Кристоф Плантен један од пионира у штампању Библије

ЈОХАН ГУТЕНБЕРГ (око 1397-1468) познат је по томе што је одштампао прву Библију користећи технику покретних слова. Али, мало људи зна за Кристофа Плантена. Он је био један од пионира у штампарству који је одиграо важну улогу у томе да разне књиге и Библије буду доступне људима широм света током XVI века.

Родио се око 1520. године у граду Сент-Авертену у Француској. Када је имао близу 30 година, желећи да нађе место где је религиозна клима била толерантнија и где су биле боље прилике за остваривање прихода, Плантен се настанио у Антверпену у Низоземској.a

Плантен је прво радио као књиговезац и штављач коже. Имућни људи су желели да поседују богато украшене предмете од коже које је он израђивао. Међутим, због једног немилог догађаја који се десио 1555, Плантен је променио своје занимање. Док је био на путу да испоручи једну кожну кутију шпанском краљу Филипу II, владару Низоземске, Плантена је напала неколицина пијаних мушкараца у једној улици у Антверпену и мачем су му проболи раме. Иако се опоравио од ране коју је задобио, више није могао да ручно израђује предмете и због тога је морао да престане са занатом који је до тад радио. Уз финансијску подршку Хендрика Никласа, вође једне групе анабаптиста, Плантен је започео са штампарском делатношћу.

„Рад и постојаност“

Плантен је своју штампарију назвао De Gulden Passer (Златни шестар). На њеном жигу је био угравиран златан шестар заједно с натписом „Labore et Constantia“ што значи „Рад и постојаност“. Тај натпис је потпуно пристајао овом вредном човеку.

Пошто је живео у доба великих религиозних и политичких превирања у Европи, Плантен је настојао да избегне неприлике. За њега је штампање било значајније од било чега другог. Иако је био симпатизер протестантске реформације, Плантен „није имао изграђен став што се тиче многих религиозних питања“, наводи писац Мауритс Саба. Због свега тога о Плантену су кружиле гласине да штампа јеретичке књиге. На пример, 1562. године био је приморан да побегне у Париз на више од годину дана.

Када се вратио у Антверпен 1563. године, склопио је један пословни уговор с богатим трговцима, од којих су неки били познати по својим калвинистичким уверењима. Током те петогодишње сарадње, на Плантеновим штампарским машинама је одштампано 260 издања. Међу њима је било хебрејско, грчко и латинско издање Библије као и прелепо украшена холандска католичка Библија Лувен.

„Најважније штампарско достигнуће“

Године 1567, у време када је у Низоземској расло противљење шпанској власти, шпански краљ Филип II је послао војводу од Албе да тамо буде гувернер. Са апсолутним ауторитетом који је добио од краља, тај војвода је настојао да заустави све већи отпор који су пружали протестанти. Због тога је Плантен започео један монументални пројекат за који се надао да ће у потпуности оповргнути тврдње да је он јеретик. Имао је велику жељу да одштампа једно студиозно издање Библије на њеним изворним језицима. За то ново издање Плантен је успео да задобије подршку Филипа II. Краљ је обећао финансијску помоћ и послао познатог хуманисту Аријаса Монтана да надгледа тај пројекат.

Монтано је имао својеврстан таленат за језике и радио је дневно по 11 сати. Помагали су му шпански, белгијски и француски лингвисти. Њихов циљ је био да припреме нову верзију изузетног Комплутензијског полиглота.b Осим латинске Вулгате, грчке Септуагинте и оригиналног хебрејског текста, у Плантенову нову вишејезичну Библију били су укључени и један од арамејских таргума и сиријска Пешита заједно с дословним преводима на латински.

Са штампањем се започело 1568. Овај огроман подухват је био завршен до 1572. За тадашње услове, то је био веома брзо обављен посао. У писму краљу Филипу II Монтано је написао: „Овде је за месец дана постигнуто више него у Риму за једну годину.“ Плантен је одштампао 1 213 примерака ове нове вишејезичне Библије, од којих је свака имала осам великих томова. На насловној страни је била слика једног лава, бика, вука и јагњета како у миру једу из истих јасли, као што је описано у Исаији 65:25. Цена једног комплета који још није био увезан у томове износила је 70 гулдена — што је била знатна сума новца, будући да је у то време годишња зарада једне просечне породице била 50 гулдена. Цео комплет је касније постао познат као Антверпенски полиглот (вишејезична Библија). Пошто је краљ Филип II био покровитељ штампања такође је названа и Biblia Regia (Краљевска Библија).

