Да ли је дар говорења језицима део правог хришћанства?

„Д ОК сам га слушао како се моли на језицима, осећао сам као да се у ваздуху налази електрични набој“, рекао је Бил након што су се он и још шесторица других окупили пред проповедником близу црквеног олтара. Да ли се у таквим искуствима понављају деловања светог духа из првог века? Идентификују ли она религију Библије? Пажљивим испитивањем Писама можемо наћи задовољавајуће одговоре.

Библијски запис открива да је приликом било ког давања чудесног дара духа био присутан бар један од 12 апостола или апостол Павле. Први од три записана случаја говорења језицима збио се међу 120 Исусових ученика који су се на Пентекост 33. н. е. сакупили и у Јерусалиму (Дела апостола 2:1-4). Три и по године касније, док је група необрезаних Италијана слушала Петрово проповедање, примила је дух, па су почели ’говорити језике и величати Бога‘ (Дела апостола 10:44-48). А 19 година након тог Пентекоста, око 52. н. е., Павле је говорио групи у Ефесу и положио руке на 12 ученика. Они такође „говораху језике и прорицаху“ (Дела апостола 19:6).

Зашто дар језика̂?

Мало пре свог узласка на небо, Исус је својим следбеницима рекао: „Него ћете ви примити силу Духа Светога, који ће да сиђе на вас и бићете ми сведоци у Јерусалиму... и све до краја земље“ (Дела апостола 1:8). Запази да је тако указао управо на то како ће то монументално дело сведочења бити обављено — уз подршку светог духа.

Савремена технологија комуникације која нам омогућава да на много језика шаљемо поруке широм Земље тада није постојала. Добра вест се морала преносити првенствено усмено и у томе се чудесни дар говорења страним језицима показао од велике помоћи. То је био случај и на Пентекост 33. н. е., кад су хришћани првог века проповедали Јеврејима и прозелитима у Јерусалиму. Парћани, Медијани, Еламљани, Крећани, Арапи, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта и области Азије, као и путници из Рима, чули су „о величанственим Божјим делима“ на свом властитом језику и разумели су шта је било речено. Три хиљаде су брзо постали верници (Дела апостола 2:5-11, 41).

Често се превиђа чињеница да је говорење језицима било само једно од девет деловања светог духа која је апостол Павле споменуо у свом писму хришћанима у Коринту. Иако је Павле говорење језицима сматрао мањим даром, оно је првој скупштини било вредно у ширењу добре вести о Божјем небеском Краљевству. То је био један од ’дарова‘ који је допринео бројчаном расту и изградњи младе скупштине хришћана (1. Коринћанима 12:7-11; 14:24-26).

Разна деловања светог духа у првом веку, укључујући говорење језицима, била су такође видљиви доказ да Бог више није употребљавао 1 500 година стару скупштину Израела као свој посебан народ. Нема сумње, његово признање је сада почивало на новој хришћанској скупштини, коју је успоставио његов јединорођени Син. (Упореди Јеврејима 2:2-4.)

Та очитовања духа била су кључни грађевни елементи у оснивању младе хришћанске скупштине и помагању у њеном расту до зрелости. Павле је објаснио да ће ти чудесни дарови нестати након што испуне своју сврху: „Пророштва ће свршити, и језици ће престати; и познање ће се исцрпсти!“ (1. Коринћанима 13:8).

Да, Библија је јасна у томе да је требало да дарови језика престану. Али када? Дела апостола 8:18 откривају да су дарови духа били примљени „полагањем руку апостолских“ (Димитрије Стефановић). Зато је очигледно да је смрћу последњег апостола требало да престане преношење дарова духа — укључујући говорење језицима. Дакле, кад су са земаљске позорнице нестали они који су те дарове примили од апостола, нестао је тај чудесни дар. До тада је хришћанска скупштина имала довољно времена да се добро утврди и прошири у многе земље.

’Непознати језици‘ и њихово тумачење

Данашње поновно појављивање говорења језицима „неки сматрају емоционалном екстраваганцијом нестабилних егзибициониста, док други сматрају да је то истоветно феномену говорења језицима из апостолских времена“. На савременим црквеним скуповима на којима се дешава говорење „непознатим језицима“, оно обично укључује екстатичне провале неразумљивих звукова. У складу с тиме, нека особа је признала: „Свој дар говорења језицима користим углавном приватно у властитом медитирању... Пред другим људима се осећам некако неугодно.“ Један други човек је рекао: „Ја чујем своје властите речи, не разумем их, али непрестано осећам како ме мој језик нагони да говорим.“

Која информација од стварне вредности је пренесена таквим непознатим језицима и шта је с тумачењем? Они који тврде да тумаче тај говор, понудили су различита објашњења за исте неразумљиве изјаве. Зашто различита? Они то разилажење умањују тако што говоре да је „Бог једној особи дао једно тумачење говора, а другој особи друго тумачење“. Један је признао: „Запазио сам случајеве кад тумачење није било поуздано.“ Д. А. Хејз (D. A. Hayes) је у својој књизи The Gift of Tongues навео пример у коме је неки човек одбио да растумачи говор неке жене која је говорила непознатим језиком јер је „тај језик био подлији од најподлијег“. Каква је то само супротност с говорењем језицима које је постојало у првом веку и које је заиста служило за изградњу скупштине! (1. Коринћанима 14:4-6, 12, 18).

