Срушимо свако размишљање које се супротставља Божјем

 1. Које упозорење је апостол Павле дао помазаним хришћанима?

АПОСТОЛ Павле је рекао: „Не дајте да вас и даље обликује овај свет“ (Римљ. 12:2). Он је ове речи упутио хришћанима у првом веку. Зашто је дао тако директно упозорење мушкарцима и женама који су били предани Богу и помазани светим духом? (Римљ. 1:7).

2-3. Како Сатана покушава да нас одвоји од Јехове, али како се можемо ослободити ставова и размишљања који су дубоко укорењени у нама?

² Павле је био забринут јер су неки хришћани прихватили идеје и филозофије које намеће Сатанин свет (Еф. 4:17-19). То се може десити и нама. Сатана, бог овог света, очајнички покушава да нас на разне начине одврати од Јехове. Између осталог, он подгрева било коју склоност коју имамо према себичним амбицијама или истицању самог себе. Чак може искористити и оно што је ствар нашег менталитета, културе или образовања како би искварио наше размишљање.

³ Да ли је могуће искоренити оно што је у нама „снажно утврђено“? (2. Кор. 10:4). Запазимо шта је Павле рекао о томе: „Рушимо погрешна размишљања и сваку охолост која се подиже против познавања Бога, обуздавамо сваку мисао да би се покорила Христу“ (2. Кор. 10:5). Уз Јеховину помоћ можемо „покорити“ неисправна размишљања и ставове. Божја Реч нам може помоћи да неутралишемо отровне утицаје Сатаниног света као што противотров може неутралисати дејство отрова.

 4. Шта су многи морали да ураде када су прихватили истину?

⁴ Размисли шта си све код себе морао да промениш када си прихватио истину из Божје Речи и одлучио да служиш Јехови. Многи од нас су морали да престану са неким гресима (1. Кор. 6:9-11). Заиста смо захвални Јехови што нам је у томе помогао.

 5. Које две ствари су описане у Римљанима 12:2?

⁵ Међутим, не смемо мислити да смо довољно постигли и да више не треба да се мењамо. Иако смо пре крштења престали да чинимо озбиљне грехе, и даље се морамо клонити свега што би нас могло навести да се вратимо пређашњем начину живота. Како то можемо чинити? Павле каже: „Не дајте да вас и даље обликује овај свет, него се преобразите обнављањем свог ума“ (Римљ. 12:2). Према томе, треба да урадимо две ствари. Као прво, не смемо дозволити да нас овај свет обликује, то јест да утиче на нас. Као друго, морамо се преобразити тако што ћемо променити начин размишљања.

 6. Шта је смисао Исусових речи из Матеја 12:43-45 и шта учимо из тога?

⁶ Промена о којој Павле говори подразумева више од неке спољашње промене. Она се односи на сваки делић нашег бића. (Видети оквир „Права промена или само маска?“) Морамо у потпуности променити свој начин размишљања – своје најдубље ставове, осећања и склоности. Зато сви треба да се питамо: „Да ли се само површински мењам да бих постао Јеховин сведок или се заиста изнутра мењам и постајем прави хришћанин?“ Та разлика је веома важна. У Матеју 12:43-45 Исус је истакао шта треба урадити. (Прочитати.) Ова прича истиче једну важну истину: Није довољно да се само отарасимо неисправних мисли већ треба да научимо да размишљамо попут Јехове.

 7. Како се можемо суштински променити?

⁷ Да ли је могуће суштински променити себе? Божја Реч каже да је потребно да се обнављамо у сили која покреће наш ум и да обучемо „нову личност која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и верности“ (Еф. 4:23, 24). Дакле, иако није лако, могуће је променити оно што смо изнутра. Није довољно да само потиснемо неисправне жеље и да не чинимо ништа лоше. Потребно је да променимо начин размишљања. То подразумева да променимо своје жеље, склоности и мотиве, што изискује непрестан труд.

8-9. Како искуство једног брата показује да је потребно да се изнутра променимо?

⁸ Размотримо пример брата који је имао насилну нарав. Након што је престао да пије и да учествује у тучама био је спреман да се крсти и тако је пружио одлично сведочанство у крају у ком је живео. Међутим, једне вечери, убрзо након крштења, нашао се у ситуацији која га је ставила на неочекивани испит. Један пијани човек се појавио на његовим вратима и хтео је да се бије с њим. Испрва је наш брат успео да се савлада. Али када је на крају човек почео ружно да говори о Јехови, брат то више није могао да поднесе. Изашао је и пребио га. У чему је био проблем? Иако му је оно што је научио из Библије помогло да донекле контролише своју насилну нарав, није успео да промени свој начин размишљања. Другим речима, није суштински променио себе.

⁹ Међутим, овај брат није одустао (Посл. 24:16). Уз помоћ коју су му пружиле старешине лепо је духовно напредовао. На крају је могао да служи као старешина. Затим се једне вечери испред Дворане Краљевства нашао у истој ситуацији као годинама раније. Један пијани човек је претио батинама једном старешини. Шта је брат урадио? Сталожено и љубазно је разговарао с пијанцем, смирио ситуацију и помогао човеку који је посртао да стигне до куће. Зашто је у овој ситуацији реаговао другачије? Зато што је променио начин размишљања. Променио се изнутра и постао мирољубив и понизан човек, чиме је прославио Јехову.

