49. библијска књига — Ефешанима

Писац: Павле

Место писања: Рим

Писање завршено: отприлике 60. или 61. н. е.

 1. Када и под каквим околностима је Павле написао посланицу Ефешанима?

ЗАМИСЛИ да си у затвору. Прогонитељи су те ухапсили због тога што ревно проповедаш као хришћански мисионар. Шта ћеш урадити сада када више не можеш да путујеш и посећујеш скупштине како би их ојачао? Да ли би можда могао да пишеш писма онима који су постали хришћани захваљујући твом проповедању? Они се сигурно питају како си, и вероватно им је потребно охрабрење. И тако, почињеш да пишеш. То је управо оно што је урадио апостол Павле током свог првог заточеништва у Риму у раздобљу од отприлике 59. до 61. н. е. Он се призвао на цара, па је у одређеној мери могао да се бави оним што је хтео иако је био затвореник којег је чувала стража и који је ишчекивао суђење. Посланицу Ефешанима Павле је написао у Риму, вероватно 60. или 61. н. е., а послао ју је по Тихику, заједно са Онисимом (Еф. 6:21; Кол. 4:7-9).

2, 3. Шта непобитно доказује да је Павле писац посланице Ефешанима и да је она заиста део Божје Речи?

² У уводним речима Павле је навео себе као писца ове посланице, а касније је још четири пута споменуо себе, ’затвореника због Господа‘ (Еф. 1:1; 3:1, 13; 4:1; 6:20). Тврдње да ову посланицу није написао Павле нису се одржале. Папирус Честер Бити бр. 2 (P⁠⁴⁶), за који се сматра да потиче отприлике из 200. н. е., садржи 86 листова из збирке рукописа (кодекса) који садржи Павлове посланице. Међу њима је и посланица Ефешанима, што показује да су је хришћани тог времена сматрали једном од Павлових посланица.

³ Раноцрквени писци потврђују да је Павле написао ову посланицу и да је била упућена Ефешанима. На пример, Иринеј, који је живео у другом веку н. е., цитирао је Ефешанима 5:30, написавши: „Ми смо удови његовог тела, као што каже благословљени Павле у посланици Ефешанима.“ Климент Александријски, Иринејев савременик, цитирао је Ефешанима 5:21, написавши: „Зато он у посланици Ефешанима пише: Будите подложни једни другима у страху пред Богом.“ Ориген, који је своја дела написао у првој половини трећег века н. е., цитирао је Ефешанима 1:4, рекавши: „Али тај апостол се и у посланици Ефешанима служи истим језиком када каже: Који нас је изабрао пре постанка света.“a Еусебије, још један истакнути историчар раног хришћанства (око 260-око 340. н. е.), уврстио је посланицу Ефешанима у надахнуте библијске књиге, а и већина других раноцрквених писаца указује на ту посланицу као на надахнути део Светог писма.b

 4. Због чега су неки закључили да је ова посланица била упућена некој другој скупштини и шта служи као доказ да је била упућена Ефешанима?

⁴ Папирус Честер Бити, Ватикански манускрипт бр. 1209 и Синајски манускрипт у првом стиху првог поглавља ове посланице немају речи „у Ефесу“ и зато не указују на то коме је посланица била упућена. Због тога, а и зато што Павле није поименце поздравио никога у Ефесу (иако је три године служио у том граду), неки су дошли до закључка да је ова посланица можда била упућена некој другој скупштини или да је то било циркуларно писмо упућено скупштинама у Малој Азији, што би укључивало и Ефес. Међутим, већина других рукописа садржи речи „у Ефесу“, а и раноцрквени писци су ову посланицу, као што је већ наведено, прихватили као посланицу Ефешанима.

 5. Какав је град био Ефес у Павловим данима?

