Да ли религија треба да се меша у политику?

Многи људи широм света који тврде да су следбеници Исуса Христа дубоко су умешани у политику. Пружајући подршку политичарима или политичким партијама, неки промовишу своју религију и моралне вредности. С друге стране, политичари често користе етичка и друштвена питања да би придобили вернике. Неретко се дешава да се верске вође кандидују за неку политичку функцију. Поред тога, има земаља у којима нека хришћанска деноминација има посебан статус као државна религија.

Шта ви мислите? Да ли следбеници Исуса Христа треба да се мешају у политику? Одговор на ово питање можете добити ако размотрите Исусов пример, јер је он рекао: „Дао сам вам пример да и ви чините онако како сам ја учинио вама“ (Јован 13:15). Какав нам је онда пример Исус оставио када је реч о политици?

Не. Исус се није мешао у тадашња политичка питања.

Исус није тежио за политичком моћи. Није желео да прихвати контролу над људским властима када му је Сатана Ђаво понудио „сва краљевства света“ (Матеј 4:8-10).a Људи који су увидели да би Исус био добар вођа једном приликом су покушали да га увуку у политику. Свето писмо каже: „Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу поставе за краља, па је поново отишао у гору, сасвим сам“ (Јован 6:15). Исус се није повиновао вољи народа. Он једноставно није желео да има било какве везе са политиком.

Исус у политичким питањима није стајао ни на чију страну. На пример, у његово време Јудејци су нерадо плаћали порезе Римљанима и сматрали су да им је тај терет неправедно наметнут. Када су покушали да га наведу да стане на нечију страну, он се није упуштао у политичку дебату о томе да ли треба или не треба плаћати порез. Једноставно је рекао: „Дајте цару царево, а Богу Божје“ (Марко 12:13-17). Остао је неутралан, али је јасно ставио до знања да римским властима, које представљају цара, треба плаћати порезе. У исто време је показао да послушност властима има своје границе. Искључива оданост припада само Богу и држава не полаже право на то (Матеј 4:10; 22:37, 38).

Исус се залагао за небеску власт – Божје Краљевство (Лука 4:43). Он се није мешао у политику јер је знао да ће Божје Краљевство, а не људске власти, остварити Божју вољу са земљом (Матеј 6:10). Разумео је да Божје Краљевство неће функционисати посредством људских власти јер ће оне бити уништене (Данило 2:44).

Нису. У складу са Исусовом заповешћу, они нису били „део света“ (Јован 15:19). Следили су његов пример и нису се мешали у тадашња политичка збивања (Јован 17:16; 18:36). Радили су оно што им је Исус заповедио – проповедали су и поучавали друге о Божјем Краљевству (Матеј 28:18-20; Дела апостолска 10:42).

Хришћанима у првом веку послушност Богу је била на првом месту у животу али су исто тако знали да морају да поштују и световне власти (Дела апостолска 5:29; 1. Петрова 2:13, 17). Поштовали су законе и плаћали порезе (Римљанима 13:1, 7). Иако се нису мешали у политику, користили су законску заштиту и услуге које је држава пружала (Дела апостолска 25:10, 11; Филипљанима 1:7).

Свето писмо јасно показује да се ни Исус ни његови први следбеници нису мешали у политику. Зато се Јеховини сведоци као прави хришћани труде да остану потпуно неутрални. Попут хришћана у првом веку, они раде оно што је Исус заповедио – проповедају добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 24:14).