Борци против Бога неће надвладати!

„Они ће рат на те дизати, али те неће надвладати“ (ЈЕРЕМИЈА 1:19).

 1. За који је задатак Јеремија био постављен, и колико је трајало његово дело?

ЈЕХОВА је младог Јеремију поставио да буде пророк народима (Јеремија 1:5). То се десило у Јуди за време владања доброг краља Јосије. Јеремија је служио као пророк у немирном времену пре него што су Вавилонци освојили Јерусалим и кад је Божји народ одведен у изгнанство (Јеремија 1:1-3).

 2. Како је Јехова охрабрио Јеремију, и шта је борба против тог пророка представљала?

² Поруке осуде које је Јеремија имао да објави сигурно су изазвале противљење. Зато га је Бог ојачао за оно што је било пред њим (Јеремија 1:8-10). На пример, следеће речи су охрабриле пророков дух: „Они ће рат на те дизати, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом да те избављам, рече Јехова“ (Јеремија 1:19). Борба против Јеремије представљаће борбу против Бога. Данас Јехова има једну групу слугу који су попут пророка и чије је дело слично Јеремијином делу. Попут њега, и они одважно објављују Божју пророчанску реч. Та порука утиче на све појединце и народе на добро или на лоше, у зависности од њихове реакције. Као и у Јеремијино време, има оних који се боре против Бога тако што се противе његовим слугама и њиховим божански додељеним активностима.

Јеховине слуге на удару

 3. Зашто су Јеховине слуге на удару?

³ Јеховин народ је на удару од самог почетка 20. века. У многим земљама, људи са злим намерама настоје да спрече — да, да ућуткају — објављивање добре вести о Божјем Краљевству. Њих подбада наш главни Непријатељ, Ђаво, који „иде унаоколо као ричући лав, тражећи кога да прождере“ (1. Петрова 5:8). Када су се 1914. завршила „одређена времена нација“, Бог је устоличио свог Сина за новог Краља над нашом планетом, и дао му заповест: „Владај усред непријатеља својих!“ (Лука 21:24; Псалам 110:2). Користећи своју моћ, Христ је истерао Сотону с неба и ограничио га на подручје Земље. Знајући да му је време кратко, Ђаво искаљује свој гнев над помазаним хришћанима и њиховим друговима (Откривење 12:9, 17). Какве су последице сталних напада тих бораца против Бога?

 4. Које је кушње Јеховин народ доживео током Првог светског рата, али шта се десило 1919. и 1922?

⁴ Помазане Јеховине слуге суочиле су се с многим испитима вере током Првог светског рата. Људи су их исмевали и клеветали, руља их је гонила и тукла. Као што је Исус прорекао, постали су „предмет мржње свих нација“ (Матеј 24:9). Усред ратне хистерије, непријатељи Божјег Краљевства употребили су тактику која је била употребљена и против Исуса Христа. Јеховин народ су неправедно ожигосали као подриваче и ударили су у само срце Божје видљиве организације. У мају 1918. издати су државни налози за хапшење Ратерфорда, председника Watch Tower Societyja, и седморице његових најближих сарадника. Њих осморица добили су велике затворске казне и послати су у државни затвор у Атланти (Џорџија, САД). Осам месеци касније су пуштени. У мају 1919. обласни апелациони суд је донео пресуду да оптужени нису имали непристрано суђење, тако да је претходна пресуда поништена. Случај је остављен за ново суђење, али је влада касније повукла оптужницу тако да су брат Ратерфорд и његови сарадници потпуно ослобођени оптужбе. Они су наставили са својим активностима, и конгреси одржани у Сидар Поинту у Охају 1919. и 1922. дали су нови подстрек делу проповедања о Краљевству.

 5. Како су Јеховини сведоци прошли у нацистичкој Немачкој?

