Служи Јехови радосна срца
„Сва ће ова проклетства доћи на тебе... зато што ниси служио Господу, Богу своме, радосна и весела срца“ (ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 28:45-47).
1. Какав доказ постоји да су они који служе Јехови радосни, ма где да му служе?
ЈЕХОВИНЕ слуге су радосне, било да врше његову вољу на небу или на земљи. Анђеоске „јутарње звезде“ радосно су кликтале приликом оснивања земље, и несумњиво миријаде небеских анђела ’извршавају реч Божју‘ с радошћу (Јов 38:4-7; Псалам 103:20). Јеховин јединорођени Син је био радостан „на делу“ на небу и налазио је ужитак у вршењу божанске воље као човек Исус Христ на земљи. Осим тога, он „у очекивању радости која му беше одређена, претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божјега“ (Пословице 8:30, 31; Јеврејима 10:5-10; 12:2).
2. Шта је одређивало то да ли су Израиљци доживљавали благослове или проклетства?
2 Израиљци су доживљавали радост када су угађали Богу. А шта ако су му били непослушни? Били су упозорени: „[Проклетства] ће бити знак и чудо на теби и на породу твоме до века. Зато што ниси служио Господу, Богу своме, радосна и весела срца у сваком обиљу, служићеш непријатељу своме, кога ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици. Он ће ти на врат гвозден јарам метнути докле те не сатре“ (Поновљени закони 28:45-48). Благослови и проклетства јасно су означила ко јесу а ко нису Јеховине слуге. Таква проклетства су такође потврдила да се с Божјим начелима и намерама не може играти, нити се могу презирати. Због тога што су Израиљци одбили да следе Јеховина упозорења о опустошењу и изгнанству, Јерусалим је постао „проклетство за све народе на земљи“ (Јеремија 26:6). Зато будимо послушни Богу и радујмо се његовој наклоности. Радост је једна од многих божанских благослова које доживљавају богобојазни.
Како служити „радосна срца“
3. Шта је фигуративно срце?
3 Требало је да Израиљци служе Јехови „радосна и весела срца“. Тако исто морају и савремене слуге. Радовати се значи „бити весео; испуњен радошћу“. Мада се физичко срце спомиње у Библији, оно дословно не мисли или резонује (Излазак 28:30). Његова главна функција је да пумпа крв која храни телесне ћелије. Међутим, у огромној већини случајева, Библија указује на фигуративно срце, које је више од седишта наклоности, мотивације и интелекта. За њега се каже да важи за „централни део уопште, унутрашњост, и тако важи за унутрашњег човека како се манифестује у свим његовим разноврсним активностима, у његовим жељама, наклоностима, емоцијама, страстима, намерама, његовим мислима, запажањима, имагинацијама, његовој мудрости, његовом спознању, вештини, његовим веровањима и његовом резоновању, његовој меморији и његовој савести“ (Journal of the Society of Biblical Literature and Exegesis, 1882, страна 67). Наше фигуративно срце укључује наша осећања и емоције, укључујући радост (Јован 16:22).
4. Шта нам може помоћи да служимо Јехови Богу радосна срца?
4 Шта нам може помоћи да служимо Јехови радосна срца? Користан је позитиван и пун цењења став према нашим благословима и предностима које даје Бог. На пример, ми можемо радосно размишљати о нашој предности приношења ’свете службе‘ правом Богу (Лука 1:74). Ту је и с тим повезана предност ношења Јеховиног имена као његових Сведока (Исаија 43:10-12). Томе можемо додати и радост сазнања да слеђењем Божје речи ми њему угађамо. И каква је радост у рефлектовању духовног светла и помагању на тај начин многима да изађу из таме! (Матеј 5:14-16; упореди 1. Петрова 2:9).
5. Шта је извор божанске радости?
