САВЕТИ ЗА ПОРОДИЦУ | РОДИТЕЉСТВО
Како разговарати с децом о расној и етничкој дискриминацији
Још у раном узрасту деца могу да примете када се људи лоше опходе према некима само зато што су друге националности или боје коже. Како можете помоћи својој деци да не усвоје такав став? Шта да радите ако је ваше дете жртва дискриминације?
У овом чланку
Научите децу да прихвате разлике
Помозите им да увиде лепоту разноликости. Широм света постоји велика разноликост међу људима, како у изгледу, тако и у култури и начину живота, и то је нешто заиста прелепо. Нажалост, неки те разлике користе као изговор да би се лоше опходили према другима.
Међутим, Свето писмо нас учи да сви потичемо од истог претка. Другим речима, сви смо ми у сродству.
„Од једног човека створио је [Бог] све народе“ (Дела апостолска 17:26).
„Разумели смо да је добро да се наша деца друже с људима друге расе и националности, јер тако сама виде да је свако вредан љубави и поштовања“ (Карен).
Објасните им зашто је дискриминација лоша
Пре или касније, ваше дете ће чути вести о злочинима или другим инцидентима почињеним из мржње према људима друге националности или расе. Како му можете објаснити зашто се такве ствари догађају? Много зависи од дететовог узраста.
Деца предшколског узраста. Др Алисон Бриско-Смит рекла је за један часопис: „Код мале деце је веома изражен осећај за правду. То ће вам олакшати да разговарате с њима о некој неправди“ (Parents).
„Бог није пристрастан, него у сваком народу прихвата све који га се боје и чине оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35).
Деца школског узраста. Деца узраста између 6 и 12 година су врло радознала и често постављају питања на која није лако дати одговор. Потрудите се да им одговорите најбоље што можете. Можете искористити нешто што се десило у школи или неку актуелну вест да бисте с њима разговарали о томе зашто је дискриминација лоша.
„Будите сви сложни у размишљању, саосећајни, пуни братске љубави, дубоко самилосни и понизни“ (1. Петрова 3:8).
Тинејџери. Деца овог узраста имају способност да разумеју озбиљније теме. Зато можете отвореније да разговарате с њима о случајевима дискриминације о којима се говори у медијима.
„[Зрели људи] су своју способност просуђивања коришћењем увежбали да разликује добро од зла“ (Јеврејима 5:14).
„Разговарамо са својом децом о расизму зато што ће се пре или касније сусрести с тим, без обзира где буду живели. Ако се о томе није разговарало код куће, могли би се повести за већином. Реално је да ће деца бити изложена многим дезинформацијама које се представљају као чињенице“ (Тања).
Пружите им добар пример
Деца најбоље уче гледајући пример других. Зато је важно да пазите шта говорите и шта радите. На пример:
Да ли збијате шале на рачун људи друге расе или националности и да ли их омаловажавате? „Деца посматрају и слушају своје родитеље и природно је да ће се и сама тако понашати“, наводи амерички Институт за ментално здравље деце и младих.
Да ли волите да се дружите с људима из других народа? Педијатар Елејна Нзома каже: „Ако желите да се ваша деца друже с људима из друге културе, морају да то виде од вас.“
„Поштујте све врсте људи“ (1. Петрова 2:17).
„Годинама смо позивали у госте људе из свих крајева света. Питали смо их какву храну једу, какву музику слушају, а понекад смо чак испробавали њихову традиционалну одећу. Осим тога, кад смо својој деци помињали неке људе, никад нисмо истицали које су они расе. Такође нисмо говорили да је наша култура боља од других“ (Катарина).
Шта ако је ваше дете жртва дискриминације?
Иако се много говори о равноправности, расна и етничка дискриминација је и даље велик проблем широм света. То значи да се врло лако може десити да ваше дете то осети на својој кожи, посебно ако припадате некој мањини. Шта да урадите ако се то деси?
Сазнајте шта се стварно догодило. Да ли је неко намерно увредио ваше дете или је само био непромишљен? (Јаковљева 3:2). Да ли га треба позвати на одговорност или једноставно може да се пређе преко тога?
Јасно је да треба бити разуман. У Светом писму налазимо један веома мудар савет: „Немој се брзо вређати“ (Проповедник 7:9). На дискриминацију не треба гледати олако, али не треба ни сваку увреду сматрати говором мржње или нападом на расној или националној основи.
Пошто је свака ситуација прича за себе, пре него што било шта предузмете, прикупите све чињенице.
„Ко одговара пре него што саслуша, чини лудост и срамоти себе“ (Пословице 18:13).
Кад стекнете комплетну слику, питајте се:
Да ли је за моје дете добро да мисли да сви имају нешто против њега и да је оно увек жртва?
Да ли би било боље да примени библијски савет: „Не узимај к срцу сваку реч коју људи кажу“ (Проповедник 7:21).
„Нека ваша разумност буде позната свим људима“ (Филипљанима 4:5).
Шта ако неко намерно провоцира ваше дете? Помозите детету да разуме да од његове реакције често зависи како ће се ситуација одвијати. Понекад онај ко вређа и малтретира друге само чека да види реакцију. Такву особу је најбоље једноставно игнорисати.
„Кад нестане дрва, ватра се гаси“ (Пословице 26:20).
С друге стране, ако неће себе довести у опасност, ваше дете би могло да поразговара са оним ко га вређа. Могло би да му каже мирним тоном: „То што си рекао (или урадио) није било у реду.“
Шта ако процените да треба нешто да предузмете? Ако је угрожена безбедност вашег детета или из неког другог разлога сматрате да не треба игнорисати то што се десило, обратите се надлежнима у школи или чак, ако је потребно, пријавите случај полицији.