Имаш ли ’послушно срце‘?
КАДА је Соломон постао краљ древног Израела, осећао се недораслим. Зато је од Бога тражио мудрост и разборитост (2. Летописа 1:10). Соломон се исто молио: „Дај дакле слузи своме срце разумно [„послушно“, NW], да може судити народу твоме“ (1. Краљевима 3:9). Ако би Соломон имао ’послушно срце‘ могао би следити божанске законе и начела, и доживети Јеховин благослов.
Послушно срце није терет већ извор радости. Апостол Јован је записао: „Љубав према Богу у томе је да заповести његове држимо. А заповести његове нису тешке“ (1. Јованова 5:3). Свакако да треба да слушамо Бога. На крају крајева, Јехова је наш Величанствени Створитељ. Њему припада земља и све што је на њој, чак и све сребро и злато. Отуда, ми стварно не можемо Богу дати ништа материјално, мада он допушта да своја новчана средства користимо да бисмо изразили своју љубав према њему (1. Летописа 29:14). Јехова очекује од нас да га волимо и понизно ходимо с њим, вршећи његову вољу (Михеј 6:8).
Када су Исуса Христа упитали која је највећа заповест у Закону, он је рекао: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим. Ово је највећа и прва заповест“ (Матеј 22:36-38). Један начин на који можемо показати такву љубав јесте да слушамо Бога. Зато свако од нас треба да се моли да му Јехова да послушно срце.
Они су имали послушно срце
Библија је препуна примера оних који су имали послушно срце. На пример, Јехова је Ноју рекао да сагради једну велику арку да би сачувао живот. Ово је био позамашан задатак за који је требало неких 40 до 50 година. Чак и са свом савременом снажном опремом и другим средствима која су сада на располагању, градити тако велики објекат који би могао да плови био би технички подвиг. Поред тога, Ноје је морао да упозорава народ који му се несумњиво ругао и исмевао га. Али, он је био послушан и до најмање ситнице. Библија каже: „Ноје учини [„управо“, NW] тако“ (Постање 6:9, 22; 2. Петрова 2:5). Ноје је показао своју љубав према Јехови тако што је био верно послушан кроз многе године. Какав добар пример за све нас!
Осмотри и патријарха Аврама. Бог му је рекао да иде из богатог Ура Халдејског у неку непознату земљу. Аврам се повиновао без икаквог питања (Јеврејима 11:8). До краја свог живота, он и његова породица су живели у шаторима. Након што је много година живео као странац у тој земљи, Јехова је њега и његову послушну жену Сару благословио сином Исаком. Сигурно је стогодишњи Аврам много волео свог сина којег је добио под старе дане! Након нешто година, Јехова је од Аврама тражио да жртвује Исака као жртву паљеницу (Постање 22:1, 2). Сама помисао на тако нешто сигурно је Аврама болела. Па ипак, он је послушао, зато што је волео Јехову и имао веру да ће обећано семе доћи кроз Исака, чак и ако га Бог буде морао дићи из мртвих (Јеврејима 11:17-19). Међутим, непосредно пре него што би Аврам убио свог сина, Јехова га је зауставио и рекао: „Сад познадох да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свога, јединца свога, мене ради“ (Постање 22:12). Због своје послушности, богобојазни Аврам је постао познат као „пријатељ Божји“ (Јаков 2:23).
Исус Христ је наш најврснији пример послушности. Током свог предљудског постојања, уживао је у послушној служби свом Оцу на небу (Пословице 8:22-31). Док је био човек, Исус је слушао Јехову у свему, увек је одушевљено чинио његову вољу (Псалам 40:9; Јеврејима 10:9). Зато је Исус могао веродостојно рећи: „Ништа сам од себе не чиним, него како ме научи Отац, онако говорим. Онај који ме посла, са мном је; не остави ме он сама, јер ја свагда чиним што је њему мило“ (Јован 8:28, 29). На крају, да би оправдао Јеховин суверенитет и откупио послушно човечанство, Исус је вољно дао свој живот, пролазећи кроз најсрамнију и најболнију смрт. Заиста, „показавши се као човек, понизио је сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту“ (Филипљанима 2:8). Какав пример у показивању послушног срца!
Делимична послушност није довољна
Нису сви који тврде да су послушни према Богу они који стварно слушају Бога. Погледај Саула, краља древног Израела. Бог га је упутио да збрише зле Амаличане (1. Самуилова 15:1-3). Мада их је Саул уништио као нацију, поштедео им је краља и сачувао нешто њихових оваца и стоке. Самуило је упитао: „Зашто ниси послушао гласа Господњега?“ У одговору, Саул је рекао: „Послушао сам добро глас Господњи... [израелски] народ [је] узео од плена овце и волове, као првине... да их жртвује Господу.“ Наглашавајући потребу за потпуном послушношћу, Самуило је узвратио: „Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Господњи? Гле, послушност више вреди од жртве, и слушање речи његове више вреди од претилине овнујске. Јер је непослушност једнака кривица као и чарање, и непокорност није мања од идолопоклонства и од терафима. Пошто си ти одбацио реч Господњу, то те и он као краља одбацује“ (1. Самуилова 15:17-23). Колико је много Саул изгубио јер није имао послушно срце!
