Да ли другима дајеш достојанство кад пружаш савет

КАКО је добро и корисно бити саветован с достојанством! „Љубазан, обзиран, брижан савет води до добрих односа“, каже Едвард. „Кад осетиш да ти саветник исказује част и да те поштује тиме што показује спремност да саслуша твоју страну приче, савет је много лакше прихватити“, тврди Ворен. „Кад се саветник опходи са мном с поштовањем, осећам се слободним да му приђем и затражим савет“, примећује Норман.

Човеково природно право на достојанство

Срдачан, пријатељски и пун љубави савет заиста је добродошао. Корисно је саветовати друге на начин на који ти желиш да будеш саветован (Матеј 7:12). Добар саветник узима време да саслуша и настоји да разуме оног коме се даје савет — његово размишљање, његов положај и његова осећања — уместо да критикује и осуђује (Пословице 18:13).

Данашњи саветници, укључујући хришћанске старешине, треба да буду будни да другима дају достојанство кад пружају савет. Зашто? Из једноставног разлога што је преовладавајући став у друштву да се с другима поступа на начин лишен достојанства. То је заразно. Врло често су појединци од којих очекујеш достојанствено опхођење баш они који пропуштају да га пруже, било да се ради о људима одређене професије, религиозним вођама, или другима. За илустрацију, на радном месту једно отпуштање с посла трауматично је и стресно и за послодавца и за радника. Оно нарушава самопоштовање, посебно ако се с оним који се отпушта поступа без достојанства. Надгледници у том погледу морају научити како да саопште ту „тешку вест тако да она буде саопштена јасно, без непотребних детаља и на професионалан начин, и да сачува достојанство тог појединца нетакнутим“, извештава The Vancouver Sun. Да, сви људи заслужују да се с њима поступа достојанствено.

Генерална скупштина Уједињених нација проглашава: „Сва људска бића рођена су слободна и једнака по достојанству и правима. Она су обдарена разумом и савешћу и треба да делују једно према другом у духу братства.“ Будући да је достојанство човека изложено нападу, с добрим разлогом Повеља Уједињених нација и преамбула Опште декларације о правима човека признаје ту особину. Они потврђују „веру у основна људска права, у достојанство и вредност људске особе“.

Јехова је створио човека с наслеђеним достојанством

Јехова је Бог достојанства. Његова надахнута Реч исправно каже: „Слава [„достојанство“, NW] је и величанство пред лицем његовим“, и ’[Његово] величанство [„достојанство“, NW] уздиже се изнад небеса‘ (1. Летописа 16:27; Псалам 8:2 [8:1, ДК]).

Као достојанствен Бог и Универзални Суверен, он додељује достојанство свим својим створењима, небеским и земаљским. Истакнут међу онима којима се исказује таква част његов је прослављени и владајући Син, Краљ, Христ Исус. „Славу [„достојанство“, NW] си и красоту метнуо на њ“, писао је Давид пророчански (Псалам 21:5, ДК; Данијел 7:14).

Нажалост, ово основно људско право током историје много се злоупотребљавало. Један моћни анђео, који је својим делима постао Сатана Ђаво, изазвао је исправност, праведност и заслужност Божјег суверенитета. Чинећи то он је показао непоштовање према Јехови и обешчастио Његово достојанствено име док је постављао изазов Његовом праву да влада. Он је бесправно присвојио превише достојанства. Попут Ђавола, моћни људски владари, као што је Набукодоносор из библијских времена, разметали су се својом ’моћи и својим величанством‘. Они нападају Јеховино достојанство, приписујући неразумно достојанство себи (Данијел 4:30). Сатанина угњетачка владавина, наметнута свету човечанства, нападала је и наставља да напада достојанство човека.

Да ли је твоје достојанство икада било повређено? Када биваш саветован, да ли си наведен да се осећаш претерано кривим, постиђеним, осрамоћеним, или пониженим? „Нисам осетио бригу, саосећање и достојанство. Наведен сам да се осећам безвредним“, тврди Андре, додајући: „То је довело до осећања фрустрираности и забринутости, чак до депресије.“ „Тешко је прихватити савет од некога за кога сматраш да ти не жели оно што је најбоље“, каже Лора.

Из тог разлога, хришћанским надгледницима се саветује да с Божјим стадом поступају исказујући им част и поштовање (1. Петрова 5:2, 3). Ако настану ситуације у којима је неопходно и корисно саветовати друге, како се можеш заштитити од размишљања и понашања светских људи који, без устезања, нападају достојанство других? Шта ти може помоћи да заштитиш достојанство сухришћана, као и своје сопствено? (Пословице 27:6; Галатима 6:1).