Неки данас тврде да су чули чудесна тумачења и могу искрено веровати да Бог тај дар користи кад „људима жели саопштити неку непосредну поруку“. Међутим, каква порука нам данас треба од Бога, а коју нам нису пружили Исус Христ и апостоли? Павле, који је и сам био обдарен светим духом, рекао је: „Цело је Писмо до Бога надахнуто и корисно за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди, да буде савршен човек Божји, и способан за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17).

Чињеница је да хришћанска скупштина више није у повојима, и зато божанска откривења или чудесни дарови духа нису више потребни да би потврдили њену улогу. Библија упозорава: „Али и кад бисмо и ми сами, кад би и анђео с неба јавио вама еванђеље друкчије [„у протусловљу“, The New English Bible] него што вам га ми јависмо, проклет да је!“ (Галатима 1:8).

Чудесно говорење језицима више није потребно и не постоји библијска основа за веровање да је оно данас део правог хришћанства. Сада кад је Библија комплетна и свуда доступна, оно што нам је потребно имамо у Речи Божјој. Она нам омогућава да добијемо тачно спознање о Јехови и његовом Сину које води до вечног живота (Јован 17:3; Откривење 22:18, 19).

Чак и у првом веку, апостол Павле је био принуђен да пише скупштини у Коринту како би исправио њихово становиште о томе зашто је дар језика̂ дан првим хришћанима. Изгледа да су неки били опчињени даром језика̂ па су се понашали као мала деца, духовно незрела. „Језицима“ је био придан превелики значај (1. Коринћанима 14:1-39). Павле је нагласио да нису сви хришћани у првом веку говорили чудесним језицима. То није било неопходно за њихово спасење. Чак и тада кад је постојао, дар језика̂ је био мање важан од чудесног прорицања. Говорење језицима није било, а ни сада није, захтев за хришћане за постизање вечног живота (1. Коринћанима 12:29, 30; 14:4, 5).

Сила иза непознатих језика данас

Неки верују да су покретачке силе иза савремених језикоговорника харизматске црквене вође које чланове својих стада подстичу да стекну ту способност. У неким случајевима то се дешава због емоционалности и неуравнотежености. Сирил Г. Вилијамс, у делу Tongues of the Spirit, каже да је оно постало „у многим случајевима обележје елитности унутар групе“ и да особи даје „став и ауторитет у очима групе, а такође и у властитим очима“. Мотив би зато могао бити жеља да се припада супериорној групи која говори непознатим језиком.

Док је био ректор универзитета Loyola, Доналд П. Мерифилд (Donald P. Merrifield) је запазио да „језици могу бити хистерично искуство или, према некима, ђаволско“. Свештеник Тод Х. Фаст (Todd H. Fast) је рекао: „Језици су противречни. Ђаво има многе начине којима покушава да делује на нас.“ И сама Библија упозорава да су Сатана и његови демони способни да утичу на људе и да управљају њиховим говором (Дела апостола 16:17, 18). Исус је наступио против демонског духа који је једног човека подстакнуо да виче и падне на тло (Лука 4:33-35). Павле је упозорио да ће се ’сам сотона претворити у анђела светлости‘ (2. Коринћанима 11:14). Они који данас траже дар језика̂, што Бог више не дарује свом народу, у ствари се излажу превари Сатане који ће, како смо упозорени, употребити ’свакојака чудеса, знаке и чуда лажна‘ (2. Солуњанима 2:9, 10).

Језици — и право хришћанство

Хришћани из првог века који су примили дар говорења језицима тај дар су употребили да би објаснили величанствене ствари Божје. Нагласак је био стављен на потребу јасног тумачења поруке пренесене језицима како би је сви могли разумети и како би многи могли бити изграђени (1. Коринћанима 14:26-33). Павле је опоменуо: „Ако говорећи туђим језиком не говорите разумљиво, како ће се разумијети што говорите? Говорићете у вјетар“ (1. Коринћанима 14:9, Стварност).

Док је дух Божји првим хришћанима дао дар језика̂, он их није наводио да говоре неразумљиво или да непреводиво брбљају. У складу с Павловим саветом, свети дух је омогућио говор који је за последицу имао да добра вест буде брже ’проповедана сваком створењу под небом‘ (Колошанима 1:23).

У вези ових последњих дана садашњег система, Исус Христ је заповедио: „Свим народима треба да се најпре проповеда еванђеље [о успостављеном Краљевству]“ (Марко 13:10). Као и у првом веку, свако створење мора чути поруку Краљевства. То је могуће јер је Библија сада преведена, делом или у целини, на скоро 2 000 језика. Исти дух који је испунио прве хришћане да говоре неустрашиво и храбро, сада подупире велико и чудесно дело проповедања данашње скупштине Јеховиних сведока. Усменом речју и коришћењем савремене технологије штампања којом се библијска истина чини доступном у штампаном облику, они говоре „чист језик“. Ова порука одлази у преко 200 земаља и морских острва. Јеховини сведоци су једини народ који је подстакнут Божјим духом да свима обзнани величанствене ствари Божје (Цефанија 3:9, NW; 2. Тимотеју 1:13).

[Слике на 7. страни]

Сведочење од врата до врата у Јапану

Сведочење од брода до брода у Колумбији

Доле: Библијски студиј у Гватемали

На дну: Сведочење на селу у Холандији