Тражи добро у свима
„Памти ме, Боже мој, по добру“ (НЕМИЈА 13:31, NW ).
1. Како Јехова према свима показује доброту?
СУНЧАН дан представља право олакшање након много облачних и тмурних дана. Људи су тада расположени и добро се осећају. Исто тако, један пљусак — чак и провала облака — пружа освежење након дугог врелог и сушног периода. Јехова, наш Створитељ пун љубави, створио је атмосферу која нам пружа овакве предивне дарове у виду различитих временских прилика. Док је поучавао, Исус је указао на Божју великодушност следећим речима: „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне; да се покажете као синови свог Оца који је на небесима, јер он даје да његово сунце излази и злима и добрима и да киша пада и на праведне и на неправедне“ (Матеј 5:43-45). Да, Јехова према свима показује доброту. Његове слуге треба да се труде да га опонашају и то тако што траже добро у другима.
2. (а) На темељу чега Јехова показује доброту? (б) Шта Јехова посматра да би запазио како реагујемо на његову великодушност?
2 На темељу чега Јехова показује доброту? Још од када је Адам сагрешио, Јехова је увек тражио добро у људима (Псалам 130:3, 4). Његова намера је била да послушни људи поново живе у рају (Ефешанима 1:9, 10). Његова незаслужена доброта нам пружа могућност да посредством обећаног Семена будемо избављени од греха и несавршености (Постање 3:15; Римљанима 5:12, 15). Ако прихватимо откупнину, то нам омогућује да на крају постанемо савршени. Јехова посматра свакога од нас да би, између осталог, видео како реагујемо на његову великодушност (1. Јованова 3:16). Он запажа сваки наш поступак којим показујемо да ценимо његову доброту. Апостол Павле је написао: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену“ (Јеврејима 6:10).
3. Које питање заслужује нашу пажњу?
3 Како онда можемо да опонашамо Јехову у томе да тражимо добро у другима? Хајде да осмотримо одговоре на ово питање узимајући у обзир четири подручја у животу: (1) хришћанску службу, (2) породицу, (3) скупштину и (4) односе с другима.
У проповедању и стварању ученика
4. Како учешће у хришћанској служби представља један начин на који тражимо добро у другима?
4 „Њива је свет“, објаснио је Исус када је одговарао на питања његових ученика о значењу параболе о пшеници и кукољу. Као Христови данашњи ученици, ми смо свесни ове истине док учествујемо у служби (Матеј 13:36-38; 28:19, 20). Наша служба на терену представља јавну изјаву наше вере. Сама чињеница да су Јеховини сведоци добро познати по својој служби од куће до куће и на улицама показује да марљиво тражимо све оне који су достојни поруке о Краљевству. Заиста, Исус је дао следеће упутство: „У који год град или село уђете, потражите ко је у њему достојан“ (Матеј 10:11; Дела апостолска 17:17; 20:20).
5, 6. Зашто смо истрајни када се ради о поновном посећивању људи?
5 Када непозвани долазимо код људи, тада запажамо како реагују на нашу поруку. Понекад наилазимо на неког члана домаћинства који би нас саслушао, док други, из истог тог домаћинства, каже: „Нисмо заинтересовани“, и оконча посету. Како нам је само жао што противљење или незаинтересованост једне особе утиче на реакцију друге! Шта стога можемо урадити да бисмо истрајно тражили добро у другима?
6 Када поново проповедамо на том подручју и поново посетимо тај дом, можда ће нам се пружити прилика да разговарамо директно са особом која је прекинула претходну посету. Ако се сећамо шта се тада догодило, то нам може помоћи да будемо припремљени за следећу посету. Особа која се противила можда је с најбољом намером спречила некога од својих укућана да до краја саслуша поруку о Краљевству. Можда су на њен став утицале погрешне информације о нашим намерама. Међутим, то не треба да нас спречи да и даље настојимо да том домаћинству проповедамо добру вест о Краљевству и да тактично покушавамо да исправимо погрешно мишљење о нама. Свима желимо да помогнемо да дођу до тачног спознања о Богу. Тада се може десити да Јехова привуче к себи баш ту особу (Јован 6:44; 1. Тимотеју 2:4).
