Јовова беспрекорност — зашто је толико изузетна?
„Све док не издахнем нећу одбацити своју беспрекорност!“ (ЈОВ 27:5, НС).
1. Ко је био Јов, и како знамо да је био стварна особа?
У ПРОШЛОСТИ је Јов био изузетан човек. Не само зато што је поседовао велико материјално богатство, него и зато што је био цењен као саосећајан судија и вођа. Библија каже да је ’постао најугледнији међу свим источњацима’ (Јов 1:3; 29:12—25). Заједно с Нојем и Данилом је био познат као веома праведан човек (Језекиљ 14:14, 20). Библија такође, истиче Јова као пример којег хришћани треба да следе, показујући на тај начин да је он био стварна историјска личност (Јаков 5:11).
2. Како можемо утврдити када је Јов био подвргнут сотониним кушњама?
2 Јов је живео у земљи Уз, на подручју данашње Арабије. Иако није био Израелац, Јов је био обожавалац Јехове, на шта је Јехова скренуо сотони пажњу. Божја изјава да ’на земљи не постоји нико њему сличан, човек беспрекоран и поштен’, показује да у то време није било ни једног другог изузетног Божјег слуге (Јов 1:8). Према томе, сотонино искушавање Јова се је морало одиграти за време док су његови даљњи рођаци, Израелци, били у ропству у Египту — негде током година које су уследиле после смрти изванредног чувара беспрекорности Јосифа 1657. године пре н.ере и пре него што је Мојсије био изложен кушњи своје беспрекорности.
3. Ко је написао књигу о Јову, и како је био у стању прикупити податке?
3 Очигледно је Мојсије написао књигу о Јову. Међутим, како је сазнао за Јовове кушње? Па, након што је Мојсије био присиљен да напусти Египат, настанио се је у земљу Мадијанску, недалеко од земље Уз (2. Мојсијева 2:15—25; Дела апостолска 7:23—30). У то време је Јов проживљавао последњих 140 година с којима га је Јехова благословио (Јов 42:16). Када су касније Израелци пролазили поред земље Уз на крају свог путовања дивљом пустињом, Мојсије је могао да чује о последњим годинама Јововог живота и његовој смрти.
Јовово ограничено спознање
4. а) Шта је очигледно био извор Јововог спознања о Јехови, те зашто нема сумње да је био у вези са потомцима Аврама и Исака? б) Како је Јов постао човек изузетне беспрекорности?
4 Када је Јов био искушан, његово спознање о Богу и његовим намерама било је ограничено, јер није био записан још ни један део Библије. Ипак, Јов је могао нешто знати о Јеховиним поступцима са Аврамом, Исаком, Јаковом и Јосифом. То је било због тога што је Јов очигледно био потомак Аврамовог брата Нахора, преко Нахоровог прворођеног сина Уза. Осим тога, Узов брат је био Ватуило, отац Исакове жене Ребеке и прадед Јосифов (1. Мојсијева 22:20—23). Јов је, нема сумње, ценио све што је сазнао о Јеховином опхођењу с Аврамом и његовим потомцима, те је желео угађати Јехови. На тај начин је Јов постао човек изузетне беспрекорности, човек без кривице и потпуно предан Јехови.
5. Шта, нарочито, чини Јовову беспрекорност толико изузетном?
5 Недуго након Јосифове смрти у Египту, Јовова беспрекорност је постала тема расправе између Јехове Бога и сотоне у невидљивим небесима. Јов, наравно, није знао ништа о тој расправи која је била усмерена на његову беспрекорност. А нарочито то његово незнање о томе зашто је патио, је учинило његову беспрекорност толико изузетном. Јехова је за добробит каснијих Божјих слугу, дао Мојсију да забележи појединости расправе о Јововој беспрекорности.
Спорно питање у вези Јовове беспрекорности
6. а) Како је један скуп на небу открио да постоји спорно питање између Бога и сотоне? б) Од када постоји спорно питање и шта оно укључује?
6 Књига о Јову скида вео невидљивости, што нам омогућава поглед на састанак анђела који се одржао на небу пред Јеховом. Тамо је Јехова подсетио сотону, такође присутног на том састанку, да на земљи не постоји нико њему (Јову) сличан, човек беспрекоран и поштен, који се боји Бога и уклања се од зла“ (Јов 1:8, НС). Свакако, постојало је спорно питање које се тицало Јовове беспрекорности. Међутим, оно није било потпуно ново. Спорно питање је настало када је сотона одвратио Адама и Еву од Бога, када је заправо рекао: ’Дај ми само прилику и сваког ћу одвратити да ти не служи’ (1. Мојсијева 3:1—6).
