заступник баш онога против чега се тако жестоко борио. Исус је рекао: ’[Савле] ми је оруђе које сам изабрао да изнесе име моје пред народе и краљеве и пред синове Израелове‘ (Дела апостолска 9:15).

Савлов живот као ’силеџије‘ потпуно се променио када му је Господ Исус Христ показао милосрђе и учинио га својим ’изабраним оруђем‘ (1. Тимотеју 1:12, 13). Када је Савле постао хришћански апостол Павле, сила која га је мотивисала да учествује у Стефановом каменовању и другим нападима на Исусове ученике, била је преусмерена ка потпуно другачијим циљевима. Исус је очигледно код Савла видео пожељне особине. Које? Ко је био Савле? Како га је његова прошлост учинила подесним за коришћење у унапређивању правог обожавања? Можемо ли нешто научити из његовог искуства?

Савлово породично порекло

У време Стефановог убиства, убрзо након Педесетнице 33. н. е, Павле је био ’младић‘. Када је писао Филимону око 60 - 61. н. е., био је „човек у годинама“ (Дела апостолска 7:58; Филимону 9, NW). Изучаваоци наводе да је, према древном рачунању година, „младић“ вероватно означавало доба од 24 до 40 година, док би „човек у годинама“ имао између 50 и 56 година. Тако је Савле вероватно рођен само неколико година после Исусовог рођења.

Јевреји су тада живели у различитим деловима света. Много тога је проузроковало њихово расејавање из Јуде, између осталог и освајање од стране других народа, ропство, протеривање, трговина и добровољна миграција. Иако је припадао породици расејаних Јевреја, Савле наглашава њихову оданост Закону, наводећи да је ’обрезан у осми дан, од рода Израелова, колена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј‘. Савле је носио исто јеврејско име као и чувени члан његовог племена — први краљ Израела. Као Римљанин од рођења, Савле из Тарса је имао и латинско име, Паулус (Филипљанима 3:5; Дела апостолска 13:21; 22:25-29).

То што је Савле рођен као Римљанин значи да је неко од његових предака стекао привилегију грађанства. Како? Постоји неколико могућности. Осим што је могло да се наследи, грађанство је могло бити дато и особама или групама, било због посебних достигнућа, због пуких политичких интереса или као награда за неку истакнуту заслугу у корист државе. Роб који би био у стању да купи слободу или кога би Римљанин ослободио, и сам би постао Римљанин. А исто тако и ветеран отпуштен из римских легија. Локални становници настањени у римским колонијама могли би с временом постати грађани. Каже се, такође, да се у извесним периодима грађанство куповало за велику суму новца. Како је Савлова породица добила грађанство остаје тајна.

Оно што знамо јесте да је Савле потекао из Тарса, главног града римске провинције Киликије (сада у јужној Турској). Мада је у тој области живела прилично велика јеврејска заједница, живот га је тамо такође излагао и паганској култури. Тарс је био велики и успешан град, познат као центар хеленистичке, то јест грчке учености. Процењује се да је у првом веку имао од 300 000 до 500 000 становника. Био је привредни центар на главном путу између Мале Азије, Сирије и Месопотамије. Тарс је за свој просперитет дуговао трговини и плодности околних равница, које су давале углавном житарице, вино и лан. Напредна текстилна индустрија производила је платно од козје длаке, од којег су се правили шатори.

Савлово образовање

Савле, то јест Павле, бринуо је за своје потребе на поштен начин и своје мисионарске активности подупирао прављењем шатора (Дела апостолска 18:2, 3; 20:34). У његовом родном граду Тарсу, занат, прављење шатора, био је типичан. Вероватно је Савле још као младић научио овај занат од свог оца.

Савлово познавање језика — поготову његово владање грчким, народним језиком римске империје — показало се непроцењивим у његовом мисионарском делу (Дела апостолска 21:37–22:2). Аналитичари његових писама кажу да је његово знање грчког било одлично. Његов речник није класичан нити литераран, већ одражава онај из Септуагинте, грчког превода Хебрејских списа, који је он често цитирао или парафразирао. Због тога разни изучаваоци претпостављају да је Савле примио, у најмању руку добро основно образовање из грчког, вероватно у некој јеврејској школи. Изучавалац Мартин Хенгел каже: „У древно доба боље образовање — поготову грчко — није се могло имати тек тако; по правилу подразумевала се нека материјална подршка.“ Тако Савлово образовање указује на то да је потекао из једне истакнуте породице.