⁵ Неке додатне информације помоћи ће нам да разумемо сврху ове посланице. У првом веку наше ере Ефес је био познат по врачању, магији, астрологији и обожавању Артемиде, богиње плодности.c Величанствени храм богиње Артемиде, с њеним кипом у средини храма, сматрао се једним од седам чуда древног света. На основу ископавања која су извршена на том месту у 19. веку, утврђено је да је храм био саграђен на платоу који је био широк око 73 метра и дугачак око 127 метара. Сам храм био је широк око 50 метара, а дугачак око 105 метара. Имао је 100 мермерних стубова, а сваки је био висок око 17 метара. Кров је био покривен великим белим мермерним цреповима. Каже се да се за повезивање мермерних блокова уместо малтера користило злато. Храм је привлачио путнике из целог света, а током празника би се стотине хиљада посетилаца слило у град. Ефешки сребрари су имали уносан посао јер су ходочасницима као сувенире продавали мале сребрне Артемидине храмове.

 6. Опиши Павлову службу у Ефесу.

⁶ Павле је на свом другом мисионарском путовању накратко свратио у Ефес да би проповедао у том граду и тамо је оставио Акилу и Прискилу како би они даље наставили то дело (Дела 18:18-21). На трећем мисионарском путовању је поново дошао у Ефес и остао тамо око три године, проповедајући и поучавајући многе о „Путу“ (Дела 19:8-10; 20:31). Павле је напорно радио док је био у Ефесу. Алберт Едвард Бејли је у својој књизи написао: „Павле је имао обичај да ради свој посао од изласка сунца до 11 сати (Дела 20:34, 35), јер се у 11 завршавала настава у Тирановој школи. Затим је од 11 до 16 сати проповедао у школи, држао састанке с помоћницима... а на крају би од 16 сати па све до касно у ноћ ширио јеванђеље од куће до куће (Дела 20:20, 21, 31). Човек се пита када је стигао да једе и да спава.“d

 7. Како су неки реаговали на Павлово ревно проповедање и до чега је то довело?

⁷ Ревно проповедајући, Павле је уверавао људе да је бесмислено обожавати ликове. То је разгневило сребрара Димитрија и остале занатлије који су их израђивали и продавали, па су изазвали толики метеж да је Павле на крају морао да оде из града (Дела 19:23–20:1).

 8. Зашто се може рећи да је Павлова посланица стигла Ефешанима у прави час?

⁸ И тако је Павле, сада када је био у затвору, размишљао о проблемима с којима се суочавала ефешка скупштина, која је била окружена паганима чијим је животом доминирао импозантан Артемидин храм. Тим помазаним хришћанима је сигурно добродошло Павлово прикладно поређење којим им је указао на то да су они ’свети храм‘, у којем Јехова пребива својим духом (Еф. 2:21). Ефешанима је била откривена „света тајна“ о томе како ће Бог ’све уредити‘ у својој великој породици и тако обновити јединство и мир преко Исуса Христа, а то им је сасвим сигурно био снажан подстицај и велико охрабрење (1:9, 10). Павле је нагласио да су и Јудејци и припадници других народа уједињени у Христу. Подстакао их је на јединство. Зато и данашњи хришћани могу да разумеју сврху и вредност те књиге, за коју постоје чврсти докази да је надахнута од Бога.

САДРЖАЈ ПОСЛАНИЦЕ ЕФЕШАНИМА

 9. Како је Бог показао своју велику љубав и за шта се Павле молио?

⁹ Божја намера да успостави јединство преко Христа (1:1–2:22). Павле најпре поздравља браћу и благосиља Бога због његове славне незаслужене доброте. Она се огледала у томе што их је Бог изабрао да буду у јединству са Исусом Христом, преко кога су, његовом крвљу, ослобођени откупнином. Надаље, обзнанивши им свету тајну своје воље, Бог им је показао своју велику љубав. Наумио је да се све уреди, наиме „да се све поново састави у Христу“, у јединству с ким су и они изабрани за наследнике (1:10). Они су били запечаћени светим духом, који је залог њиховог наследства. Павле се молио за то да буду чврсто уверени у испуњење наде на коју су били позвани и да разумеју да ће Бог у њиховом случају употребити ону исту силу коју је показао када је ускрснуо Христа и поставио га изнад сваке владавине и власти и учинио га поглаварем над свим за добро скупштине.

10. Како су Ефешани постали „суграђани светих“?