7. Шта нам може помоћи да будемо позитивни када приступамо људима?
7 Када је давао упутства својим ученицима, Исус је узео у обзир и противљење породице. Зар он није рекао: „Дошао [сам] да раздвојим човека од његовог оца, и кћер од њене мајке, и невесту од њене свекрве“? Затим је додао: „Човеку ће непријатељи бити његови укућани“ (Матеј 10:35, 36). Међутим, околности и ставови се мењају. Нека изненадна болест, смрт рођака, нека несрећа, емоционални проблеми и безбројни други фактори утичу на то како људи реагују на наше проповедање. Ако смо негативни — ако сматрамо да се људи којима проповедамо неће одазвати — да ли онда стварно тражимо добро у њима? Зашто их неком другом приликом не бисмо с радошћу поново посетили? Можда ћемо наићи на другачију реакцију. Понекад другачију реакцију не изазове само оно што кажемо већ и начин на који то кажемо. Ако се пре него што почнемо да проповедамо од свег срца помолимо Јехови, то ће нам сигурно помоћи да будемо позитивни и да поруку о Краљевству свима преносимо на привлачан начин (Колошанима 4:6; 1. Солуњанима 5:17).
8. До чега може довести када хришћани траже добро у својим рођацима који нису верници?
8 У неким скупштинама многи чланови исте породице служе Јехови. Истрајност старијег рођака и његови односи у породици и у браку често изазивају дивљење и поштовање млађих чланова породице и доводи до тога да се срце тих младих промени. Послушност савету апостола Петра помогла је многим хришћанским супругама да „без речи“ придобију своје мужеве (1. Петрова 3:1, 2).
У породици
9, 10. Како су Јаков и Јосиф тражили добро у својој породици?
9 Блиске везе међу члановима породице представљају још једно подручје на којем можемо тражити добро у другима. Осмотри поуку коју нам пружа начин на који је Јаков поступао са својим синовима. У 3. и 4. стиху 37. поглавља Постања, Библија нам говори да је Јаков нарочито волео Јосифа. Јосифова полубраћа су била толико љубоморна због тога да су чак сковали заверу да убију свог брата. Међутим, запази какав су став Јаков и Јосиф имали касније у животу. Обојица су тражила добро у својој породици.
10 Јосиф је примио своју браћу док је служио као главни настојник који је делио храну у Египту када је наступила глад. Иако није одмах рекао ко је он у ствари, постарао се да они буду добро збринути и да однесу довољно хране свом остарелом оцу. Да, иако је био жртва њихове мржње, Јосиф је урадио оно што је било најбоље за њих (Постање 41:53–42:8; 45:23). Исто тако, Јаков је на самрти изрекао пророчанске благослове свим својим синовима. Иако због свог лошег поступања нису добили неке предности, никоме није било ускраћено да добије наслеђе у земљи (Постање 49:3-28). Јаков је тада показао диван израз постојане љубави!
11, 12. (а) Који пророчански пример показује колико је важно тражити добро у члановима породице? (б) Коју поуку извлачимо из примера оца у Исусовом поређењу о расипном сину?
