Зашто добри људи пате?
ГОДИНА је била 1914, а свет се уплео у први светски рат. Изненада је у једном логору ратних заробљеника у Србији избио тифус. Али, то је био само почетак. Страшна болест се проширила на цивиле и проузроковала смрт 150 000 у само шест месеци. Усред ратног стања и револуције која је уследила у Русији, три милиона је умрло од тифуса. Исправно ћеш закључити да су међу жртвама били многи добри људи и њихови ожалошћени чланови породице.
То је само један пример људске трагедије. И сам си можда доживео патње које настају кад вољене особе постану жртве болести, несрећних случајева или несрећа једне или друге врсте. Вероватно си узнемирен кад је нека праведна особа погођена болом неизлечиве болести. Сигурно си веома жалостан кад добра особа — можда отац који напорно ради — погине у несрећном случају. Можда те заболи срце кад видиш тугу ожалошћених.
Многи сматрају да особа која чини добро треба да буде награђена тиме да буде ослобођена патње. Неки чак мисле да је патња доказ да је жртва преступник. То је био аргумент тројице људи који су живели пре око 3 600 година. Они су били савременици доброг човека по имену Јов. Вратимо се у њихово време док почињемо своје тражење одговора на питање: Зашто добри људи пате?
Јовове патње
Кад су га посетила тројица његових тобожњих пријатеља, Јов је неописиво патио од бола и болести. Смрћу је био лишен своје десеторо деце, и изгубио је све своје материјалне поседе. Људи који су веома поштовали Јова, осећали су одвратност према њему. Чак се и његова жена окренула од њега и наговарала га да прокуне Бога и умре (Јоб 1:1–2:13; 19:13-19).
Јовови посетиоци су седам дана и ноћи ћутке посматрали његове патње. Затим га је један од њих оптужио за неправедно понашање због чега је наводно био кажњен. „Памтиш ли ти“, рекао је Елифас: „Да је икад невини пропао, да су праведници истребљени? Али сам ја видео оне који злобу ору и неправду сеју, — како плод свој жању. Од дихања Божјег гину, и од даха гнева његовог нестају“ (Јоб 4:7-9).
Према томе, Елифас је тврдио да је Бог казнио Јова за његове грехе. И данас неки приговарају да су несреће Божја дела с намером да се људи казне за погрешно поступање. Али, Јехова није кажњавао Јова за извршење неправедних поступака. То знамо зато што је Бог касније рекао Елифасу: „Гнев се мој распали на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као служитељ мој Јоб“ (Јоб 42:7).
Не треба кривити Бога
Данас су милиони — који сигурно укључују многе добре људе — погођени сиромаштвом и на рубу су гладовања. Неки појединци су постали огорчени и за своје патње криве Бога. Али, њега не треба кривити за глад. У ствари, он је Онај који човечанству даје храну (Псалам 65:9).
Себичност, похлепа и други људски фактори могу спречити испоруку хране гладнима. Међу узроцима глади налази се и ратно стање. На пример, The World Book Encyclopedia каже: „Рат може довести до глади ако многи земљорадници напуштају своја поља и придружују се оружаним снагама. У неким случајевима, војска је намерно створила глад како би непријатеља натерала на предају. Војска уништава ускладиштену храну и растуће усеве и поставља блокаду да одсече допрему хране непријатељу. Блокаде су спречиле да пошиљке хране дођу у подручје Бијафре током нигеријског грађанског рата (1967-70). Уследила је глад од које је умрло вероватно више од милион Бијафранаца.“
Неки су погрешно оптуживали Бога посебно током другог светског рата, кад су многи добри људи патили и умрли. Међутим, људи крше Божје законе мрзећи се и ратујући један против другог. Кад је Исус Христ био запитан која је заповест „прва од свих“, он је одговорио: „Прва гласи: „Чуј, Израеле, Господ [„Јехова“] је, Бог наш, Господ једини“. „Љуби Господа, Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом!“... А ево друге: „Љуби ближњега свога као самога себе!“ Друге заповести веће од ових нема“ (Марко 12:28-31).