⁵ Током 1930-их појавиле су се диктатуре, и Немачка, Италија и Јапан су се ујединили и формирали Силе осовине. Почетком те деценије, почела су варварска прогонства Божјег народа, посебно у нацистичкој Немачкој. Биле су наметнуте забране. Куће су претресане, а они који су живели у њима су хапшени. Хиљаде њих су бачени у концентрационе логоре зато што су одбили да се одрекну своје вере. Борба против Бога и његовог народа имала је циљ да се на том тоталитарном подручју Јеховини сведоци избришу из постојања.a Када су Сведоци у Немачкој изашли на судове да би се борили за своја права, министарство правде Трећег рајха је објавило један подужи званични став како би се осигурало да Сведоци не успеју. У њему је стајало: „Судови не смеју попустити пред наизгледним законским формалностима; већ морају тражити и пронаћи начине да упркос формалним тешкоћама испуне своје узвишене дужности.“ То је значило да се правда није могла остварити. Нацисти су тврдили да су активности Јеховиних сведока штетне, односно непријатељске, и да ’нарушавају националсоцијалистичку изградњу‘.

 6. Који су напори уложени да се наше дело заустави током Другог светског рата и после њега?

⁶ Током Другог светског рата, Божјем народу су наметнуте забране и ограничења у Аустралији, Канади и у другим земљама које су биле повезане с британским Комонвелтом — у Африци, Азији, на Карипским острвима и на Пацифику. У Сједињеним Државама су утицајни непријатељи и погрешно информисани људи прибегли ’насиљу против закона‘ (Псалам 94:20). Спорно питање поздрављања заставе и друштвене уредбе којима се забрањује проповедање од куће до куће били су предмет судских парница, и повољне судске одлуке у Сједињеним Државама изградиле су бедем подршке слободи обожавања. Захваљујући Јехови, непријатељски напори нису успели. Кад се у Европи рат завршио, забране су биле укинуте. Хиљаде Сведока затворених у концентрационим логорима је ослобођено, али то није био крај борбе. Одмах након Другог светског рата, наступио је Хладни рат. Народи источне Европе наставили су да врше притисак на Јеховин народ. Била је предузета званична акција како би се омеле и зауставиле наше активности у сведочењу, прекинуо доток библијске литературе, ставио печат на наше јавне скупове. Многи су били затворени или послати у радне логоре.

Напред с делом проповедања!

 7. Шта су задњих година Јеховини сведоци доживели у Пољској, Русији и другим земљама?

⁷ Како су деценије пролазиле, дело проповедања Краљевства се отварало. Пољска, премда још увек под комунистичком управом, дозволила је да се 1982. одрже једнодневни конгреси. Затим су се 1985. у тој земљи одржали међународни конгреси. Током 1989. уследили су велики међународни конгреси, на којима је било присутно на хиљаде Руса и Украјинаца. Те године Јеховини сведоци су били законски признати у Мађарској и Пољској. У јесен 1989. срушен је Берлински зид. Неколико месеци касније, законски смо признати у Источној Немачкој, а убрзо након тога у Берлину је одржан међународни конгрес. Почетком задње деценије 20. века, улагали смо напоре да дођемо у лични контакт с браћом у Русији. Браћа су се обратила неким званичницима у Москви, и 1991. Јеховини сведоци су били законски регистровани. Од тада је дело изванредно напредовало како у Русији тако и у републикама бившег Совјетског Савеза.

 8. Шта се догађало Јеховином народу током 45 година након завршетка Другог светског рата?

⁸ Док је прогонство на неким подручјима престало, на другима се повећавало. Током 45 година након завршетка Другог светског рата, многе земље су одбиле да законски признају Јеховине сведоке. Тако су Јеховини сведоци или неке њихове активности били забрањени у 23 земље у Африци, 9 у Азији, 8 у Европи, 3 у Латинској Америци и у 4 острвске земље.

 9. Шта су Јеховине слуге доживеле у Малавију?

⁹ Јеховини сведоци у Малавију доживљавали су од 1967. дивљачко прогонство. Наши суверници у тој земљи нису куповали политичке партијске књижице због тога што су као прави хришћани неутрални (Јован 17:16). Након једног састанка Конгресне партије Малавија 1972, поново је дошло до бруталних напада. Браћа су отерана из својих домова и избачена с посла. Хиљаде њих су побегли из земље да не би били убијени. Али да ли су борци против Бога и наше браће надвладали? Ни случајно! Кад су се околности преокренуле, у Малавију је 1999. било активно укупно 43 767 објавитеља Краљевства, а преко 120 000 је било присутно на тамошњим обласним конгресима. У главном граду је изграђена нова канцеларија подружнице.