5 Ипак, служење Јехови радосна срца није само ствар позитивног размишљања. Корисно је бити позитивног гледишта. Али божанска радост није нешто што производимо кроз развијање карактера. То је плод Јеховиног духа (Галатима 5:22, 23). Ако немамо такву радост, можда треба да направимо измене да бисмо избегли да размишљамо или делујемо на неки небиблијски начин који би могао жалостити Божји дух (Ефесцима 4:30). Међутим, као предани Јехови, немојмо се бојати да је недостатак срдачне радости у некој прилици доказ божанског неодобравања. Ми смо несавршени и подложни болу, туги, и чак понекад депресији, али Јехова нас разуме (Псалам 103:10-14). Зато се молимо за његов свети дух, имајући на уму да је његов плод радост дат од Бога. Наш небески Отац пун љубави одговориће на такве молитве и оспособиће нас да му служимо радосна срца (Лука 11:13).
Кад недостаје радости
6. Ако нам недостаје радости у нашој служби Богу, шта треба да радимо?
6 Ако у нашој служби недостаје радости, можемо коначно успорити у служењу Јехови или му се чак показати невернима. Дакле, било би мудро да понизно и уз молитву осмотримо наше мотиве и направимо потребне промене. Да бисмо имали радост коју даје Бог, ми морамо служити Јехови из љубави и својим целим срцем, душом и умом (Матеј 22:37). Ми не смемо служити с такмичарским ставом, јер је Павле писао: „Ако Духом живимо, Духом и да ходимо. Не будимо пуни празног славољубља, не изазивајмо један другога, не завидимо један другом“ (Галатима 5:25, 26, Ча). Ми нећемо имати праву радост ако служимо зато што желимо да надмашимо друге или тражимо хвалу.
7. Како можемо поново запалити нашу радост срца?
7 Радост је у испуњењу нашег предања Јехови. Кад смо били новопредани Богу, ми смо ревно кренули хришћанским путем живота. Проучавали смо Библију и редовно учествовали на састанцима (Јеврејима 10:24, 25). Причињавало нам је радост да учествујемо у служби. Ипак, шта ако се наша радост смањила? Студиј Библије, присуствовање састанцима, учествовање у служби — заиста, пуно ангажовање у сваком аспекту хришћанства — треба нашим животима да пружи духовну стабилност и да поново запали и љубав коју смо имали у почетку а и нашу некадашњу радост срца (Откривење 2:4). Онда нећемо бити као неки који су некако без радости и често у потреби за духовном помоћи. Старешинама је драго да помогну, али ми морамо као појединци испунити своје предање Богу. Нико други не може то учинити за нас. Поставимо зато себи за циљ да следимо нормалну хришћанску рутину да бисмо испунили наше предање Јехови и имали праву радост.
8. Зашто је чиста савест важна ако желимо да будемо радосни?
8 Да бисмо имали радост која је плод светог духа, потребна нам је чиста савест. Све док је краљ Давид из Израиља покушавао да сакрије свој грех, био је несрећан. У ствари, његова животна течност изгледала је као да испарава, и он је можда постао физички болестан. Какво је велико олакшање осетио кад је дошло до покајања и признавања! (Псалам 32:1-5). Ми не можемо бити радосни ако кријемо неки озбиљан грех. То би сасвим могло проузроковати да живимо несрећним животом. То сигурно није начин да се доживи радост. Али признавање и покајање доносе олакшање и обнављање радосног духа (Пословице 28:13).
Чекање с радошћу
9, 10 (а) Које обећање је Аврам примио, али како су његова вера и радост можда биле искушане? (б) Како ми можемо извући корист из примера Аврама, Исака и Јакова?
9 Једна је ствар имати радост кад први пут сазнамо за божанску намеру, али сасвим друга остати радостан кад прођу године. То се може илустровати случајем верног Аврама. Након што је покушао да принесе свог сина Исака на Божју заповест, један анђео је пренео следећу поруку: „Собом се кунем, говори Господ, кад си тако учинио и ниси пожалио сина свога, јединца свога, благословићу те и умножићу твој пород као звезде на небу, као песак на обали морској, и пород ће твој држати врата непријатеља својих, и у твом ће се породу благословити сви народи земље, јер си глас мој послушао“ (Постање 22:15-18). Без сумње, Аврам је био ван себе од радости због овог обећања.