Начела која чувају достојанство

Божја реч не ћути о тој ствари. Вешт саветник ће се безусловно поуздати у савет Божје речи, уместо да гледа на мудрост овог света. Свето писмо садржи вредне савете. Кад се следе, они дају достојанство и саветнику и оном ко се поучава. Тако је Павле хришћанском надгледнику Тимотеју дао следећи савет: „Старца не карај оштро, него му говори као оцу; говори момцима као браћи, старијим женама као матерама, младима као сестрама, у потпуној чистоти“ (1. Тимотеју 5:1, 2). Колико се туге, повређених осећања и неприлика може избећи придржавањем тих начела!

Запази да је кључ за успешно саветовање исправно поштовање према другој особи и њеном праву да се с њом поступа на достојанствен, брижан начин. Хришћанске старешине, укључујући путујуће надгледнике, треба да настоје да следе тај савет трудећи се да утврде зашто онај коме је потребно кориговање размишља и поступа на начин на који то ради. Они треба да желе чути његову тачку гледишта и да учине сваки напор како би се избегло постиђивање, понижавање, или срамоћење онога коме се помаже.

Као старешина, дај свом брату на знање да бринеш за њега и да му желиш помоћи у његовим проблемима. То је оно што чини и добар лекар кад посетиш његову ординацију због телесног прегледа. Помисао о свлачењу у хладној, стерилној просторији може те оставити збуњеним и пониженим. Како цениш лекара који показује осећајност према твом самопоштовању и даје ти достојанство док врши потребне прегледе да би утврдио узрок твоје болести! На сличан начин, хришћански саветник који показује исправно поштовање према појединцу љубазан је и одлучан, а ипак одева примаоца савета у достојанство (Откривење 2:13, 14, 19, 20). И обрнуто, савет који је груб, хладан, и безосећајан јесте попут фигуративне неодевености што чини да се осећаш постиђен, осрамоћен и лишен свог достојанства.

Надгледници Теократске школе проповедања посебно пазе да саветују с достојанством. Кад саветују старије, они одражавају исту љубав коју би показивали својим телесним родитељима. Они су обзирни, пријатељски и срдачни. Таква осећајност је неопходна. Она ствара атмосферу погодну за исправно давање и примање савета.

Старешине, имајте на уму да је практичан савет племенит, охрабрујућ, изграђујућ и позитиван. Ефесцима 4:29 каже: „Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра реч, која служи уздизању, и саопћује милост онима који је слушају.“

Нема потребе за коришћењем грубих речи, говора, или расправљања. Уместо тога, поштовање према другој особи и жеља да сачуваш њена осећања вредности и самопоштовања подстиче те да изнесеш ствари на позитиван, конструктиван начин. Пре него што даш икакве примедбе, срдачно и искрено похвали особу за њене добре стране и особине, уместо да истичеш гледишта која ће учинити да се осећа фрустрирано и безвредно. Ако служиш као старешина, користи свој ауторитет ’на уздизање а не на уништавање‘ (2. Коринћанима 10:8).

Да, учинак било каквог савета од хришћанског надгледника треба да буде да се пружи потребно охрабрење, да слушаоцима буде благотворан. Он не треба да обесхрабрује или ’плаши‘ (2. Коринћанима 10:9). Чак и оном ко је починио озбиљну погрешку треба да се прида одређена мера самопоштовања и достојанства. Савет мора да буде уравнотежен љубазним, али ипак одлучним, речима укора тако да би га подстакао на покајање (Псалам 44:16 [44:15, ДК]; 1. Коринћанима 15:34).

Значајно је што је Божји Закон Израелу садржавао та иста начела. Он је дозвољавао савет и чак физичку дисциплину, док је истовремено чувао права особе на извесну меру личног достојанства. Батинање „да му се удари број удараца према тежини његове кривице“ било је дозвољено, али то није требало да буде претерано. Постављена је била граница на број задатих удараца тако да преступник не би био ’уцвељен‘ [„осрамоћен“, NW] (Деутероном 25:2, 3).

Брига за осећања покајничких преступника била је такође Исусова карактеристика. Исаија је о њему прорекао: „Трске он стучене неће преломити, и стењак који још гори неће угасити. По истини правду ће јављати“ (Исаија 42:3; Матеј 12:17, 20; Лука 7:37, 38, 44-50).