7. У вези чега је сотона био принуђен да се изјасни обзиром на Јовову беспрекорност, те како је ђаво изазвао Бога?
7 Тада, за време службеног састанка, сотона је био принуђен да се изјасни у вези потицаја Јовове беспрекорности. „Зар се Јов узалуд Бога боји?“ упитао је. „Зар ниси ти сам подигао ограду око њега, око његове куће, те око свега што има унаоколо? . . . Али, за промену, дигни своју руку“, изазивао је сотона, „и дирни му у све што има и види да ли те неће проклети у лице“ (Јов 1:9—11, НС).
8. а) Како је Јехова одговорио на сотонин изазов? б) Какве страшне несреће је сотона сручио на Јова?
8 Јехова је прихватио сотонин изазов. Он је имао потпуно поверење у Јовову беспрекорност када је одговорио сотони: „Ево! У твојој је руци све што има. Само не дижи своју руку на њега!“ (Јов 1:12). Сотона је убрзо напао Јова. Савеји су опљачкали Јовових 1000 волова и 500 магарица, поубијавши све чуваре осим једнога. Као следеће, сотона је послао ватру с неба да спали 7000 Јовових оваца заједно са чуварима, поштедевши само једнога. Након тога је сотона проузроковао да три групе Халдејаца отму 3000 Јовових камила, убивши све чуваре осим једнога. На крају је сотона подигао велики ветар који је срушио кућу у којој се је гостило десеторо Јовове деце, те су сви погинули. Након тога су они који су преживели те катастрофе, један за другим обавестили Јова о тим страшним догађајима (Јов 1:13—19).
9. Шта је Јовове несреће учинило нарочито тешко подношљивим и какав је био Јовов одговор на њих?
9 Какве ли велике несреће! Чак и да је Јов разумео ко их је проузроковао, било би их тешко поднети. Међутим, он то није знао. Он није знао да је био у средишту расправе на небу, те да га Јехова употребљава да би показао да постоје људи који ће остати беспрекорни упркос свим неправедним патњама које би на њих могао наметнути сотона. Погођен несрећама, те чак мислећи да је Јехова на неки начин одговоран за његове губитке, Јов је ипак рекао: „Јехова је дао и Јехова је одузео. Нека је надаље благословљено име Јеховино.“ Да, „уз све то, Јов није сагрешио нити је Богу приписао нешто недолично“ (Јов 1:20—22, НС).
10. а) За коју је даљњу дозволу с обзиром на Јова молио сотона, и зашто је Јехова био спреман да му то допусти? б) Које су биле последице Јововог бедног стања у које је био доведен?
10 Како је само понижавајуће било за сотону када га је Јехова на следећем састанку анђела подсетио на Јова: „Он упркос томе чврсто одржава своју беспрекорност!“ Међутим, сотона није одустао. Он је сада изазивао да ће, ако му се да прилика да нападне Јова телесно, Јов проклети Бога у лице. Имајући поверења у Јовову беспрекорност чак и до те мере, Јехова је то допустио, једино упозоравајући сотону да Јову не одузме живот. Тако је сотона ’ударио Јова опаким гнојним чиревима од стопала до темена’ (Јов 2:1—8, НС). Јов је доведен у такво одвратно и бедно стање, да су га његови рођаци и пријатељи избегавали, а некадашњи познаници му се изругивали (Јов 12:4; 17:6; 19:13—19; 30:1, 10—12).
11. Који је следећи ударац Јов морао претрпети, и шта је учинило његово чување беспрекорности толико изузетним, поред свих тих потешкоћа?
11 Тада је уследио следећи ударац! Вера Јовове жене је ослабила. Она му је рекла: „Зар још чврсто одржаваш своју беспрекорност? Прокуни Бога и умри!“ Међутим, он јој је одговорио: „Говориш као неразумна жена. Зар ћемо од истинитог Бога прихватити само оно што је добро, а нећемо такође прихватити оно што је зло?“ У извештају се каже: „У свему томе Јов није сагрешио својим уснама“ (Јов 2:9, 10, НС).Како ли је само заиста изузетна била његова беспрекорност када само помислиш да Јов није знао за разлог његових патњи!
Други облик напада
12. а) Ко су били људи који су дошли да теше Јова? б) Како је сотона искористио те људе за даљње искушавање Јова?