Вероватно је Савле већ са 13 година наставио своје школовање у Јерусалиму, око 840 километара од куће. Био је поучаван код ногу Гамалилових, једног добро познатог и високо поштованог учитеља фарисејске традиције (Дела апостолска 22:3; 23:6). Ово поучавање, које може да се упореди с данашњим факултетским образовањем, широм је отворило врата за постизање истакнутог места у јудаизму.a

Могућности које је добро искористио

Пошто се родио у јеврејској породици у хеленистичком и римском граду, Савле је био припадник три света. Космополитска многојезична средина несумњиво му је помогла да буде ’свима све‘ (1. Коринћанима 9:19-23). Његово римско грађанство му је касније дозволило да своју службу законски одбрани и добру вест донесе пред највише власти римске империје (Дела апостолска 16:37-40; 25:11, 12). Наравно, Савлова прошлост, образовање и личност били су познати ускрснулом Исусу, који је рекао Ананији: „Иди, јер ми је он оруђе које сам изабрао да изнесе име моје пред народе и краљеве и пред синове Израелове, и ја ћу му показати колико има да трпи за име моје“ (Дела апостолска 9:13-16). Када је била усмерена у исправном правцу, Савлова ревност је добро послужила у ширењу поруке о Краљевству у удаљеним подручјима.

Исусово изабирање Савла за посебну службу био је јединствени догађај у хришћанској историји. Али ипак, сви данашњи хришћани имају поједине способности и карактеристике које се могу ефикасно искористити у ширењу добре вести. Када је Савле разумео шта је Исус желео од њега, он није оклевао. Учинио је све што је могао да унапреди интересе Краљевства. Да ли је и с тобом тако?

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 30. страни]

Регистрација и потврђивање римског грађанства

Регистрацију законите деце римских грађана успоставио је Август с два закона која су била донета у 4. и 9. веку н. е. Регистрацију је требало обавити у року од 30 дана након рођења. У провинцијама, требало је да породица да изјаву пред судијом у одговарајућој јавној канцеларији за регистрацију, износећи да је дете законито и да има римско грађанство. Име родитеља̂, пол и име детета, као и датум рођења били су такође уписани. Чак пре увођења ових закона, регистрација грађана у свим римским градовима, колонијама и префектурама била је пописом обнављана сваке пете године.

Тако се статус могао доказати позивањем на збирку добро вођених архива. Оверене копије таквих извештаја могле су се набавити у облику лако носивих дрвених диптиха (плоча на склапање). По мишљењу неких изучавалаца, када је Павле тврдио да је римски грађанин он је могао да прибави уверење као потврду (Дела апостолска 16:37; 22:25-29; 25:11). Пошто се на поседовање римског грађанства гледало скоро као на поседовање „особине светости“ и омогућавало особи многе предности, кривотворење таквог документа био је крајње озбиљан прекршај. Фалсификовање нечијег статуса било је кажњиво смрћу.

[Извор]

Historic Costume in Pictures/Dover Publications, Inc., New York

[Оквир⁄Слика на 31. страни]

Савлово римско име

Име сваког мушког римског грађанина састојало се од најмање три дела. Имао је име, породично име (повезано с његовим племеном или родом) и презиме. Један познати пример је Гај Јулије Цезар. Библија не даје пуна римска имена, али нам световни извори кажу да је Агрипа био Марко Јулије Агрипа. Галион је био Луције Јуније Галион (Дела апостолска 18:12; 25:13). Примери из Писма задња два дела троделног имена су Понтије Пилат (натпис испод), Сергије Павле, Клаудије Лисија и Порције Фест (Дела апостолска 4:27; 13:7; 23:26; 24:27).

Није могуће са сигурношћу установити да ли је Паулус било Савлово име или презиме. Није било неуобичајено неформално додати друго име којим би особу могла звати њена породица и познаници. Још једна могућност је да се неримско име, као што је Савле, могло користити као замена. „Савле се никада не би уклопило као римско име“ каже један изучавалац, „али као завичајно име дато римском грађанину као додатно, заиста би се уклопило.“ У многојезичним областима, ситуација би могла одлучити које ће од својих имена човек да употреби.

[Извор]

Photograph by Israel Museum, ©Israel Antiquities Authority