Млади питају...

Како могу да се усредсредим на ствари?

„Године сам провео седећи на састанцима и нисам имао много користи од њих. Мисли су ми стално некуд лутале“ (Метју).

ДА ЛИ ти се икада догодило да седиш у учионици или на хришћанском састанку и изненада схваташ да немаш појма о чему се говори? Па, ако ти с времена на време мисли одлутају, ниси једини. Као што је претходни чланак истакао, слаба концентрација је честа појава међу младима.a Међутим, уз мало напора и мале измене у ставу, можеш научити како да побољшаш своју способност концентрације.

Буди заинтересован

Мисли на неког добро припремљеног спортисту. „Сваки борац уздржава се од свега“, каже апостол Павле. Ако спортиста дозволи да га нешто макар и на тренутак омете, то га може коштати целог такмичења. Да би победио, он мора научити да се концентрише — да се не обазире на галаму публике, да игнорише бол и умор, одбацујући и саму помисао на неуспех. Шта то мотивише спортисте да се толико напрежу? Према апостолу Павлу, они то раде да би „добили пропадљив венац“ — трофеј или признање које се даје победницима (1. Коринћанима 9:25, Ча).

На сличан начин и ти треба да будеш мотивисан да обраћаш пажњу! Књига Study Is Hard Work, од Вилијама Х. Армстронга, каже: „Одговорност је ученика да буде заинтересован за предмет. Нико не може бити заинтересован уместо тебе, и нико не може повећати твоје интересовање осим ако то ти сам не учиниш.“ Знање је кључ за разумевање света који те окружује. Што више знаш, више можеш научити. „Знање лако разуман прибавља“, кажу Пословице 14:6. Немогуће је упамтити све што учиш у школи, али у најмању руку, школа ти помаже да негујеш и развијаш способност размишљања. (Упореди с Пословицама 1:4.) Ментална дисциплина и способност да се концентришеш користиће ти целог живота.

Наставници који се досађују и који су досадни

Неки тинејџери се жале да су чак и њихови наставници незаинтересовани. Један младић по имену Џеси, каже: „Наставници стану испред нас, кажу нешто, дају нам задатке а затим распусте разред. Мислим да нису заинтересовани. Они се једноставно не понашају тако као да им је то важно, према томе, ни ми не видимо никакву потребу да будемо пажљиви.“

Да ли то онда значи да је бити пажљив губљење времена? Не. Многи наставници могу пасти у једну опасну замку. Тинејџер по имену Колин, објашњава: „Нико не обраћа пажњу на наставнике, тако да они закључују да нико није заинтересован да учи. У том случају, ни они не поучавају енергично и с пуно одушевљења.“

Веровао или не, баш би ти могао допринети томе да се прекине један овакав образац. Како? Једноставно тако што си пажљив. Ако има макар једног заинтересованог ученика, то може наставнику који се досађује обновити интересовање за свој посао. Тачно је, неки наставници напросто не поседују ту способност да привуку пажњу целог разреда. Али, пре него што себи дозволиш да утонеш у сањарење, запитај се: ’Да ли он зна о чему говори?‘ Ако зна, тада реши да научиш нешто од њега. Слушај пажљиво — концентриши се! Упусти се у дискусије на часу. Постављај питања везана за материјал. Књига How to Study in High School, запажа: „Многи ученици примећују да им помаже када бележе дијаграме, речи, табеле, дефиниције и главне мисли које професор пише на табли или их на неки други начин наглашава.“

Обратити „више него обичну пажњу“

Када је реч о обраћању пажње на хришћанским састанцима потребно је уложити још и више. Џеси признаје: „Понекад млади не обраћају пажњу на ствари као што су састанци пошто не схватају њихову важност.“ У Јеврејима 2:1, заповеђено нам је да „се још више држимо [’обратимо више него обичну пажњу на‘, NW] ствари које слушасмо, да не испаднемо далеко од њих“. Након присуствовања скупштинском састанку, можеш ли се сетити било чега из сваког појединог излагања? Или примећујеш да се понекад не можеш сетити ни ко је учествовао у програму?

