Проблеми човечанства — да ли ће икада бити решени?

„ЧЕТВРТИНА светског становништва живи у сиромаштву, 1,3 милијарде људи живи с мање од 1 евра дневно, 1 милијарда је неписмена, 1,3 милијарде нема приступ безбедној пијаћој води, а 1 милијарда људи свакодневно гладује.“ То наводи један извештај из Ирске у вези са стањем у свету.

Какав жалостан показатељ човекове неспособности да пронађе трајна решења за светске проблеме! Ови проблеми изгледају чак још трагичније када схватите да огромну већину оних који се спомињу у том извештају сачињавају беспомоћне жене и деца. Зар није страшно што се чак и данас, у 21. веку, људска права и даље „свакодневно нарушавају у тако великим размерама да се то не може ни сагледати“? (The State of the World’s Children 2000).

„Нови свет за живота једне једине генерације“

Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци изразио је уверење да се ’тама која се због ових неправди надвија над животима људи широм планете може уклонити‘. Ова организација каже да ужасно стање у којем се налазе ове несрећне милијарде није ни „неизбежно ни непроменљиво“. У ствари, она је упутила позив „свим људима да остваре нови свет за живота једне једине генерације“. Био би то, како се она нада, свет у ком би цело човечанство било „ослобођено сиромаштва и дискриминације, ослобођено насиља и болести“.

Охрабрујућа чињеница за све оне који изражавају таква осећања јесте да чак и сада брижни људи доста раде на томе да би се ублажиле жалосне последице „на изглед бескрајног низа сукоба и криза“. Примера ради, током протеклих 15 година Пројекат за децу Чернобиља „помогао је да се ублажи патња на стотине деце која су погођена раком, који је последица радиоактивне прашине“ (The Irish Examiner од 4. априла 2000). И велике и мале хуманитарне организације сигурно су од значајне помоћи безбројним жртвама рата и катастрофа.

Па ипак, они који учествују у таквим хуманитарним акцијама реално размишљају. Они знају да су проблеми с којима се суочавају „распрострањенији и дубље укорењени него што су били пре само једну деценију“. Дејвид Бег, извршни руководилац Ирског добротворног друштва каже да је био „изузетан одзив особља, присталица и донатора“ када је Мозамбик био погођен катастрофалним поплавама. „Али“, додаје он, „не можемо се сами изборити с катастрофама тако великих размера“. Што се тиче пружања хуманитарне помоћи у Африци, он отворено признаје: „И то мало разлога за наду који постоје јесу попут свећа које тињају.“ Многи би се сложили да ова изјава тачно сажима ситуацију у целом свету.

Да ли можемо гајити реалне наде да ћемо видети тај дуго очекивани „нови свет за живота једне једине генерације“? Премда су тренутни напори у пружању хуманитарне помоћи заиста хвале вредни, сигурно је разумно да се размотри и друга могућност за један праведан и миром испуњен нови свет. Библија указује на ту могућност, као што ће бити размотрено у следећем чланку.

[Извор слике на 2. страни]

Деца на 3. страни: UN/DPI Photo by James Bu