Поглед у свет

Насиље тоне у нове дубине

За оне који сматрају да такви спортски догађаји као што су бокс-мечеви или турнири у борилачким вештинама, нису довољно насилни, организатори у Сједињеним Државама изнели су једну нову могућност која се зове „екстремна борба“ или „крајња борба“. Према једном извештају у новинама The New York Times, концепт је једноставан: „Два мушкарца разбијају један другога све док се један не преда или не буде нокаутиран.“ Они не носе рукавице да би ублажили ударце; нема рунди или тајм-аута̂; постоји неколико правила осим забране уједања или истеривања очију. Противници користе вештине из бокса, џуда, каратеа, рвања или уличне туче — често с веома крвавим последицама. Такмичења се одржавају пред дивљачким мноштвима обожавалаца који кличу и који за карте плаћају чак и 200 америчих долара; борбе су популарне и на кабловској телевизији и као видео-касете за изнајмљивање. Ипак, многе државе у САД већ су забраниле те догађаје.

Додатни терет у послу за жене

Да ли мушкарци и жене једнако деле посао по кући? То није тако према једној анкети коју је спровело Немачко федерално министарство за статистику. Економисти Норберт Шварц и Дитер Шафер замолили су 7 200 домаћинстава да анализирају и прибележе количину времена која се утроши за рад по кући. Та анкета је укључивала такве послове као што су прање судова, куповина, брига за болесне рођаке и петљање око кола. „Без обзира да ли имају или немају посао ван куће, жене проводе отприлике дупло више времена него мушкарци у извршавању неплаћеног посла“, извештавају новине Süddeutsche Zeitung.

Религија у „киберспејсу“

Они који користе компјутер да би истраживали „киберспејс“, мреже међусобно повезаних компјутерских база података, ових дана могу бирати више религиозних могућности. Светска широка мрежа сада има Страну о Марији, где радознали могу пронаћи одговоре на десет најчешће постављаних питања о Девици Марији, као на пример зашто је увек насликана како носи светло плаву одећу. Амиши, који избегавају такву технологију као што је електрична струја, представљени су једном рубриком која се зове Питај Амише. Њима се преноси један испис питања, они одговарају обичним писмом а одговори се преносе компјутером — путем посредника. The Christian Century запажа да сада постоји „место“ у Интернету које се зове Исповедаоница, на коме дигитални свештеник пита: „И шта је то што желите да исповедате?“ У следећем реду пружа се могућност вишеструког избора. „Крив сам за следећи грех: (убиство) (прељубу) (лењост) (жудњу) (похлепу) (превару) (прождрљивост) (понос) (љутњу) (лакомост) (погрешно постављене приоритете).“

Један заиста велик, заиста смрдљив цвет

Највећи цвет на свету јесте једна заиста чудна творевина. Цвет из породице Rafflesiaceae, приближно је велик као аутобуска гума и да би се расцветао потребно му је исто толико времена колико је потребно људском бићу да нарасте од зачећа до рођења. А величина није једини разлог што тај цвет не би био добар избор за букет. Он смрди. Да би привукао муве које треба да га опраше, тај цвет смрди попут меса које трули. У прошлости малезијски сељаци који су живели у тропским кишним шумама у којима расту ти цветови наденули су му име ђавоља чинија и одмах би их исецкали. Међутим, према новинама South China Morning Post, малезијски државни парк Кинабалу кренуо је да заштити тај редак цвет како би га научници могли надаље проучавати. Сада локални сељаци зарађују додатни новац тако што воде туристе у шуму да га фотографишу. Нема сумње да се већина од њих држи на добром одстојању.

Италијански Лурд?

У италијанском граду Чивитавекији, речено је да је недавно из једне статуе Мадоне лила крв, што је за последицу имало навалу десетина̂ хиљада радозналих гледалаца и ходочасника. Из тог разлога је градоначелник, Пјетро Тидеји, који себе назива неверником, путовао за Француску с једним католичким прелатом. Посетили су чувени град Лурд, реномиран по свом католичком светилишту у коме се наводно дешавају „чуда“. Посета није била ходочашће. Уместо тога, њен циљ је био да се проучи „економско чудо“ Лурда, очигледно да би се добиле идеје о томе како организовати и управљати Чивитавекијом као сличном уносном Меком за туристе и ходочаснике.