10. Шта је потребно за корените промене?

¹⁰ Ове промене се не могу одиграти преко ноћи, нити долазе саме по себи. За неке су потребне године труда и рада (2. Петр. 1:5). Оне се неће десити само зато што дуго служимо Јехови. Морамо дати све од себе да бисмо променили своју личност. Постоји неколико основних корака који нам у томе могу помоћи. Погледајмо неке од њих.

11. Како нам молитва помаже да променимо начин размишљања?

¹¹ Молитва је први корак. Морамо се молити попут псалмисте, који је рекао: „Створи у мени, Боже, чисто срце, и стави у мене дух нов, дух постојан“ (Пс. 51:10). Важно је да будемо свесни да треба да променимо начин размишљања и да тражимо од Јехове да нам помогне. Како можемо бити сигурни да ће нам помоћи? Може нас охрабрити оно што је обећао тврдоглавим Израелцима у данима пророка Језекиља: „Ја ћу им дати једно срце и ставићу у њих нов дух [...] даћу им меко срце“ (Језек. 11:19). Он је желео да им помогне да се промене, а исто тако жели да помогне и нама.

12-13. (а) Према Псалму 119:59, о чему треба да размишљамо? (б) Која питања треба себи да поставимо?

¹² Дубоко размишљање је други корак. Док свакодневно читамо Божју Реч, морамо одвајати време да дубоко размишљамо о томе које мисли и осећања морамо променити. (Прочитати Псалам 119:59; Јевр. 4:12; Јак. 1:25.) Морамо препознати било какву склоност ка људској филозофији. Треба да искрено сагледамо себе и своје мане и затим да се потрудимо да се поправимо.

¹³ На пример, питај се: „Да ли код себе примећујем чак и трунку зависти или љубоморе?“ (1. Петр. 2:1). „Да ли сам у извесној мери поносан због свог порекла, образовања или финансијског стања?“ (Посл. 16:5). „Да ли с висине гледам на оне који немају исто што и ја или који су друге расе?“ (Јак. 2:2-4). „Да ли ме привлачи оно што нуди Сатанин свет?“ (1. Јов. 2:15-17). „Да ли волим неморалну и насилну забаву?“ (Пс. 97:10; 101:3; Ам. 5:15). Одговори на ова питања могу открити на чему треба да радимо. Када савладамо склоности које су снажно утврђене у нашем срцу, угодићемо свом небеском Оцу (Пс. 19:14).

14. Зашто је веома важно изабрати добро друштво?

¹⁴ Изабрати добро друштво је трећи неопходан корак. Било да смо тога свесни или не, они с којима се дружимо у великој мери утичу на нас (Посл. 13:20). На послу или у школи, окружени смо људима који нам неће помоћи да размишљамо онако како Јехова жели. Међутим, најбоље друштво можемо наћи на нашим састанцима. Ту ће нас браћа и сестре подстицати на „љубав и добра дела“ (Јевр. 10:24, 25).

15-16. Како Сатана покушава да исквари наше размишљање?

¹⁵ Увек треба да имамо на уму да је Сатана чврсто решен да исквари наше размишљање. Користи свакакве идеје како би поништио утицај који Божја Реч има на наш ум.

¹⁶ Сатана и даље поставља питања попут оног које је поставио Еви у еденском врту: „Да ли је Бог заиста рекао...?“ (Пост. 3:1). У свету којим он влада, често чујемо питања која код нас могу изазвати сумње. Нека од њих су: „Зар Бог заиста не одобрава истополне бракове? Да ли Бог заиста не жели да славиш Божић и рођендане? Да ли Бог заиста очекује да одбијеш трансфузију крви? Да ли Бог који воли људе заиста очекује да престанеш да се дружиш с пријатељима или рођацима који су искључени?“

17. Шта треба да урадимо када неко доводи у питање наша веровања и до чега то може водити, према Колошанима 2:6, 7?

¹⁷ Свако од нас мора знати у шта верује и зашто у то верује. Уколико себи не пружимо одговоре на оваква или слична питања, она се могу претворити у озбиљне сумње. Те сумње на крају могу искривити наше размишљање и уништити нашу веру. Шта онда треба да радимо? Божја Реч нам каже да преобразимо свој ум како бисмо утврдили „шта је Божја воља – шта је добро, угодно и савршено“ (Римљ. 12:2). Редовним проучавањем, можемо се уверити у истине које смо научили из Библије. Бићемо потпуно сигурни да су Јеховина мерила исправна. Тако ћемо, попут дрвета које је стабилно јер има јак корен, и ми бити чврсто утврђени у вери. (Прочитати Колошанима 2:6, 7.)

18. Шта ће нам помоћи да неутралишемо отровне утицаје Сатаниног света?

¹⁸ Нико уместо нас не може ојачати нашу веру. Зато наставимо да мењамо свој начин размишљања. Стално се молимо Јехови и тражимо помоћ његовог светог духа. Дубоко размишљајмо и преиспитујмо своја размишљања и своје мотиве. Тражимо добро друштво и будимо са онима који ће нам помоћи да постанемо бољи људи. Тако ћемо неутралисати отровне утицаје Сатаниног света и успети да срушимо сва „погрешна размишљања и сваку охолост која се подиже против познавања Бога“ (2. Кор. 10:5).