Кад људи крше Божје законе уплићући се у масовно убијање, може ли ико с правом кривити њега ако долази до патње? Ако родитељ каже својој деци да се не туку и она занемаре његов добар савет, да ли је он одговоран ако дође до повреда? Тај родитељ није ништа више одговоран него што је Бог одговоран за патње људи који занемарују божанске законе.
Иако патње могу наступити кад се занемарују Јеховини закони, Библија не указује да су катастрофе уопште Божје дело с намером да се казне зли. Кад је први људски пар сагрешио, они су проиграли свој посебан благослов и заштиту. Изузев случајева божанске интервенције да се постигну Јеховине намере, на оно што се догађа човечанству из дана у дан утиче следеће библијско начело: „Трку не добијају они који су хитрији, ни рат они који су храбрији, ни хлеб они који су мудрији, ни богатство они који су паметнији, ни наклоност они који су вештији; јер све зависи од времена и од прилика“ [све их стижу време и непредвиђена згода“, NW]“ (Проповедник 9:11).
Пате и добри и лоши
У ствари, због наслеђеног греха и несавршености пате и добри и лоши људи (Римљанима 5:12). На пример, и праведни и зли људи доживљавају тешке болести. Верни хришћанин Тимотеј патио је од ’честих болести‘ (1. Тимотеју 5:23). Кад је апостол Павле споменуо властити ’жалац у месу‘, можда је мислио на неку телесну болест (2. Коринћанима 12:7-9). Чак и за своје лојалне слуге, Бог данас не уклања наслеђене слабости или осетљивост на болест.
Богобојазни људи могу патити и због слабог коришћења расуђивања или пропуштања да понекад примене библијски савет. Да то прикажемо: Онај ко није послушан Богу и ожени се неверником може патити због брачних проблема које је могао избећи (Деутероном 7:3, 4; 1. Коринћанима 7:39). Ако хришћанин нема уравнотежену исхрану и не одмара се довољно, може патити зато што нарушава своје здравље.
Емоционална патња може наступити ако подлегнемо слабости и упустимо се у неисправно понашање. Прељуба краља Давида са Бат-Шебом донела му је велику патњу (Псалам 51). Док је покушавао да сакрије преступ, патио је од јаке тескобе. „Док ја ћутах“, рекао је, „сасахнуше кости моје од мог уздисања по вас дан... те се осуши сок живота мога као на летњој припеци“ (Псалам 32:3, 4). Тескоба због своје кривице смањила је Давидову крепкост као што дрво може изгубити животворну влагу током суше или у летњој врућини. Он је очигледно патио и душевно и телесно. Али, Псалам 32 показује да се такве патње могу олакшати ако особа покајнички признаје грех и тиме прима Божје опроштење (Пословице 28:13).
Лоши људи често пате због тога што теже за преслободним начином живота, а не због божанске казне. Херода Великог је мучила болест због лоших навика. У својим последњим данима, Херод је „патио од ужасних мука“, рекао је јеврејски историчар Јосиф Флавије. „Имао је страшан нагон да се чеше, црева су му била загнојена, а полни органи гангренозни и пуни црва. Узалуд је покушавао да ублажи своје тешко дисање и грчеве у врућим изворима у Калирои... Херод је сада патио од тако ужасне агоније да је покушао да се убије, али га је спречио његов рођак“ (Josephus: The Essential Writings, превео и уредио Paul L. Maier).
Придржавање Божјих закона пружа извесну заштиту од ствари као што су болести које се преносе полним путем. Ипак, зашто изгледа да људи који траже његову наклоност пате више него обично?
Зашто богобојазни људи пате
Основни разлог због чега богобојазни људи пате је то што су праведни. То је приказано у случају Јосифа, сина патријарха Јакова. Иако је Потифарова жена непрестано наговарала Јосифа да с њом има полне односе, он је упитао: „Како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?“ (Постање 39:9). То је довело до неправедног затварања, а Јосиф је патио зато што је био честит.
Али зашто Бог допушта да његове верне слуге пате? Одговор лежи у спорном питању које је поставио бунтовни анђео Сатана Ђаво. То спорно питање укључује беспрекорност према Богу. Како то знамо? Зато што је то показано у случају праведног човека Јова, споменутог раније.