Они траже прилику

10. Шта данашњи противници Божјег народа чине, баш као у Даниловом случају?

¹⁰ Отпадници, свештенство и други не подносе нашу поруку из Божје Речи. Под притиском религиозних кругова хришћанског света, противници траже такозвани законски начин да оправдају своју борбу против нас. Коју тактику понекад користе? Па, шта су завереници урадили када су напали пророка Данила? У Данилу 6:4, 5 читамо: „Тада старешине и кнезови гледаше да нађу прилику да оптуже Данила за послове краљевства. Али они не могоше да нађу никакву прилику, ни било коју ствар за које би могли да му замере, јер је он био веран, те се у њега не нађе ни погрешке ни мане. И ти људи рекоше: Нећемо наћи никакве прилике на тог Данила, ако је не нађемо у закону Бога његова.“ Слично томе и данас, противници траже неку прилику. Они дижу галаму око „опасних култова“, и покушавају да пришију ту етикету и Јеховиним сведоцима. Помоћу погрешног приказивања ствари, инсинуација и лажи, они нападају наше обожавање и то што се придржавамо Божјих начела.

11. Које лажне тврдње износе неки противници Јеховиних сведока?

¹¹ У неким земљама, религиозни и политички елементи не желе да признају да ми упражњавамо „облик обожавања који је чист и неокаљан с гледишта нашег Бога“ (Јаков 1:27). Иако се наше хришћанске активности спроводе у 234 земље, противници тврде да ми нисмо „позната религија“. Нешто пре међународног конгреса у Атини 1998, једне тамошње новине су цитирале грчко православно свештенство како тврди да „[Јеховини сведоци] нису ’позната религија‘“, и то упркос супротној пресуди Европског суда за људска права. Неколико дана касније, једне друге новине из истог града цитирале су једног представника цркве како каже: „[Јеховини сведоци] не могу бити ’хришћанска скупштина‘, пошто немају ничег заједничког с хришћанском вером у Исусу Христу.“ То је чудно, јер ниједна друга религиозна група не ставља већи нагласак на опонашање Исуса од Јеховиних сведока!

12. Шта морамо радити у нашем духовном ратовању?

¹² Ми настојимо да добру вест одбранимо и утврдимо законским средствима (Филипљанима 1:7). Осим тога, ми нећемо компромитовати нити ћемо разводнити Божја мерила праведности којих се чврсто држимо (Титу 2:10, 12). Попут Јеремије, ми се ’опасујемо и говоримо све што нам Јехова заповеди‘, не дозвољавајући да нас ни на који начин заплаше они који се боре против Бога (Јеремија 1:17, 18). Јеховина света Реч јасно показује шта треба да радимо. Ми никада не желимо да се ослонимо на слабу ’телесну мишицу‘, нити да тражимо „заклон под сенком египатском“, то јест у овом свету (2. Летописа 32:8; Исаија 30:3; 31:1-3). Док водимо духовни рат, морамо и даље да се уздамо у Јехову целим срцем, да му дозволимо да управља нашим корацима и не смемо да се ослањамо на наш разум (Пословице 3:5-7). Ако немамо Јеховину подршку и ако нас он не чува, сав наш труд биће „узалуд“ (Псалам 127:1).

Прогоњени, али бескомпромисни

13. Зашто се може рећи да је сатански напад на Исуса пропао?

¹³ Најистакнутији пример бескомпромисне оданости Јехови јесте Исус, кога су лажно оптужили да подстиче на побуну и да нарушава утврђени ред. Након што је испитао Исусов случај, Пилат је хтео да га пусти. Али народ, кога су подбадале верске вође, викао је тражећи да се Исус прибије на стуб, иако је био недужан. Тражили су да се уместо Исуса пусти Варава — човек који је био затворен због побуне и убиства! Пилат је поново покушао да одврати неразумне противнике, али на крају је попустио пред том виком народа (Лука 23:2, 5, 14, 18-25). Иако је Исус умро на стубу, тај ужасни сотонски напад на недужног Божјег Сина потпуно је пропао, јер је Јехова ускрснуо Исуса и узвисио га на положај себи здесна. На Пентекост 33. н. е. преко прослављеног Исуса изливен је свети дух, и тако је основана хришћанска скупштина — „ново стварство“ (2. Коринћанима 5:17; Дела апостолска 2:1-4).