¹⁰ Пошто је богат милосрђем и има велику љубав, Бог их је оживео, па више нису мртви због својих преступа и греха, и поставио их с Христом Исусом ’на небесима јер су у јединству с њим‘ (2:6). Све је то учинио због своје незаслужене доброте и њихове вере, а не због неких њихових дела. Христ је њихов мир и он је срушио зид — Закон који се састојао од заповести — који је раздвајао Израелце од других народа. Сада обе групе имају приступ Оцу посредством Христа. Зато Ефешани више нису странци, него су „суграђани светих“ и израстају у свети Јеховин храм у којем он пребива духом (2:19).

11. Шта је „света тајна“ и за шта се Павле молио што се тиче Ефешана?

¹¹ ’Света тајна о Христу‘ (3:1-21). Бог је својим светим апостолима и пророцима открио ’свету тајну о Христу... да људи из других народа треба с њима да буду сунаследници и удови истог тела и учесници обећања у јединству с Христом Исусом, захваљујући доброј вести‘ (3:4, 6). По Божјој незаслуженој доброти, Павле је постао слуга те тајне, да објави добру вест о Христовом неистраживом богатству и да обзнани људима како Бог управља откривањем свете тајне. Преко скупштине се обзнањује разнолика Божја мудрост. Зато се Павле молио за њих да ојачају снагом која долази преко Божјег духа како би у потпуности могли да спознају Христову љубав, која надилази знање, и да увиде да Бог може ’учинити неизмерно више од свега што његове слуге моле или замисле‘ (3:20).

12. (а) Каквим животом хришћани треба да живе и зашто треба тако да поступају? (б) Кога је Христ дао скупштини и с којом сврхом? (в) Шта значи обући „нову личност“?

¹² Обући „нову личност“ (4:1–5:20). Хришћани треба да живе животом који је достојан њиховог позива, с понизношћу, дуготрпљивошћу и љубављу, у миру који их повезује, јер само је један дух, једна нада, једна вера и „један Бог и Отац свих, који је над свима и у свима и делује преко свих“ (4:6). Зато је Христ, „један Господ“, дао пророке, проповеднике добре вести, пастире и учитеље, „како би усмеравали свете, како би служили и како би изграђивали Христово тело“. Зато је Павле саветовао: „Говорећи истину“, као тело којем су сви делови складно састављени и сложно раде, „у свему љубављу узрастимо до зрелости да будемо попут њега који је поглавар, а то је Христ“ (4:5, 12, 15). Хришћани треба да скину, то јест одбаце стару личност — начин живота карактеристичан за људе који су у незнању и чија су дела неморална и испразна. Свако треба да се обнавља у сили која покреће његов ум и ’обуче нову личност која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и верности‘. Будући да сви припадају једни другима, хришћани треба да говоре истину и одбаце срџбу, крађу, ружне речи и злобну горчину како не би жалостили Божји свети дух. Напротив, треба да ’буду добри једни према другима, самилосни, спремно опраштајући једни другима као што је и Бог преко Христа спремно опростио њима‘ (4:24, 32).

13. Шта треба да ради онај ко жели да се угледа на Бога?

¹³ Сви треба да се угледају на Бога. Блуд, нечистоћа и похлепа не смеју ни да се спомињу међу хришћанима, јер они који су блудници, нечисти или похлепни немају наследства у Краљевству. Павле је подстакао Ефешане: ’Живите као деца светлости. Добро пазите како живите и искупљујте време, јер су дани зли.‘ Да, требало је да се ’труде да разумеју шта је Јеховина воља‘ и да разговарају о ономе што доноси хвалу Богу и увек му за све захваљују (5:8, 15-17).

14. Како муж треба да се опходи са женом, а како жена с мужем?

¹⁴ Смернице о подложности; рат који воде хришћани (5:21–6:24). Жена треба да буде подложна свом мужу, као што је скупштина подложна Христу, а муж треба да воли своју жену, „као што је и Христ волео скупштину“. Исто тако, „жена нека дубоко поштује свог мужа“ (5:25, 33).

15. Шта је Павле саветовао деци и родитељима, а шта робовима и господарима, и шта је рекао о хришћанској ратној опреми?