Оно што надаље истиче потребу за уживљавањем јесу Исусове речи у Проповеди на гори: „Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Ово начело је толико битно у унапређивању добрих односа да се обично назива Златно правило. Као хришћанском старешини, како ти оно може помоћи да се с другима опходиш с љубазношћу и достојанством кад саветујеш?

Имај на уму да и ти правиш грешке. Као што је Јаков приметио, „сви ми у многоме грешимо“ (Јаков 3:2). Кад мислиш на то, то ће ти помоћи да ублажиш своје примедбе и контролишеш своја осећања кад је потребно да другима говориш о њиховим пропустима. Схвати њихову осећајност. То ће ти помоћи да избегнеш претерани критицизам, скрећући пажњу на ситне грешке или мане. Исус је нагласио то кад је рекао: „Не судите, да се вама не суди. јер ће вам се судити судом којим ви судите, и мериће вам се мером којом ви мерите“ (Матеј 7:1, 2).

Дајте достојанство другима — супротставите се Ђаволу

Сатанине тактике су обликоване да те лише достојанства, да створе осећања срама, безвредности и очаја. Запази како је он користио људског заступника да у верном Јову изазове негативне емоције. Лицемерни Елифас је узвикнуо: „Ако се Бог [Јехова] ни у своје веснике [’слуге‘, ДК] не узда, па и у анђела својих мане нађе, а како ли неће у онима који у земљаним становима седе [грешним људима], којима је прах порекло, и као мољци могу да се згазе!“ (Јоб 4:18, 19). Тако према њему, Јов Богу није вредео ништа више него мољац. Заиста, савет Елифаса и његових другова, далеко од тога да буде изграђујућ, оставио би Јова лишеног чак и сећања на боља времена. Према њиховом гледишту његова прошла верност, поучавање породице, однос с Богом и дарови милосрђа нису вредели ништа.

Слично томе данас, покајнички преступници су посебно подложни таквим осећањима, и постоји опасност од тога ’да превелика жалост дотичне сатре‘. Старешине, кад саветујете такве појединце, ’покажите [„потврдите“, NW] љубав‘ према њима дозвољавајући им да сачувају одређену меру достојанства (2. Коринћанима 2:7, 8, Чарнић). „Бити третиран с помањкањем достојанства отежава прихватање савета“, признаје Вилијам. Неопходно је ојачати њихово веровање да су они вредни у Божјим очима. Подсети их да Јехова „није неправедан да заборави труд [њихов] и љубав коју [показаше] за име његово“ током њихових прошлих година верне службе (Јеврејима 6:10).

Који додатни чиниоци ти могу помоћи да другима дајеш достојанство кад пружаш савет? Буди свестан да сви људи имају природно право на достојанство, будући да су створени на Божју слику. Они су вредни за Јехову Бога и Исуса Христа; двострука припрема откупнине и васкрсења потврђује ту чињеницу. Јехова даје даљње достојанство хришћанима тиме што их ’поставља у службу‘, користећи их да усрдно моле покварен нараштај да се помири с Богом (1. Тимотеју 1:12).

Старешине, имајте на уму да су огромна већина ваше хришћанске браће потенцијални чланови темеља новог људског друштва на очишћеној земљи. Као такви вредни и драгоцени појединци, они заслужују да им се придаје част. Кад саветујете, сетите се како и Јехова и Исус показују обзир према њима, и наставите да чините свој део у помагању вашој браћи да сачувају осећање достојанства и вредности упркос Сатаниним изазовима (2. Петрова 3:13; упореди 1. Петрову 3:7).

[Оквир на 29. страни]

Савети који дају достојанство

(1) Пружи срдачну и искрену похвалу (Откривење 2:2, 3).

(2) Буди добар слушач. Јасно и љубазно идентификуј проблем и разлоге за савет (2. Самуелова 12:1-14; Пословице 18:13; Откривење 2:4).

(3) Темељи свој савет на Писму. Буди позитиван, разуман и охрабрујућ, и покажи уживљавање. Чувај достојанство и осећање вредности онога кога саветујеш нетакнутим (2. Тимотеју 3:16; Титу 3:2; Откривење 2:5, 6).

(4) Увери онога кога саветујеш да из прихватања и примењивања савета произлазе благослови (Јеврејима 12:7, 11; Откривење 2:7).

[Слика на 26. страни]

Хришћанске старешине треба да дају достојанство другима кад дају савет