14. Шта се десило кад су јеврејски религиозни елементи напали Исусове следбенике?

¹⁴ Кратко после тога, ти религиозни елементи су запретили апостолима, али ови Христови следбеници нису престали да говоре о стварима које су видели и чули. Исусови ученици су се молили: „Јехова, обрати пажњу на њихове претње, и дај својим слугама да и даље са свом смелошћу говоре твоју реч“ (Дела апостолска 4:29). Јехова је услишио њихову молбу тако што их је испунио светим духом и ојачао их да наставе да неустрашиво објављују. Ускоро су апостолима поново наредили да престану с проповедањем, али су Петар и други апостоли одговорили: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела апостолска 5:29). Претње, хапшења и шибања нису могли да их одврате од проширивања активности везаних за Краљевство.

15. Ко је био Гамалило, и који је савет дао религиозним противницима Исусових следбеника?

¹⁵ Како су верске вође реаговале? „Кад то чуше, то их дубоко погоди у срце и хтедоше да [апостоле] убију.“ Међутим, ту је био и учитељ Закона по имену Гамалило, кога је поштовао сав народ. Након што је наредио да се апостоли накратко изведу из дворане Синедриона, он је посаветовао те религиозне противнике: „Људи Израелци, пазите шта ћете урадити с овим људима... И зато вам, с обзиром на садашње прилике, кажем: не дирајте те људе, него их пустите; (јер ако је ова замисао или ово дело од људи, пропашће; али ако је од Бога, нећете моћи да их уништите); иначе бисте могли да се нађете као борци против самог Бога“ (Дела апостолска 5:33-39).

Никакво оружје против нас неће успети

16. Како би својим речима изразио засигурање које Јехова даје свом народу?

¹⁶ Гамалилов савет је био на месту, и ми ценимо кад неки говоре у нашу корист. Такође признајемо да се слобода обожавања подржава судским одлукама правичних судија. Наравно, наша оданост Божјој Речи не свиђа се свештенству хришћанског света и другим вођама Вавилона Великог, светског царства криве религије (Откривење 18:1-3). Премда се они и други на које они утичу боре против нас, ми имамо следеће засигурање: „Свако ће оружје против тебе тупо бити, а и сваки језик који би се на суду на те подигао ти ћеш сама осудити. То је наслеђе слуга Јеховиних и спас њихов од мене, - говори Јехова“ (Исаија 54:17).

17. Зашто смо ми храбри иако се противници боре против нас?

¹⁷ Наши непријатељи се без разлога боре против нас, али ми не губимо храброст (Псалам 109:1-3). Никада нећемо дозволити онима који мрзе нашу библијску поруку да нас заплаше до те мере да компромитујемо нашу веру. Премда очекујемо да се наша духовна борба још више појача, ми знамо исход. Попут Јеремије, и ми ћемо доживети испуњење следећих пророчанских речи: „Они ће рат на те дизати, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом да те избављам, рече Јехова“ (Јеремија 1:19). Да, ми знамо да борци против Бога неће надвладати!

[Фуснота]

Како би одговорио?

• Зашто су Јеховине слуге на удару?

• На које се начине противници боре против Јеховиног народа?

• Зашто можемо бити сигурни да борци против Бога неће надвладати?

[Слика на 17. страни]

Јеремија је био сигуран да ће Јехова бити с њим

[Слика на 18. страни]

Они који су преживели концентрационе логоре

[Слика на 18. страни]

Насиље руље против Јеховиних сведока

[Слика на 18. страни]

Џ. Ф. Ратерфорд и сарадници

[Слика на 21. страни]

У Исусовом случају, борци против Бога нису надвладали