12 Међутим, сотона није одустао. Потакао је три човека, назови мудраце, који су или лично познавали Јова или су чули о његовом добром гласу као о „најугледнијем међу свим источњацима“. Они су очигледно били доста старији од Јова (Јов 1:3; 15:10; 32:6). Двојица од њих су били његови даљњи рођаци. Елифас Теманац је био потомак Аврама преко Темана, Исавовог праунука, а Вилдад Сушанин је био потомак Аврамовог сина Сује (Јов 2:11; 1. Мојсијева 36:15; 25:2). Софарово порекло је неизвесно. Наизглед су ова тројица дошла да теше Јова, али их је сотона искористио у свом настојању да поткопа Јовову беспрекорност. Исто као што су политички иследници, претварајући се као пријатељи, поткопавали лојалност затвореника и окренули их против њихових владавина, тако се и сотона надао да ће његови „тешиоци“ окренути Јова против Бога (Јов 16:2, 3).
13. а) Шта су Јовови посетиоци урадили по свом доласку? б) Када је почео разговор, којим правцем је кренуо?
13 Када су стигла, три посетиоца су ћутке провела седам дана и седам ноћи посматрајући Јовове мучне патње и крајње понижење (Јов 2:12, 13). Коначно је Елифас, очигледно најстарији, почео да говори, стварајући атмосверу и постављајући главну тему разговора, који се развио у дебату у три круга. Елифасов говор, као и говори његових пријатеља који су уследили, био је претежно састављен од оптужби. После сваког оптужујућег говора Јов је наизменично одговарао, побијајући њихове аргументе. Софар није узео учешћа у трећем кругу разговора, вероватно осећајући да ништа више не може да дода. Према томе, Софар је имао само два говора, док су Елифас и Вилдад имали по три.
14. Какве су врсте аргумената та тројица употребљавала против Јова, те како је сотона употребио сличну тактику против Исуса?
14 Елифасови говори су били дужи, и његов говор је био нешто блажи. Вилдадов говор је био много оштрији, а Софаров најоштрији. Њихови аргументи су баш лукаво састављени да би могли извршити сотонине намере у рушењу Јовове беспрекорности. Они су најчешће наводили стварне чињенице, али су их постављали и примењивали на криви начин. Сотона је користио исту тактику против Исуса. Цитирајући ставак који каже да ће Божји анђели заштитити његове слуге од зла, сотона је изазивао Исуса да докаже са је он Божји син бацајући се с храма (Матеј 4:5—7; Псалам 91:11, 12). Јов се је једно подуже време суочавао са сличним сотонским закључивањем.
15. Шта је Елифас доказивао као извор Јовових невоља?
15 У свом уводном говору Елифас је доказивао да су Јовове невоље Божја казна за његове грехе. „Да ли је невин икада пострадао?“ упитао је он. „Према ономе што сам ја видео, они који смишљају зло и сеју невољу, то ће и пожњети“ (Јов 4:7, 8). Настављајући, Елифас је тврдио да Бог нема поверења у своје слуге. „У своје слуге нема поверења“, рекао је Елифас, „и своје (анђеле) оптужује за неисправност. Колико ли ће још више оне које станују у кућама од глине“ (Јов 4:18, 19, НС).
16. Како је Елифасово вређање наставио Вилдад, и које је неправедно поређење употребио?
16 Вилдад је наставио с вербалним нападом. „Да си чист и поштен“, рекао је он, „досад би (Бог) бдео над тобом и сигурно обновио твоје праведничко место пребивања.“ Вилдад је нагласио да се папирус и трска без воде осуше и увену, те је с правом закључио да ће се „свима који заборављају Бога“ десити исто. Али, како неисправно је поступио кад је применио то поређење на Јова и додао: „Тако ће пропасти последња отпадникова нада!“ (Јов 8:6, 11—13, НС).
17. Које је оштре примедбе изрекао Софар?
17 Софарове примедбе су биле још оштрије. ’О кад би Бог хтео проговорити и казати ти шта мисли!’ рекао је он уствари. ’Бог зна шта си учинио. Он те кажњава далеко мање него што заслужујеш. Ослободи се твојих греха и остави неваљалост, и тада ћеш имати сигурност и многе пријатеље’ (Јов 11:4—6, 14—20, НС).
18. У другом кругу расправе, како су та тројица наставила нападати Јова?
18 У другом кругу расправе је Елифас наставио да напада Јовову беспрекорност. ’Гле, Бог чак не верује анђелима, а камоли ће некоме попут тебе веровати! Безбожан човек је увек у невољи’ (Јов 15:14—16, 20, НС). Вилдад је, разљућен на Јовово одолевање њиховим аргументима, уствари рекао: ’Твоје светло ће се угасити. Сваки ће се спомен на твоје постојање затрти. Ово се догађа с онима који заборављају Бога’ (Јов 18:5, 12, 13, 17—21, НС). Софар је, циљајући на Јовово благостање у прошлости, упитао: ’Зар теби није познато да је кратког века радосно клицање опакога, те да је радовање отпадника као трен? Небо разоткрива кривице опакога’ (Јов 20:4, 5, 26—29, НС).