10 Аврам је можда очекивао да ће Исак бити то „семе“ кроз које ће доћи обећани благослови. Али пролажење година а да се ништа чудесно није остварило преко Исака могло је да искуша веру и радост Аврама и његове породице. Божја потврда тог обећања Исаку и касније његовом сину Јакову засигурала им је да је долазак Семена био још у будућности, а то им је помогло да одрже своју веру и радост. Међутим, Аврам, Исак и Јаков умрли су а да нису видели испуњење Божјих обећања које им је дао, али они нису били безрадосне слуге Јехове (Јеврејима 11:13). И ми можемо наставити да служимо Јехови с вером и радошћу док очекујемо испуњење његових обећања.
Радост упркос прогонству
11. Зашто можемо бити радосни упркос прогонству?
11 Као Јеховине слуге ми можемо служити Јехови радосна срца чак и ако трпимо прогонство. Исус је прогласио срећнима оне који су прогоњени ради њега, а апостол Петар је рекао: „Него се радујте што суделујете у трпљењу с Христом, да бисте имали радост и весеље кад се појави слава његова. Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! —, јер Дух славе, Дух Божји, почива на вама“ (1. Петрова 4:13, 14; Матеј 5:11, 12). Ако трпиш прогонство и патњу ради праведности, ти имаш Јеховин дух и одобравање, а то сигурно унапређује радост.
12. (а) Зашто се с радошћу можемо суочити с испитима вере? (б) Која се основна лекција може научити из случаја једног Левита у изгнанству?
12 Ми се можемо суочити с кушњама вере с радошћу зато што је Бог наше Уточиште. То је јасно показано 42. и 43. псалмом. Из неког разлога, један Левит је био у изгнанству. Њему је толико недостајало обожавање у Божјој светињи да се осећао као жедна кошута, или женка јелена, која чезне за водом у неком сувом и јаловом подручју. Он је био ’жедан‘, или чезнуо, за Јеховом и за предношћу обожавања Бога у Његовом светилишту (Псалам 42:2, 3). Искуство тог изгнаника треба да нас подстакне да показујемо захвалност за дружење коме се радујемо с Јеховиним народом. Ако нас таква ситуација као што је затварање због прогонства привремено спречи од тога да будемо с њима, размишљајмо о прошлим заједничким радостима у светој служби и молимо за истрајност док се ’уздамо у Бога [’чекамо на Бога‘, NW]‘ да нас поново врати у редовну активност с његовим обожаваоцима (Псалам 42:5, 6, 12; 43:3-5).
„Служите Господу радосно“
13. Како Псалам 100:1, 2 показује да радост мора да буде истакнута одлика наше службе Богу?
13 Радост мора бити једно истакнуто обележје наше службе Богу. То је показано у једној мелодији захвалности у којој је псалмиста певао: „Дижите радосне гласове [„узвикујте у тријумфу“, NW] Господу сви ви становници земље! Служите Господу радосно, с песмама идите пред лице његово!“ (Псалам 100:1, 2). Јехова је „срећан Бог“ и жели да његове слуге налазе радост у испуњавању свог предања њему (1. Тимотеју 1:11, NW). Људи из свих нација треба да ликују ради Јехове, а наши изрази хвале треба да буду снажни, као ’узвик тријумфа‘ (NW) победничке војске. Пошто је служба Богу окрепљујућа, она треба да буде праћена радовањем. Зато је псалмиста подстицао људе да дођу у Божју присутност „радосно“.
14, 15. Како се Псалам 100:3-5 примењује на Јеховин радостан народ данас?
14 Псалмиста је додао: „Знајте [схватите, признајте] да је Господ Бог! Он нас је створио, његови смо; његов народ и његове паше стадо“ (Псалам 100:3). Будући да је Јехова наш Створитељ, он нас поседује као што један пастир поседује своје овце. Бог тако добро брине за нас да га ми захвално узвисујемо (Псалам 23). С обзиром на Јехову псалмиста је такође певао: „Са хвалом улазите на врата његова, с песмом у дворе његове. Славите и благосиљајте име његово! Јер је Господ добар; милост је његова вечна и верност његова за сва поколења“ (Псалам 100:4, 5).
