Говорење језицима — растући феномен

„НЕКА сила је преузела власт над мојим језиком и речи су једноставно потекле као вода. Каква је то само била радост! Било је то осећање суперчистоће. Отада више никад нисам био онај исти“, изјавила је особа која је доживела необично искуство говорења „непознатим језиком“.

Пред собом имаш опис нечијег првог искуства у говорењу „непознатим језиком“. ’Али, шта је то?‘ неки би с правом могли питати. То се односи на практиковање или веровање за које мушкарци и жене у неким црквама тврде да их је Божји дух подстакао на говорење страним или чудним језицима које нису познавали.

То је све већи религиозни феномен. Некада сматрано догађајем везаним искључиво за пентекосталне вернике, говорење језицима сада прелази традиционалне деноминацијске границе и обухвата баптисте, епископалце, лутеране, методисте, презбитеријанце и римокатолике. За особу која се налази у том стању каже се да је у екстатичком, махнитом и хипнотичком стању и трансу. Неки то називају чак и хистеричним искуством. С говорењем језицима, или глосолалијом, повезани су тајанственост и харизма.

Одакле данас жеља за даром језика̂?

У својој књизи Tongues of the Spirit, Сирил Г. Вилијамс (Cyril G. Williams) указује да можда постоји „нека корелација између осећања неуспеха и жеље за ’језицима‘“. Он говорење језицима описује као механизам ослобађања који има „терапеутску вредност смањивања напетости“ и „решавања унутрашњег сукоба“. Као чиниоци који доприносе таквом екстатичном говору наведени су фрустрација у црквеном раду, емоционални стрес, неуспех у каријери, жалост због смрти, напетост у кући или болест у породици.

Слично томе, у делу The Psychology of Speaking in Tongues, Џон Килдал (John P. Kildahl) каже да је „тескоба предуслов за развијање способности говорења језицима“. Кроз лично истраживање и пажљиве интервјуе показало се да је „више од 85% језикоговорника пре свог говорења језицима доживело јасно одређену тескобну кризу“. На пример, нека је мајка желела да говори језицима да би се могла молити за свог сина оболелог од рака. Један је човек почео говорити језицима у периоду неодлучности да прихвати унапређење на послу. Нека жена је почела говорити језицима у току прве седмице након што се њен супруг придружио друштву за одвикавање од алкохолизма.

Шта се доживљава?

Једна друга особа, која је по први пут говорила језицима, известила је: „Осећао сам да сав горим, хладноћу и велике капи зноја, дрхтавицу и неку врсту слабости у својим удовима.“ С искуством говорења језицима често је повезано необично понашање које је за неке узнемиравајуће. На пример, „нека се девојка замало угушила својом властитом пљувачком кад се истегла на столици на чијем наслону јој је почивао врат, а пете укочених ногу су јој додиривале под“. У току састанка једне конгрегације, „неки човек је непрестано правио колут преко главе с једног краја цркве на други“.

„За неке људе“, пише професор Вилијам Ј. Самарин (William J. Samarin), „говорење језицима је услов за крштење Светим Духом.“ Без тога се „осећају донекле непотпуни“. То се такође сматра „одговором на молитву, јемством божанске љубави и прихватања“. Други кажу да им то доноси осећање унутрашње хармоније, радости и мира, па и „осећање веће снаге“ и „снажније осећање идентитета“.

Да ли је екстатичан говор заиста показатељ деловања светог духа? Означава ли то искуство особу као правог хришћанина? Да ли је говорење језицима данас део прихватљивог обожавања? Ова питања заслужују више од само површног одговора. Зашто? Јер желимо да наше обожавање има Божје одобравање и благослов.