19. а) Какву корист, према Елифасовом мишљењу, Бог има од људске беспрекорности? б) На који начин је Вилдад завршио с вербалним нападањима Јова?
19 Отварајући расправу у трећем кругу Елифас је упитао: ’Може ли Богу бити користан икоји човек? Чак и ако си био без кривице, хоће ли му то бити на корист? Врати се Богу’, рекао је, ’и исправи своје неправде. Тада ће ти се опростити’ (Јов 22:2, 3, 21—23). Вилдад је завршио вербалне нападе са питањем: ’Ко се на земљи може похвалити да је праведан? Бог је толико величанствен да су чак месец и звезде пред њим ништавне. Колико ли је још мање човек, који није ништа друго него црв у његовим очима! ’ (Јов 25:2—6).
Јовова одбрана и укоравање
20. а) Како је Јов одговорио на аргумент да су патње Божја казна за грехе? б) Која је била Јовова чврста одлука, те како знамо да је његова беспрекорност заиста била важна Богу?
20 Упркос његових ужасних патњи, Јов никада није ни за тренутак попустио преварним аргументима својих мучитеља. Ако су патње Божја казна за грехе, питао је он, „зашто онда опаки живе, старе, и постају богатији?“ (Јов 21:7—13). Упркос ономе што су Јовови тужиоци утврдили, Јехова цени чуваре беспрекорности који тиме дају одговор на сотонино изругивање да може свакога да одврати од служења Богу (Приче Соломунове 27:11; Псалам 41:12). Јов је имао пуно поуздање у своју беспрекорност када је рекао: „Све док не издахнем нећу одбацити своју беспрекорност!“ (Јов 27:5). Не, он није учинио ништа чиме би заслужио оно што га је задесило.
21. Шта је Елијуј рекао Јововим лажним тешиоцима, и на коју потребну исправку је указао Јову?
21 Млади Елијуј је пажљиво саслушао сваку реч те дугачке расправе. Тада је проговорио, говорећи да Јовови лажни тешиоци нису ништа рекли што би дозакало да је Јов био грешник (Јов 32:11, 12). Тада је, обраћајући се Јову, Елијуј рекао: „Чуо сам твоје речи, ’Ја сам чист без преступа; праведан сам, и немам грешака. Ево! Проналази прилике да ми се супротстави, сматра ме за свог непријатеља’ . . . У томе ниси био у праву“ (Јов 33:8—13; 6:29; 13:24, 27; 19:6—8). Да, Јов је показивао превелику забринутост за оправдање самога себе. Ипак, у исто време, он никада није осуђивао Бога или изгубио поверење да ће Бог урадити оно што је исправно.
22. а) Шта је Јов одговорио након што је саслушао Јехову? б) Шта је Бог захтевао од Јовових лажних тешиоца, и како је на крају завршио Јов?
22 Када је Елијуј завршио свој говор избила је олуја, и сам Јехова је проговорио из олујног ветра: „Ко је тај који замрачује савет неразборитим речима? Опаши своје бокове... Ја ћу те питати, а ти ми казуј.“ Након што је саслушао Јехову, Јов је признао да је говорио непромишљено, без потпуног спознања те се је покајао „у праху и пепелу“. Тада је Јехова укорио Елифаса и његова два друга, упућујући Јова да се заузме за њих. После тога је Јов оздравио, и био благословљен седморицом синова и трима прекрасним кћеркама и са дупло више стоке него што је имао пре. Поживевши још 140 година, Јов је умро „стар и сит живота“ (Јов 38:1—4; 42:1—17, НС).
23. Како може на нас утицати Јовова беспрекорност?
23 Заиста, Јов је био човек изузетне беопрекорности! Он уопште није знао да је био мета сотониних злих изазова. То још више истиче његову беспрекорност, па макар је веровао да је све његове патње проузроковао Бог, никада се није хтео одрећи Бога или га проклети. Какве ли поуке за нас, будући да ми знамо извор искушавања наше беспрекорности! Ми свакако треба да будемо потакнути да опонашамо Јовов пример и напредујемо у Јеховином делу без обзира на све што против нас може предузети Божји непријатељ.
Можеш ли одговорити?
◻ Који чиниоци чине Јовову беспрекорност толико изузетном?
◻ Ко је посетио Јова, и шта се надао сотона да ће они постићи?
◻ Које су аргументе употребили тројица против Јова?
◻ На који начин се Јов бранио, међутим, како је био укорен?
◻ Какав је био исход, и како то треба да утиче на нас?
[Слика на 9. страни]
Сотона је послао три „тешиоца“ да одврате Јова од Бога