Да ли је превод Нови свет тачан?
Први део Светог писма – превод Нови свет објављен је 1950. године. Отада су неки људи позитивно коментарисали превод Нови свет,a а други доводили у питање његову тачност, јер се донекле разликује од осталих превода Светог писма. Тих разлика има из следећих разлога.
Поузданост. Превод Нови свет је рађен на основу савремених истраживања изучавалаца и најпоузданијих древних манускрипата. С друге стране, превод King James Version из 1611. рађен је на темељу манускрипата који углавном нису толико тачни и стари као они који су коришћени за превод Нови свет.
Веродостојност. Превод Нови свет је рађен с настојањем да веродостојно пренесе поруку надахнуту од Бога (2. Тимотеју 3:16). У многим библијским преводима је зарад људских традиција жртвована веродостојност у преношењу Божје поруке, на пример тако што је Божје име Јехова замењено титулама Господ и Бог.
Дослован превод. Неки преводи Библије су парафразирани, али превод Нови свет користи дословно значење речи све док оно не звучи необично и не преноси погрешан смисао. У парафразираним преводима библијског текста могу се наћи људска мишљења, док с друге стране можда не садрже важне детаље.
Разлике између превода Нови свет и других превода
Апокрифне књиге. Библије Римокатоличке и Православне цркве садрже књиге познате као апокрифи. Међутим, те књиге нису биле уврштене у јеврејски канон, а треба узети у обзир да у Светом писму пише да су Јудејцима биле „поверене Божје свете објаве“ (Римљанима 3:1, 2). Зато се у преводу Нови свет, као и у многим другим савременим библијским преводима, с добрим разлогом не налазе апокрифне књиге.
Додати стихови. У неким преводима су додати стихови и изрази који се не налазе у најстаријим манускриптима Светог писма, док се у преводу Нови свет они не могу наћи. Многи савремени преводи или не садрже те накнадно додате стихове и изразе или напомињу да се они не могу поткрепити најмеродавнијим изворима.b
Избор речи. Превод од речи до речи може бити нејасан и навести на погрешан закључак. На пример, Исусова изјава забележена у Матеју 5:3 често се преводи: „Благо сиромашнима духом“ (Даничић–Караџић; Савремени српски превод). Многи сматрају да је дослован превод „сиромашни духом“ нејасан, док неки мисле да је Исус заправо нагласио вредност скромности и сиромаштва. Међутим, Исус је желео да каже да права срећа зависи од тога да ли смо свесни да нам је потребно Божје вођство. Превод Нови свет тачно преноси ту мисао речима „они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3).
Позитивни коментари изучавалаца који нису Сведоци
У писму од 8. децембра 1950, признати преводилац и изучавалац Библије Едгар Гудспид написао је о грчком делу Светог писма – превод Нови свет следеће: „Заинтересован сам за мисионарско дело ваших људи, које обављају широм света, и веома сам задовољан природним, јасним и живописним преводом. По мом мишљењу, иза њега стоји широк спектар сазнања и темељно истраживање.“
Професор Ален Викгрен са Универзитета у Чикагу навео је превод Нови свет као пример превода који користи савремени језик и не поводи се за другим библијским преводима, већ често има „јединствена решења“ (The Interpreter’s Bible, I том, страна 99).
Говорећи о грчком делу превода Нови свет, библијски критичар из Велике Британије Александер Томсон је написао: „Овај превод је очигледно дело вештих и паметних изучавалаца, који су се трудили да тачно пренесу смисао грчког текста колико год је то на енглеском језику могуће“ (The Differentiator, април 1952, страна 52).
Премда су по мишљењу писца Чарлса Потера поједини изрази и библијски стихови необично преведени, он је рекао: „Ови анонимни преводиоци су свакако користили најбоље манускрипте, како грчке тако и хебрејске, и преводили су стручно и прецизно“ (The Faiths Men Live By, страна 300).
Иако је Роберт Макој сматрао да превод Нови свет има и недостатке и добре стране, у закључку своје критике је написао: „Овај превод Новог завета је доказ да међу овим људима [Јеховиним сведоцима] постоје стручне особе које су способне да се на интелигентан начин позабаве многим проблемима око превођења Библије“ (Andover Newton Quarterly, јануар 1963, страна 31).
Професор Самјуел Маклејн Гилмор се није сложио с преводом неких израза и библијских стихова у преводу Нови свет, али је ипак рекао да ти преводиоци „имају изузетно добро знање грчког језика“ (Andover Newton Quarterly, септембар 1966, страна 26).
У свом коментару о преводу Нови свет који је део превода Kingdom Interlinear Translation of the Greek Scriptures, ванредни професор Томас Винтер је написао: „Анонимни одбор је издао врло савремен, доследан и тачан превод“ (The Classical Journal, април-мај 1974, страна 376).
Професор Бењамин Кедар, изучавалац хебрејског језика из Израела, рекао је 1989: „У својим лингвистичким истраживањима хебрејског библијског текста и превода, често се осврћем на енглеско издање које је познато као превод Нови свет. Увек изнова се уверим да се у овом делу види искрено настојање да се дође до што разумљивијег и тачнијег превода.“
Џејсон Бедун, ванредни професор религије, анализирао је девет познатих енглеских превода Библије и написао: „Превод Нови свет се показао као најтачнији од свих превода које сам упоредио.“ Иако јавност и многи библијски изучаваоци сматрају да се превод Нови свет разликује од других због религиозне пристраности преводилаца, Бедун каже: „Већина тих разлика је настала као резултат тачнијег превода, који је дослован и прецизан превод изворних израза које су користили писци Новог завета“ (Truth in Translation, стране 163, 165).
a Изјаве се односе на ранија издања превода Нови свет на енглеском језику, а не на ревидирано издање из 2013.
b Као пример, видети преводе Даничић–Караџић и Бакотић. Додати стихови су Матеј 17:21; 18:11; 23:14; Марко 7:16; 9:44, 46; 11:26; 15:28; Лука 17:36; 23:17; Јован 5:4; Дела апостолска 8:37; 15:34; 24:7; 28:29 и Римљанима 16:24. Превод Даничић–Караџић у 1. Јовановој 5:7, 8 садржи реченицу која подупире Тројство и која је додата стотинама година након што је завршено писање Библије.