Аријаса Монтана су веома озбиљно критиковали због његовог рада иако је ту Библију признао папа Гргур XIII. Један разлог је био тај што је Монтано сматрао да је изворни хебрејски текст значајнији у односу на латинску Вулгату. Његов главни противник био је Леон де Кастро, шпански теолог који је гледао на латинску Вулгату као на апсолутни ауторитет. Де Кастро је оптужио Монтана да је искварио библијски текст филозофијом која је била усмерена против Тројства. На пример, де Кастро је посебно навео да је у сиријској Пешити у 1. Јовановој 5:7 изостављен апокрифни део стиха који гласи: „на небу: Отац, Ријеч, и свети Дух; и ово је троје једно“ (Даничић-Караџић). Међутим, шпанска Инквизиција је одбранила Монтана од свих оптужби да је јеретик. Неки сматрају да је Антверпенски полиглот „најважније штампарско достигнуће XVI века иза којег је стајао један самостални штампар.“

Трајни допринос

У то време већина штампара је поседовала само две или три штампарске машине. Међутим, Плантен је на врхунцу свог плодоносног рада вероватно имао најмање 22 машине за штампање и 160 радника. Широм шпанског говорног подручја, он је важио за једног од водећих штампара.

У међувремену, у Низоземској је расло противљење шпанској власти. Антверпен је био захваћен тим сукобом. Шпански најамни радници, који нису добили своје зараде, 1576. године су се побунили и опљачкали град. Више од 600 домова је било спаљено и хиљаде становника Антверпена убијено. Трговци су побегли из града. За Плантена је то био огроман материјални губитак. Штавише, Плантен је био присиљен да побуњеницима плати огроман данак.

Плантен се 1583. преселио у град Лајден који се налазио отприлике 100 километара северно од Антверпена. Тамо је отворио штампарију и био је постављен за штампара на Универзитету Лајден, установи коју су основали калвинистички протестанти. Поново су на површину испливале старе оптужбе за неверство Католичкој цркви. Тако се Плантен крајем 1585. вратио у Антверпен, кратко након што је град поново дошао под шпанску власт. Тада је имао шездесетак година, а његова штампарија „Златни шестар“ имала је само четири радника који су радили на само једној машини за штампање. Плантен је настојао да обнови штампарију. Међутим, она никада више није у потпуности повратила свој ранији углед. Плантен је умро 1. јула 1589.

Током периода од 34 године, Кристоф Плантен је одштампао 1 863 различита издања, у просеку скоро 55 сваке године. То би и у данашње време било невероватно достигнуће једног самосталног штампара! Иако Плантен није заузимао чврст став у верским питањима, својим радом је унапредио не само штампање и типографију него и проучавање надахнутог Писма (2. Тимотеју 3:16). Заиста, Плантен и његови савременици су дали изузетан допринос томе да Библија једног дана буде доступна обичном човеку.

[Фусноте]

[Оквир/Слика на 15 страни]

МУЗЕЈ ПЛАНТЕН-МОРЕТУС

Зграда у Антверпену у којој су живели и радили Плантен и његови потомци претворена је у музеј 1877. и отворена за јавност. Ниједна друга штампарија из тог времена није остала неоштећена. Тамо је изложено пет штампарских машина које датирају из XVII и XVIII века. Друге две — које важе за најстарије у свету — потичу из времена које је приближно оном у којем је живео Плантен. У просторијама музеја се налази 15 000 матрица које су се користиле за изливање слова, 15 000 дрвених клишеја и 3 000 гравираних бакарних плоча. Библиотека музеја садржи 638 манускрипата који потичу из времена од IX до XVI века као и 154 књиге које су штампане пре 1501. године. Међу њима је и оригинална Гутенбергова Библија која датира још пре 1461. године, као и једна од Плантенових познатих Антверпенских полиглотских Библија.

[Слика на 15. страни]

Аријас Монтано

[Слика на 16. страни]

Антверпенски полиглот садржи хебрејски текст, латинску „Вулгату“ и грчку „Септуагинту“ као и сиријску „Пешиту“ и један од арамејских таргума заједно с њиховим преводима на латински

[Извор]

By courtesy of Museum Plantin-Moretus/​Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen

[Извор слике на 15. страни]

Обе слике: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen