Одлуке које доприносе нашој срећи

„ДА САМ барем другачије поступио!“ Колико пута сте то себи рекли? Сви ми желимо да доносимо одлуке због којих нећемо зажалити, посебно када оне утичу на наш живот. Међутим, како можемо доносити одлуке које доприносе нашој срећи?

Пре свега, треба да познајемо мерила која су заиста поуздана. Да ли таква мерила постоје? Многи људи сматрају да не постоје. Према једном истраживању, у Сједињеним Државама 75 посто студената завршних година факултета сматра да не постоји исправно и погрешно и да поимање добра и зла зависи од „личних мерила вредности и разлике у култури“.

Да ли је разумно сматрати да су морална мерила само ствар личног или општеприхваћеног гледишта? Није. Ако би људи радили шта год желе, то би довело до расула. Ко би желео да живи тамо где нема закона, правосуђа и полиције? Осим тога, лично гледиште није увек поуздан водич. Ми понекад верујемо да је нешто што желимо да урадимо исправно, али касније откријемо да нисмо били у праву. У ствари, цела људска историја сведочи у прилог библијском начелу: „Човек који ходи не може да управља својим корацима“ (Јеремија 10:23). Онда, где можемо потражити вођство када доносимо важне животне одлуке?

Млади поглавар поменут у претходном чланку поступио је мудро тиме што се обратио Исусу. Као што смо видели, у одговору на његово питање, Исус је указао на Божји Закон. Исус је знао да је Јехова Бог највиши Извор знања и мудрости и да зна шта је најбоље за његова створења. У складу с тим, он је рекао: „Оно што научавам није моје, него потиче од онога који ме је послао“ (Јован 7:16). Заиста, Божја Реч је поуздан извор савета који нам могу помоћи да доносимо мудре одлуке у животу. Осмотримо најпре неколико начела из Божје Речи која могу допринети нашој срећи уколико их примењујемо.

Златно правило

У својој чувеној Проповеди на гори, Исус је слушаоце поучио једном основном начелу које нам може помоћи да доносимо мудре одлуке када су у питању међуљудски односи. Он је рекао: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). То правило понашања често се назива Златно правило.

Неки су ту изреку формулисали другачије, тако да гласи: „Не чини другима оно што не желиш да они чине теби.“ Разлика између Златног правила и ове друге изреке може се разумети ако се осмотри Исусова парабола о милосрдном Самарићанину. Један Јеврејин је био претучен и остављен да лежи полумртав на путу. Свештеник и Левит су га видели и прошли поред њега. Пошто му нису учинили ништа нажао, могло би се рећи да су поступали у складу с овом другом изреком. Међутим, када је туда прошао један Самарићанин, зауставио се да помогне рањеном човеку. Превио му је ране и одвео га у гостионицу. Он је том човеку учинио оно што би он желео да се учини њему. Применио је Златно правило и тако донео мудру одлуку (Лука 10:30-37).

Постоје многи начини на које можемо применити то правило и затим очекивати лепе резултате. Замислите да се у ваш комшилук досели нова породица. Зашто не бисте преузели иницијативу да их упознате и изразите им добродошлицу? Могли бисте им помоћи да се снађу у новом крају, као и да им понудите помоћ у вези с неким питањима или потребама које имају. Преузимајући иницијативу у показивању бриге, унапређиваћете добре односе с тим новим комшијама. Такође ћете осећати задовољство знајући да сте учинили нешто што се допада Богу. Зар то није мудра одлука?

Одлуке темељене на љубави према другима

Осим Златног правила, Исус је дао и друге савете који нам могу помоћи да доносимо мудре одлуке. Када су га питали која је највећа заповест у Мојсијевом закону, он је одговорио: „’Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом.‘ То је највећа и прва заповест. Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе.‘ На овим двема заповестима темељи се сав Закон и Пророци“ (Матеј 22:36-40).

У ноћи уочи своје смрти, Исус је својим ученицима дао ’нову заповест‘, рекавши им да воле један другог (Јован 13:34). Зашто је ту заповест назвао новом? Зар није већ објаснио да је љубав према ближњем једна од две заповести на којима се темељи цео Закон? Под Мојсијевим законом, Израелцима је било заповеђено: „Воли свог ближњег као самог себе“ (Левитска 19:18). Међутим, Исус је сада заповедио својим ученицима да учине нешто више. Исте ноћи, он им је рекао да ће дати живот за њих. Затим је истакао: „Ово је моја заповест: Волите један другога као што сам ја волео вас. Нико нема већу љубав од ове — да неко положи свој живот за своје пријатеље“ (Јован 15:12, 13). Да, ова заповест је била нова у том смислу што је подразумевала да се добробит других ставља испред своје.

Постоје многи начини на које можемо показати несебичну љубав, не гледајући само своју корист. Рецимо да живите у стану и да волите да слушате гласну музику. Међутим, то узнемирава ваше комшије. Да ли ћете бити спремни да се одрекнете тог ужитка како би ваше комшије имале мир? Другим речима, да ли добробит својих комшија стављате испред личне добробити?

Запазите још једну ситуацију. Био је хладан и снежан зимски дан када су у Канади два Јеховина сведока посетила једног старијег човека. Док су разговарали, човек је поменуо да због проблема са срцем не може да очисти снег испред своје куће. Око сат времена касније, зачуо је звук лопата. Та два Сведока су се вратила да би почистила стазу и степениште испред његових врата. „Данас сам из прве руке видео шта значи права хришћанска љубав на делу“, написао је у писму које је послао канадској подружници Јеховиних сведока. „То ме је охрабрило и променило мој песимистички поглед на данашњи свет. Такође се повећало моје ионако велико поштовање према вашој међународној активности.“ Заиста, то што одлучимо да некоме пружимо помоћ, колико год она изгледала безначајно, тој особи може пуно значити. Такве одлуке, које су израз самопожртвованости, заиста доносе срећу!

Одлуке темељене на љубави према Богу

Још један фактор који треба да узмемо у обзир када доносимо одлуке јесте оно што је Исус описао као највећу заповест — љубав према Богу. Исусове речи су биле упућене Јеврејима, који су као народ већ били предани Јехови. Међутим, Израелци су као појединци морали да изаберу да ли ће служити Богу целом душом и целим срцем (Поновљени закони 30:15, 16).

Слично томе, одлуке које доносите показују шта осећате према Богу. На пример, док будете боље разумевали практичну вредност Библије, и ви ћете се наћи пред једном одлуком. Да ли ћете бити спремни да редовно проучавате Библију, с циљем да постанете Исусов следбеник? То ће вас сигурно водити до среће, јер је Исус рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3).

Ми не знамо да ли је млади поглавар касније зажалио због своје одлуке. Међутим, знамо како се осећао апостол Петар након што је много година следио Исуса Христа. При крају свог живота, око 64. н. е., Петар је подстакао сувернике: „Дајте све од себе да вас [Бог] нађе чисте, беспрекорне и у миру“ (2. Петрова 1:14; 3:14). Јасно је да Петар није жалио због одлуке коју је донео више од 30 година раније. Чак је подстицао и друге да се држе своје одлуке.

Следити Петров савет значи донети одлуку и прихватити одговорност да будемо Исусови ученици, као и држати се Божјих заповести (Лука 9:23; 1. Јованова 5:3). То можда делује тешко, али Исус нам је обећао: „Дођите к мени сви који сте изморени и оптерећени, и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам ја благ и понизан у срцу, и наћи ћете окрепу душама својим. Јер јарам је мој угодан и терет је мој лак“ (Матеј 11:28-30).

Размотримо Артуров пример. Када је имао десет година, Артур је кренуо на часове виолине и пред собом је имао могућност да изгради каријеру. До своје 14. године, постао је концертни солиста. Међутим, није био заиста срећан. Његов отац је стално постављао питања о смислу живота и позивао је религиозне учитеље у њихов дом, али никада није био задовољан њиховим одговорима. У породичном кругу су разговарали о томе да ли Бог заиста постоји и зашто допушта зло. Онда је Артуров отац разговарао с Јеховиним сведоцима. Тај разговор му се допао, тако да је цела породица почела да проучава Библију.

Касније је Артур из Библије разумео зашто Бог допушта патњу и јасно је увидео шта је смисао живота. Заједно с још три члана своје породице, донео је одлуку због које није зажалио — предао је свој живот Јехови. „Тако сам срећан што ме је Јехова благословио тиме да упознам истину и избавио ме од такмичарског духа који је типичан за многе који се професионално баве музиком. Људи су на све спремни само да би постигли успех.“

Артур још увек ужива у свирању виолине у кругу својих пријатеља. Међутим, његов живот се не врти око тога, већ је усредсређен на служење Богу. Он служи у једној подружници Јеховиних сведока. Попут Артура и милиона других људи, а за разлику од богатог младог поглавара, и ви можете донети одлуку која ће вам донети највећу могућу срећу — да прихватите Исусов позив и постанете његов следбеник.

[Слика на 6. страни]

Ваше одлуке могу утицати на живот других људи

[Слика на 7. страни]

Да ли ћете проучавати Библију и постати Исусов следбеник?