15 Данас, радостан народ из свих нација улази у предворја Јеховине светиње да приноси захвалу и хвалу. Ми радосно благосиљамо Божје име тиме што увек говоримо добро о Јехови, а његове величанствене особине покрећу нас да га хвалимо. Он је надасве добар, а на његову љубазну доброхотност или самилостан обзир према његовим слугама можемо се увек ослонити јер траје до недогледног времена. Према ’свим поколењима‘ Јехова је веран у показивању љубави према онима који врше његову вољу (Римљанима 8:38, 39). Дакле, сигурно имамо добар разлог да ’служимо Јехови с радошћу‘.
Радуј се у својој нади
16. У каквим се надама и изгледима хришћани могу радовати?
16 Павле је писао: „Надањем веселите се“ (Римљанима 12:12). Помазани следбеници Исуса Христа радују се у славној нади у бесмртан небески живот који им је Бог учинио доступним преко свог Сина (Римљанима 8:16, 17; Филипљанима 3:20, 21). Хришћани с надом у вечни живот у рају на земљи такође имају основу за радовање (Лука 23:43). Све Јеховине верне слуге имају разлога да се радују у нади у Краљевство, јер ће они бити или део те небеске владавине или ће живети у њеном земаљском подручју. Какав радостан благослов! (Матеј 6:9, 10; Римљанима 8:18-21).
17, 18. (а) Шта је било проречено у Исаији 25:6-8? (б) Како се то пророчанство Исаије испуњава сада, и шта је с његовим испуњењем у будућности?
17 Исаија је такође прорекао радосну будућност за послушно човечанство. Он је писао: „Господ над војскама на овој гори гозбу спрема свима народима земље, гозбу од сочних јела, гозбу од старих вина, од сочних јела и сржи, од старих чистих вина. И на овој гори он копрену кида која све народе покрива, застор којим сви су народи застрти. Он за навек и смрт уништава. Господ, Вечни, утире сузе са свачијег лица, и срамоту свог народа с целе земље скида. Јер проговори Господ“ (Исаија 25:6-8).
18 Духовни пријем у коме ми данас учествујемо као Јеховини обожаваоци заиста је радосна гозба. У ствари, наша радост се прелива док ми ревно служимо Богу у ишчекивању гозбе дословних добара које он обећава за нови свет (2. Петрова 3:13). На темељу Исусове жртве, Јехова ће уклонити „застор“ којим је покривено човечанство због Адамовог греха. Каква ће радост бити видети уклањање греха и смрти! Какво је одушевљење изразити добродошлицу ускрснулим вољеним, запазити да су сузе ишчезле, и живети на рајској земљи, где Јеховин народ неће бити прекораван већ ће дати Богу одговор за великог клеветника, Сотону, Ђавола! (Пословице 27:11).
19. Како треба да реагујемо на изгледе које Јехова поставља пред нас као своје Сведоке?
19 Зар те не испуњава радошћу и захвалношћу сазнање о томе шта ће Јехова учинити за своје слуге? Заиста, такви величанствени изгледи доприносе нашој радости! Осим тога, наша благословљена нада чини да гледамо на нашег срећног, великодушног Бога пуног љубави са осећањима као што су ова: „Гле, то је Бог наш у ког се уздамо, он је нас спасао; то је Господ, у ког се уздамо, радујмо се, веселимо се за спасење његово!“ (Исаија 25:9). С нашом сјајном надом чврсто урезаном у мислима, улажимо сваки напор да служимо Јехови радосна срца.
Како би одговорио?
◻ Како можемо служити Јехови „радосна срца“?
◻ Шта можемо учинити ако нам недостаје радости у нашој служби Богу?
◻ Зашто Јеховин народ може имати радост упркос прогонству?
◻ Које разлоге имамо да се радујемо у нашој нади?
[Слике на 17. страни]
Учествовање у свим видовима хришћанског живота повећаће нашу радост