Чак и мудри краљ Соломон, који се молио да има послушно срце, није наставио да слуша Јехову. Супротно божанској вољи, оженио се туђинкама које су га навеле да сагреши против Бога (Немија 13:23, 26). Соломон је изгубио божанску наклоност јер није и даље имао послушно срце. Какво упозорење за нас!
Ово не значи да Јехова захтева савршенство од својих земаљских слугу. Он „памти да смо прах“ (Псалам 103:14). Свако од нас понекад прави грешке, то је сигурно, али Бог може да види да ли ми стварно од срца желимо да му угодимо (2. Летописа 16:9). Ако погрешимо због људске несавршености али се покајемо, на темељу Христове откупне жртве можемо да молимо за опроштај, поуздајући се да ће Јехова ’много опростити‘ (Исаија 55:7; 1. Јованова 2:1, 2). Да бисмо се духовно опоравили и имали здраву веру и послушно срце можда нам је потребна и помоћ хришћанских старешина пуних љубави (Титу 2:2; Јаков 5:13-15).
Да ли је твоја послушност потпуна?
Као Јеховине слуге, већина нас несумњиво мисли да има послушно срце. Могли бисмо резоновати: Зар не учествујем у делу проповедања о Краљевству? Зар нисам непоколебљив када изникну важна спорна питања као што је неутралност? Зар не посећујем редовно хришћанске састанке, као што је подстицао апостол Павле? (Матеј 24:14; 28:19, 20; Јован 17:16; Јеврејима 10:24, 25). Истина, на овим важним подручјима, Јеховин народ као целина показује послушност од срца.
Али како стоје ствари с нашим понашањем у свакодневном животу, рецимо у на изглед малим стварима? Исус је изјавио: „Ко је веран у маломе и у многоме је веран, а ко је неправедан у маломе и у многоме је неправедан“ (Лука 16:10). Стога ће бити добро да се свако од нас упита: Имам ли послушно срце када су у питању мале ствари односно догађаји за које други чак и не знају?
Псалмиста је показао да је чак и унутар своје куће, где га други нису виђали, ’ходио у интегритету свог срца‘ (Псалам 101:2, NW). Док седиш у својој кући, можда упалиш телевизију и почнеш да гледаш неки филм. Баш ту, твоја послушност може бити испитана. Филм може постати неморалног садржаја. Да ли ћеш и даље гледати, рачунајући да се данас приказују такви филмови? Или ће те послушно срце навести да се придржаваш библијског налога ’да се блуд и свака друга нечистота и не спомињу међу вама‘ (Ефесцима 5:3-5). Хоћеш ли угасити ТВ, чак и када прича буди радозналост? Или, хоћеш ли променити канал ако у емисији почне насиље? „Испитује Господ праведника, а [и] бездушника“, испевао је псалмиста, а „ко воли насиље мрзи душа његова“ (Псалам 11:5).
Послушно срце доноси благослове
Постоје, наравно, многа подручја у животу где је корисно да се преиспитамо да бисмо видели да ли стварно од срца слушамо Бога. Љубав према Јехови треба да нас покрене да му угодимо и да чинимо оно што нам он каже у својој Речи, Библији. Послушно срце ће нам помоћи да задржимо добар однос с њим. Заиста, ако смо у потпуности послушни, онда ће бити ’угодне речи из уста наших, и пред Господом размишљања срца наша‘ (Псалам 19:15).
Зато што нас воли, Јехова нас учи послушности за наше властито добро. И извлачимо велику корист тиме што целим срцем обраћамо пажњу на божанску поуку (Исаија 48:17, 18). Зато, спремно прихватимо помоћ коју нам наш небески Отац пружа преко своје Речи, свог духа и своје организације. Он нас поучава тако добро као да иза себе чујемо глас који нам говори: „То је пут, идите њим!“ (Исаија 30:21). Док нас Јехова поучава путем Библије, хришћанских публикација и скупштинских састанака, обратимо пажњу на то, применимо оно што учимо и будимо „у свему послушни“ (2. Коринћанима 2:9).
Послушно срце ће довести до много радости и многих благослова. Даће нам душевни мир, јер знамо да и те како угађамо Јехови Богу и радујемо његово срце (Пословице 27:11). Срце које је послушно биће нам заштита када смо у искушењу да лоше поступимо. Заиста, онда, треба да слушамо нашег небеског Оца и треба да се молимо: ’Дај слузи своме срце послушно.‘
[Извор слика на 29. страни]
Из Self-Pronouncing Edition of the Holy Bible, која садржи преводе King James и Revised