Здравље за све — основна потреба

САВРЕМЕНА медицина је постигла изузетан напредак. Разлози великих болештина у прошлости више не представљају никакву тајну. Задивљујући напредак довео је до савремених медицинских чуда.

Међутим, здравствени проблеми су још увек присутни. У време Међународне конференције о примарној здравственој нези која је одржана 1978. године, 80 посто светског сеоског и сиромашног градског становништва није имало никакав приступ здравственим услугама, а на сваки 31. смртни случај деце до пет година, 30 је било из сиромашних земаља. У „развијеним земљама, загађивање околине и штетни отпаци стварају све већу претњу животу.

РЕГИОНАЛНИ биро светске здравствене организације за Европу је предвидео, не здравље до 2000. него могућност кризе. Године 1983. је та организација финансирала књигу Питера 0’Нила Криза здравља 2000. која говори о „непријатној констатацији“ да се гомила „нових обољења“ ушуљала у цивилизовани свет. Која су то обољења? Рак изазван загађеношћу околине, срчане болести, наркоманија, душевне болести, полне болести, „саморазарајући нагон пушача и пијаница“ и ,,’епидемија саобраћајних удеса’ која односи животе и пресушује наше финансијске потенцијале“. Ова се „обољења богатих друштава“ шире и на сиромашније нације.

Савремени проблеми

Размотримо неке од тих савремених проблема:

РАК је други водећи узрочник смрти у САД—у. Он погађа једног од четири Американца. У свету 40 милиона људи пати од те болести. Супстанци које изазивају рак има на претек.

ЗАГАЂЕНОСТ. Опасни производи и штетни отпад загађују околину. У храни има пестицида. Загађене су реке и мора. На неким местима је чак и вода у бунарима загађена.

НАРКОМАНИЈА: „Полагано клизање у пакао“, тако књига Криза здравља 2000. назива наркоманију. Књига каже да је „процес разарања младог ума и тела тако страшан, а процес рехабилитације је тако дуг и тежак, како за пацијента тако и за оне који му помажу, да заслужује посебно испитивање“.

ПОЛНЕ БОЛЕСТИ. Заједно с падом морала, ширење венеричних обољења достигло је такве размере да се може назвати пандемијом — епидемијом широких размера. Часопис Здравље у свету каже да је „ширење болести међу популацијом данас тако уопштено да је свака полно активна особа (она која има више партнера) потенцијални преносилац инфекције“.

АЛКОХОЛИЗАМ. На многим местима све више жена, адолесцената и чак мале деце улази у редове алкохоличара. Каже се да је алкохол узрочник 40% свих саобраћајних удеса. Чак и они, који пију само у друштву, могу да разоре породицу, док доказују своје способности за воланом аутомобила.

САВРЕМЕНА ПУТОВАЊА. Погодности путовања и комуникација омогућују брзо ширење епидемија по целом свету. СИДА и неки, на пеницилин отпорни, облици гонореје шире се по читавом свету преко путника, а за та обољења се каже да су им „погодовале велике миграције становништва које су карактеристичне за двадесети век“.

СТАНОВНИШТВО: Експлозија становништва и брза миграција сеоског становништва у већ пренатрпане градове још је више искомпликовала светски здравствени проблем. Године 1983. 26 градова је имало преко 5 милиона становника. До године 2000. могло би да буде 60 таквих градова. Часопис Здравље у свету каже да би тада више од милијарду људи могло да „живи у градским подручјима у деловима крајњег сиромаштва“. Роберт Макнамара, бивши председник Светске банке, упозорава: „Ако се градови не почну конструктивније бавити са сиромаштвом, сиромаштво ће почети деструктивније да се разрачунава са градовима“.

На тај начин, успркос настојањима многих вредних и преданих људи, циљ „здравље за све“ је, изгледа, јако далеко. Тај слоган заправо и не треба схватити дословно. Њиме се није хтело рећи да ће свако да буде здрав, него да ће свакоме бити доступна барем примарна здравствена заштита. Циљ је, како каже једна брошура Светске здравствене организације, „да средства намењена здрављу буду подједнако распоређена . . . да преко потребна здравствена заштита буде доступна свима . . . и да људи користе боље услуге него до сада“ за спречавање и ублажавање болести и немоћи.