Значи, да поновимо, ствар је у томе да ли гледаш на то што учиш као на нешто важно. Пази, ради се о твом животу! (Јован 17:3). Ево једне друге ствари за размишљање: када учиш из Библије, учиш да размишљаш попут Бога! (Исаија 55:8, 9). А када примењујеш оно што учиш, према речима Библије, облачиш ’новога човека‘ (Колошанима 3:9, 10). С друге стране, ако пропустиш да обратиш пажњу тада нећеш предузети потребне промене у свом животу; успораваћеш свој духовни раст. Јехова зна да смо сви склони томе да дозволимо да нас нешто деконцентрише. Стога, он нас моли: „Слушајте ме зато... Ухо своје сад пригните и дођите к мени, слушајте и живеће душа ваша“ (Исаија 55:2, 3).

Како имати већу корист од састанака

Бити заиста пажљив на састанцима у почетку може бити тешко. Међутим, што више вежбамо концентрацију, то ће нам ум постати вештији у томе, тврде истраживачи. Метју, цитиран на почетку, савладао је своју склоност да дозволи да му мисли одлутају за време састанака. Он каже: „Открио сам да се морам дисциплиновати да бих обраћао пажњу. Након неког времена то иде све лакше па можеш да се концентришеш и дуже.“ Метју такође истиче који је најважнији фактор да би уживао у састанцима. Он каже: „Ја се припремам унапред.“ Девојка по имену Шарис, сличним речима каже: „Када сам припремљена, осећам да у већој мери припадам састанку. Говоре дубље доживљавам и више ми значе.“

Такође је важно искључити мисли које одвраћају пажњу. Истина, у својим мислима можеш имати пуно оправданих брига: писмени следеће недеље, сукоб личности који ти ствара стрес или неки трошак који мораш покрити. Али, Исус је дао овај савет: „Ко од вас, узнемирујући се, може додати лакат један дужини свог живота? Не узнемиравајте се дакле за сутрашњи дан; јер ће се сутрашњи дан сам за себе бринути. Доста је сваком дану своје муке“ (Матеј 6:27, 34). Са̂мо концентрисање на скупштинским састанцима неће ти отклонити проблеме, али оно ће ти помоћи да обновиш своју духовност како би могао боље изаћи на крај с проблемима. (Упореди с 2. Коринћанима 4:16.)

Пажљиво слушање може ти помоћи да останеш концентрисан. Метју каже: „Ја покушавам да предвидим шта ће говорник изнети у говору а затим посматрам како он то ради.“ Запитај се: ’Које су главне тачке које се разматрају? Како могу употребити то што се научава?‘ Предвиђање тога шта ће говорник следеће рећи, може ти помоћи у томе да останеш и даље концентрисан. Покушај да пратиш његов начин размишљања. Обрати пажњу доказима из Писма које користи. Осмотри и резимирај његове главне тачке. Води кратке, смисаоне белешке. Када неки говор захтева учешће публике, учествуј! Кад тако поступаш то ти запошљава ум и не дозвољава да ти мисли лутају.

Мора се признати да пажљиво слушање може бити изазов ако одређеном говорнику недостаје одушевљења или ако износи градиво на досадан начин. Сети се шта су неки хришћани из првог века рекли о Павловој говорничкој способности: „Кад је он телом пред нама неугледан је, и реч је његова неспретна“ (2. Коринћанима 10:10). Међутим, Павле је таквим критичарима одговорио: „Јер ако сам и неспретан у речи, али у познању нисам“ (2. Коринћанима 11:6). Да су његови слушачи гледали иза Павлових говорничких способности и концентрисали се на суштину онога што је износио, они би могли сазнати многе „дубине Божје“ (1. Коринћанима 2:10). На сличан начин, и ти можеш нешто сазнати па чак и од „досадних“ говорника, али само ако се концентришеш и пажљиво слушаш. Ко зна? Можда ће тај говорник споменути неко значење из неког сасвим другог угла или применити неки библијски стих на начин који ти још никада није пао на памет.

Исусове речи у Луки 8:18 на леп начин сажимају ствар: „Пазите дакле како слушате.“ Сасвим сигурно, научити да будеш пажљив — а не да ти мисли лутају — захтеваће напор и вежбу. Али с временом, пожњећеш благослове. Научити да се концентришеш може значити и боље оцене и, што је још важније, духовно сазревање!

[Фусноте]

[Слика на 20. страни]

Развијање интересовања за оно што чујеш јесте кључ за пажљиво слушање