На састанку Божјих анђеоских синова на небу, Јехова је запитао Сатану: „Јеси ли видео служитеља мога Јоба? Нема га онаквог на земљи, добар је то и праведан човек, који се боји Бога и уклања се од зла.“ Ђаволов одговор показује да је постојала препирка о томе хоће ли људи под испитом одржати беспрекорност према Јехови. Сатана је тврдио да Јов служи Богу због материјалних благослова које је уживао а не из љубави. Сатана је затим рекао: „Али испружи руку своју, дотакни се онога што све има, и сигуран сам да ће те у очи опсовати!“ Јехова је одговорио: „Ево предајем ти све што он има, само на њега не дижи руке своје“ (Јоб 1:6-12).
Упркос свему што је Сатана могао учинити, Јов је одржао праведан начин живота и доказао да Јехови служи из љубави. Заиста, Јов је рекао својим оптужиоцима: „Далеко је од мене помисао да вам ја за право дајем! До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност бранити“ (Јоб 27:5). Да, такви чувари беспрекорности су увек били спремни да пате због праведности (1. Петрова 4:14-16). Библија говори о многима који су имали чврсту љубав према Богу и који су живели праведним животом како би му исказали част и показали да је лажна Сатанина тврдња да све људе може одвратити од Јехове. Сваки појединац који пати због одржавања беспрекорности према Богу може бити срећан што доказује да је Ђаво лажов и што тиме радује Јеховино срце (Пословице 27:11).
Бог није равнодушан према патњи својих верних слугу. Псалмиста Давид је рекао: „[Јехова] прихвата све који падају и исправља све погнуте“ (Псалам 145:14). Онима који су предани Јехови можда недостаје довољно личне снаге да носе животне патње и прогонство које доживљавају као његов народ. Али, Бог их јача и подупире и даје им мудрост потребну да истрају у свим својим кушњама (Псалам 121:1-3; Јаков 1:5, 6). Ако би прогониоци убили неке од Јеховиних лојалних слугу, они имају наду у ускрсење коју даје Бог (Јован 5:28, 29; Дела апостола 24:15). Чак и кад би дошло до тога, Бог може преокренути ефекте сваке патње коју доживљавају они који га воле. Он је окончао Јовове патње и обилно благословио тог праведног човека. А ми можемо бити уверени да Јехова неће напустити свој народ ни у наше време (Јоб 42:12-16; Псалам 94:14).
Ускоро — више неће бити патње!
Дакле, сви доживљавају патње због наслеђене несавршености и живота усред овог злог система ствари. И богобојазни појединци могу очекивати да ће патити због одржавања беспрекорности према Јехови (2. Тимотеју 3:12). Али, они могу да се радују, јер ће Бог ускоро окончати сузе, смрт, жалост, плач и бол. С обзиром на то, апостол Јован је писао:
„Затим видех ново небо и нову земљу, јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више не беше. И видех свети град, нов Јерусалим, силазити од Бога с неба, опремљен као невеста украшена за свог заручника. И чух силан глас с неба да говори: Ево шатора Бога међу људима! Он ће пребивати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима. Он ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде. И онај што сеђаше на престолу рече: Ево све ново творим. И рече: Напиши, јер су ове речи истините и верне“ (Откривење 21:1-5).
Слично томе, апостол Петар је објавио: „Али ми очекујемо, по обећању његову [Јехове Бога] ново небо и нову земљу, у којој ће правда наставати“ (2. Петрова 3:13). Какви величанствени изгледи леже непосредно пред нама! Живот на рајској Земљи може бити и твоја радосна предност (Лука 23:43). Зато немој дозволити да те огорче данашње патње. Уместо тога, гледај с оптимизмом у будућност. Положи своју наду и поуздање у Божји нови свет који је тако близу. Тежи за начином живота који је прихватљив Јехови Богу, те и ти можеш заувек живети у свету без свих патњи.
[Слика на 4. страни]
Иако је Јов патио, тежио је за начином живота који је прихватљив Богу
[Слика на 7. страни]
И ти можеш живети у свету без свих патњи
[Извор слике на 3. страни]
Collierova Photographic History of the European War