Бразилски „свети рат“

У Бразилу је недавно један пентекостални пастор изазвао оно што је штампа у тој земљи назвала светим ратом. У државном ТВ-преносу, пастор, Сержио вон Хелде, осудио је обожавање ликова у Католичкој цркви. Да би то истакао, показао је керамички лик Наше Госпе од Апаресиде, црну верзију Девице Марије која служи као светица заштитница за 110 000 000 бразилских католика. Вон Хелде је назвао лик „ужасном, срамотном лутком“ док ју је непрестано шамарао и шутирао. Хиљаде католика је протестовало, носећи улицама ликове светице заштитнице. Мноштва која су викала и бацала камење окружила су неке храмове Вон Хелдеове Пентекосталне секте, која се зове Универзална црква Божјег Краљевства. Вон Хелде, кога је од тада поглавар те цркве удаљио с његове дужности, окривљује медије за непрестано емитовање снимка његовог напада. „ТВ Глобо [највећа телевизијска мрежа у земљи] претворила ме је у монструма“, тврди пастор.

Самоовлашћени џелати

У Јужној Африци раздражена руља је једну групу осумњичених за крађе аутомобила извела из њихових домова, на смрт их изубијала и полила их фарбом. Новине Saturday Star коментарисале су да је све већи број таквих инцидената „симптом друштва које је изгубило веру у своју полицију и које је и опседнуто криминалом и хистерично ради њега“. Иако таквом понашању не гледају кроз прсте, криминолози сматрају да је тај чин фарбања жртава након њиховог убиства значајан. То је требало да буде упозорење другим потенцијалним криминалцима. Једна жена криминолог коментарисала је: „Све указује на то да је ситуација потпуно ван контроле и да је јавност изгубила контролу над својом способношћу да се носи с поимањем да је под опсадом криминалаца.“

Невоља с младим кондорима

Калифорнијски кондор — џиновски лешинар који је практично изумро у овом веку — поставља нарочите изазове конзерваторима који покушавају да у дивљину пусте кондоре који су одгајани у заробљеништву. Птице које су пуштене као млади налазе се у „својој истраживачкој, тинејџерској, ’покушај све‘ фази“, каже једна жена конзерватор коју је цитирао часопис New Scientist. То што нису имали никакав страх од људи или од електричних жица неке је коштало или живота или слободе. Стога су конзерватори смислили нову тактику у одгајању птића кондора. Они користе благе ударе да би научили птицу да избегава електричне жице. Да би их научили аверзији према људима, склањају им се с видика осим када повремено неколико људи изненада насрне на птице, ухвате их и оборе на леђа. „Кондори то мрзе“, запажа New Scientist, и на тај начин уче да избегавају људе. До сада је та стратегија имала извесну меру успеха.

Хипотеза о мистерији тунела

Археолози су се дуго питали зашто је Језекијин тунел, који је ископан током осмог века пре н. е. да би обезбедио воду Јерусалиму када је био под опсадом Асирске војске, имао тако неплански, кривудав правац. За један прав, ефикаснији пут било би потребно да се ископа само 320 метара, уместо 533 метра колико је требало за тунел. Запис, написан на старохебрејском језику, пронађен је 1880. у зиду тунела. Он је објаснио како су две групе радника почеле са супротних крајева тунела који је копан кроз стене и састали се на средини. То је поставило додатно питање у вези с тим како су успели да то ураде ако се узме у обзир кривудави пут тунела. Геолози сада сматрају да имају одговор. Према Дену Гилу са израелског Геолошког прегледа, радници су пратили и проширивали природне канале, које су формирале воде пролазећи кроз стену на којој су се појављивале пукотине услед сеизмичких потреса или на којој су се спајали различити слојеви стена. С временом, они су местимично постајали сасвим широки чиме се може објаснити зашто висина тунела варира од 1,7 па чак до 5 метара и такође како су радници који су користили уљане лампе могли добити довољно ваздуха. Радници су такође били вешти јер је успех копања зависио од тога да тунел има благи пад — само 31,75 центиметара дуж целог пута.