11 Јеховина дуготрпљивост у опхођењу с неверном израелском нацијом пружа дубљи увид у то како он тражи добро у свом народу. Помоћу породичне ситуације пророка Осије, Јехова је приказао своју постојану љубав. Осијина жена Гомера је увек изнова чинила прељубу. Упркос томе, Јехова је упутио Осију да уради следеће: „Иди опет и љуби жену коју љубавник љуби, и која прељубу чини; љуби је као што Јехова синове Израелове љуби, који се другим боговима обраћају и воле колаче од грожђа“ (Осија 3:1). Зашто му је Јехова то рекао? Јехова је знао да ће из нације која је застранила од његових путева појединци ипак реаговати на његово стрпљење. Осија је објавио: „После тога ће се синови Израелови обратити и тражиће Јехову Бога свога, и Давида, кнеза свога; и уздрхтаће од радости пред Јеховом и пред добротом његовом у последња времена“ (Осија 3:5). Нема сумње да је ово добар пример ког треба да се присетимо када се суочавамо с потешкоћама у породици. Ако ништа друго, то што и даље тражиш добро у другим члановима породице пружиће добар пример стрпљивости.
12 Исусова парабола о изгубљеном сину пружа нам још више увида у то како можемо тражити добро у члановима породице. Млађи син се вратио кући након што је престао с раскалашним начином живота. Отац је био милосрдан према њему. Како је отац реаговао на притужбе старијег сина који никада није напустио породицу? Обраћајући се старијем сину, отац је рекао: „Дете, ти си увек био са мном, и све што је моје твоје је.“ Ово није била увредљива замерка већ једноставна потврда очеве љубави. „Једноставно смо морали да се веселимо и радујемо, јер овај твој брат беше мртав, и оживе, беше изгубљен, и нађе се.“ И ми на сличан начин можемо тражити добро у другима (Лука 15:11-32).
У хришћанској скупштини
13, 14. Који је један начин на који можемо краљевски закон љубави примењивати у хришћанској скупштини?
13 Нама као хришћанима је циљ да примењујемо краљевски закон љубави (Јаков 2:1-9). Истина, вероватно немамо ништа против браће из наше скупштине чија се материјална ситуација разликује од наше. Међутим, да ли међу нама ипак има ’класних разлика‘ заснованих на расном, културном или чак религиозном пореклу? Ако их има, како можемо применити Јаковљев савет?
14 Када се срдачно поздравимо са свима који присуствују хришћанским састанцима, то доказује да смо гостољубиви. Нервоза и стидљивост коју у почетку осећају особе које су почеле да долазе у Дворану Краљевства вероватно ће нестати када преузмемо иницијативу да разговарамо с њима. Једна особа која је први пут била на једном хришћанском састанку је рекла: „Сви су били тако пријатељски настројени. Изгледало је као да ме сви већ познају. Било ми је као да сам код куће.“
15. Како се младима у скупштини може помоћи да показују интересовање за старије?
15 У неким скупштинама се неколико младих на крају састанка окупи унутар или ван Дворане Краљевства и избегава друштво старијих. Како се може предузети нешто позитивно да би се превазишао овај тренд? Наравно, први корак треба да предузму родитељи. Они треба да поучавају децу код куће и да их припремају за састанке (Пословице 22:6). Деци се може дати задатак да припреме публикације које су потребне за састанак како би сви понели оно што је потребно. Осим тога, родитељи су у најбољој позицији да подстичу своју децу да у Дворани Краљевства разговарају са старима и немоћнима. Деци може пружити осећај задовољства када имају шта да кажу таквим особама.
16, 17. Како одрасли могу тражити добро у младима у скупштини?
16 Старија браћа и сестре треба да се занимају за младе у скупштини (Филипљанима 2:4). Они могу да преузму иницијативу и да разговарају с младима на охрабрујућ начин. Обично се на састанку разматрају неке важне теме. Младима се може поставити питање да ли им је било лепо на састанку и да ли је било неких мисли које су им се нарочито свиделе и које би могли да примене. С обзиром да су део скупштине, младе треба похвалити када пажљиво прате на састанку и када коментаришу, као и за било које друго учешће у програму. Начин на који се млади опходе према старијима у скупштини и начин на који обављају једноставне послове у кући, показује да ће се и у будућности вероватно добро бринути и о већим одговорностима (Лука 16:10).