¹⁵ Деца треба да слушају своје родитеље и прихватају васпитавање на темељу Божје Речи како би допринела јединству породице. И робови и господари треба својим животом да угоде Богу, јер сви имају Господара ’на небесима, а он није пристран‘. На крају је свима дат савет да ’јачају у Господу и у његовој силној моћи‘ и да обуку сву Божју ратну опрему да би могли да се одупру Ђаволу. „Изнад свега“, саветовао је Павле, „узмите велики штит вере... и мач духа, то јест, Божју реч.“ Требало је да се моле и да бдију. Осим тога, Павле их је замолио да се моле и за њега, како би могао са свом слободом да ’обзнани свету тајну добре вести‘ (6:9, 10, 16, 17, 19).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

16. На која питања посланица Ефешанима пружа практичне одговоре и шта каже о томе каква је личност допадљива Богу?

¹⁶ Посланица Ефешанима се дотиче готово сваког подручја хришћанског живота. С обзиром на то да је време у којем живимо врло стресно и да је свет препун проблема и насиља, Павлови мудри, практични савети могу много користити онима који својим животом желе да угоде Богу. Како деца треба да се опходе с родитељима, а како родитељи с децом? Како је муж дужан да се опходи са женом, а како жена с мужем? Шта сваки појединац у скупштини треба да ради како би скупштина остала уједињена у љубави и како би се сачувала хришћанска чистоћа у овом злом свету? Павлови савети пружају одговоре на сва ова питања. Осим тога, Павле је показао шта све хришћани треба да раде да би обукли нову личност. Сви који проуче посланицу Ефешанима моћи ће да увиде каква је личност допадљива Богу и „створена по Божјој вољи у истинској праведности и верности“ (4:24-32; 6:1-4; 5:3-5, 15-20, 22-33).

17. Шта посланица Ефешанима говори о сарадњи с наименованом браћом у скупштини?

¹⁷ Посланица такође објашњава сврху наименовања и различитих задужења у скупштини. Наименована браћа треба да ’усмеравају свете, служе и изграђују Христово тело‘ и да помажу другима да достигну зрелост. Ако у скупштини у потпуности сарађујемо с њима, моћи ћемо ’љубављу да узрастемо до зрелости да будемо попут онога који је поглавар, а то је Христ‘ (4:12, 15).

18. Какво је објашњење дато о ’светој тајни‘ и духовном храму?

¹⁸ Посланица Ефешанима била је врло корисна за браћу у првом веку јер је продубила њихово разумевање „свете тајне о Христу“. У њој је објашњено да су „људи из других народа“ позвани да са јеврејским верницима буду „сунаследници и удови истог тела и учесници обећања у јединству с Христом Исусом, захваљујући доброј вести“. Зид који их је раздвајао, то јест ’Закон који се састојао од заповести‘, био је срушен, тако да су Христовом крвљу сви постали суграђани светих и Божји укућани. Да би нагласио узвишеност хришћанства у односу на пагански храм Артемиде, Павле је за хришћане рекао да су у јединству с Христом Исусом уграђени у грађевину у којој Бог пребива духом — у „свети храм Јеховин“ (3:4, 6; 2:15, 21).

19. Какву наду посланица Ефешанима пружа и дан-данас и на шта подстиче хришћане?

¹⁹ Објашњавајући „свету тајну“, Павле је говорио и о Божјој намери „да се све уреди... да се све поново састави у Христу — оно што је на небесима [они који су изабрани за наследнике небеског Краљевства] и оно што је на земљи [они који ће као поданици Краљевства живети на земљи]“. На тај начин је истакао дивну Божју намеру да обнови мир и јединство. У вези с тим Павле се молио за Ефешане, којима су очи срца биле просветљене, да спознају каква је то нада на коју их је Бог позвао и да увиде „какво је то славно богатство које чува као наследство за свете“. Те речи су им сигурно биле велик подстицај да устрају у својој нади. Савети из надахнуте посланице Ефешанима и дан-данас служе за духовну изградњу хришћанске скупштине, ’да бисмо се испунили свом пунином коју даје Бог‘ (1:9-11, 18; 3:19).

[Фусноте]