17 Када прихватају одговорности, неки млади напредују у духовном погледу и тако добијају веће одговорности. Када имају неку преокупацију, то их може спречити да поступају немудро (2. Тимотеју 2:22). На основу тога како обављају своје задатке може се ’проверити да ли су прикладна‘ браћа која посежу за службом слуге помоћника (1. Тимотеју 3:10). Њихово спремно учешће на састанцима и ревност у служби, као и занимање за све у скупштини, омогућује старешинама да виде њихов потенцијал када их узимају у обзир за додатне задатке.
Тражити добро у свима
18. Коју замку у погледу просуђивања треба избегавати, и зашто?
18 „Није добро при суђењу личних имати обзира [’показивати пристраност‘, NW]“, кажу Пословице 24:23. Небеска мудрост налаже старешинама да избегавају пристраност када просуђују о стварима у скупштини. Јаков је изјавио: „Мудрост одозго је пре свега честита, затим мирољубива, разумна, спремна да послуша, пуна милосрђа и добрих плодова, не прави пристране разлике, није лицемерна“ (Јаков 3:17). Очигледно је да, док траже добро у другима, старешине морају да се постарају да приликом просуђивања на њих не утичу лични односи и емоције. „Устаје Бог у сабору Божјему“, написао је псалмиста Асаф. „Усред богова [што се односи на људске судије] он суди: ’Докле ћете неправедно судити, и бити пристрани према злима‘“ (Псалам 82:1, 2, NW). У складу с тим, хришћанске старешине избегавају било какву склоност ка томе да повлађују када је у неку ситуацију укључен неки њихов пријатељ или рођак. На тај начин чувају јединство скупштине и дозвољавају Јеховином духу да слободно делује (1. Солуњанима 5:23).
19. На које начине можемо тражити добро у другима?
19 Када тражимо добро у нашој браћи и сестрама, ми одражавамо Павлов став који је он изразио у писму солунској скупштини. Он је рекао: „Осим тога, уздамо се у Господа што се тиче вас, да радите и да ћете и даље радити оно што налажемо“ (2. Солуњанима 3:4). Када тражимо добро у другима, тада ћемо лакше прелазити преко њихових грешака. Тражићемо подручја на којима можемо да похвалимо своју браћу и сигурно ћемо избегавати критички дух. „Оно што се... од настојника тражи“, написао је Павле, „јесте да се човек нађе веран“ (1. Коринћанима 4:2). Верност не само настојника у скупштини већ и све наше хришћанске браће и сестара наводи нас да их волимо. Тако постајемо блискији с њима и то јача везе хришћанског пријатељства. Ми прихватамо гледиште које је Павле имао према браћи у то време. Они су наши „сарадници за Божје краљевство“ и „помоћ која јача“ (Колошанима 4:11). Тиме испољавамо Јеховин став.
20. Које ће благослове добити они који у свима траже добро?
20 Нема сумње да се слажемо са следећом Немијином молитвом: „Памти ме, Боже мој, по добру“ (Немија 13:31, NW). Колико нам је драго што Јехова тражи добро у људима! (1. Краљевима 14:13). Поступајмо и ми тако у опхођењу с другима. Ако тако поступамо, бићемо спасени и моћи ћемо да живимо вечно у новом свету који је сада толико близу (Псалам 130:3-8).
Како би одговорио?
• На темељу чега Јехова према свима показује доброту?
• Како можемо тражити добро у другима
• у служби?
• у породици?
• у скупштини?
• у свим међуљудским односима?
[Слика на 18. страни]
Упркос томе што су га браћа раније мрзела, Јосиф је радио оно што је добро за њих
[Слика на 19. страни]
Противљење нас не спречава да настојимо да помогнемо свима
[Слика на 20. страни]
Без обзира на то какви су били у прошлости, ниједном од Јаковљевих синова нису ускраћени благослови
[Слика на 21. страни]
Срдачно се поздрави са свима на хришћанским састанцима