Ветиљ — добар и лош град

НЕКИ градови су постали славни — или озлоглашени — по догађајима који су се одиграли у њима. Међутим, Ветиљ је необичан по томе што је постао познат и по добру и по злу. Патријарх Јаков је овом граду дао назив Ветиљ, што значи „дом Божји“. Међутим, хиљаду година касније, пророк Осија га је назвао „дом штете“. Како се тај град из доброг претворио у лош? И шта можемо научити из његове прошлости?

Повезаност Ветиља с Божјим народом започела је 1943. пре н. е., за Аврамова живота. У то време, град је био познат као Луз, што је његов изворни хананејски назив. Био је смештен у брдовитој земљи око 17 километара северно од Јерусалима. Представи себи Аврама и његовог нећака Лота како са повољног положаја високо у горама око Ветиља гледају доле на плодне равнице ниже јорданске долине. На тактичан начин, Аврам Лоту скреће пажњу на потешкоћу распоређивања пашњачких подручја за њихова велика стада: „Немојмо да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири, јер смо браћа. Није ли сва земља пред тобом отворена? Одели се дакле од мене. Ако ћеш ти на лево ја ћу на десно, ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево“ (Постање 13:3-11).

Аврам није захтевао своје право да први бира. Уместо тога, он је дозволио млађем да узме најбоље парче. Можемо опонашати његов добар став. Можемо стишати спорне теме тиме што преузимамо иницијативу да говоримо смирено и што несебично поступамо (Римљанима 12:18).

Годинама касније када је Аврамов унук Јаков логоровао у Лузу, имао је један необичан сан. Видео је како ’љестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; и гле, на врху стајаше Господ‘ (1. Мојсијева 28:11-19, ДК; упореди с Јованом 1:51). Сан је имао једно важно значење. Анђели које је Јаков видео служиће му у испуњавању обећања које му је Бог дао о његовом семену. Јеховин узвишени положај на врху лестава указао је да ће он руководити анђелима на том делу.

Ово засигурање о божанској подршци, Јакова је дубоко дирнуло. Након што се пренуо из сна, то место је назвао Ветиљ, што значи „дом Божји“и ту се заветовао Јехови: „Од свега што ти мени даш даћу ја теби десети део“a (Постање 28:20-22). Увиђајући да све што има долази од Бога, желео је да врати један великодушни део у знак своје захвалности.

Анђели и данашњим хришћанима служе у њихову корист (Псалам 91:11; Јеврејима 1:14). И они могу показати своје цењење за све благослове тиме што су ’богати давањем хвале Богу‘ (2. Коринћанима 9:11, 12).

С временом, Јаковљеви потомци су постали народ. Њихов вођа Исус Навин поразио је паганског краља Ветиља у почетној фази освајања Ханана (Исус Навин 12:16). Током времена Судија, пророчица Девора је живела близу Ветиља и преносила народу Јеховину реч. И Самуел је посећивао Ветиљ редовно док је судио нацији Израела (Судије 4:4, 5; 1. Самуилова 7:15, 16).

Ветиљ постаје средиште отпадништва

Али, повезаност Ветиља с чистим обожавањем престала је 997. пре н. е., након цепања Краљевства. Краљ Јеровоам је од Ветиља начинио центар за обожавање телета, а теле је тобоже представљало Јехову (1. Краљевима 12:25-29). Зато је Осија, када је пророковао разарање Ветиља, указао на њега као на „Ветавен“, што значи „дом штете“ (Осија 10:5, 8).

Иако је Ветиљ постао духовно штетно седиште, догађаји који су везани за њега и даље су пружали важне поуке (Римљанима 15:4). Једна таква поука тиче се једног незнаног пророка који је из Јуде био послат у Ветиљ да прорекне уништење олтара и свештеника у њему. Јехова му је такође рекао да се врати у Јуду — што је само неколико километара јужно — а да ништа не једе и не пије. Тај пророк је неустрашиво изрекао пророчанство пред Јеровоамом, израелским краљем, призивајући зло на ветиљски олтар. Али је затим био непослушан Богу када је јео у кући једног старог пророка у Ветиљу. Зашто? Стари пророк је лажно изјавио да му је један Јеховин анђео наредио да укаже гостопримство свом другу пророку. Непослушност је овог пророка из Јуде довела до преране смрти (1. Краљевима 13:1-25).

Ако нам неки суверник предлаже да учинимо нешто што изгледа сумњиво, како треба да реагујемо? Упамти да чак и добронамеран савет може бити штетан ако је погрешан. (Упореди с Матејем 16:21-23.) Тиме што тражимо вођство од Јехове кроз молитву и студиј његове речи, избећи ћемо трагичну грешку незнаног пророка (Пословице 19:21; 1. Јованова 4:1).

Око 150 година касније, пророк Амос је такође превалио пут на север да би пророковао против Ветиља. Амос је одлучно осудио своје непријатељске слушаоце, укључујући и свештеника Амасију, који је охоло рекао Амосу: „Иди, бежи у земљу Јудину.“ Али, Амос је неустрашиво рекао Амасији за сву несрећу која ће доћи на домаћинство тог свештеника (Амос 5:4-6; 7:10-17). Његов пример нас подсећа да Јехова може охрабрити своје понизне слуге (1. Коринћанима 1:26, 27).

Коначно, верни јудејски краљ Јосија је срушио ’олтар који беше у Ветиљу, спалио висину, сатро је у прах и спалио идола‘ (2. Краљевима 23:15, 16). Старешине данас могу опонашати његов добар пример тако што ревно извршавају до краја Божја упутства и тако што предводе у одржавању чистоће скупштине.

Ови догађаји из прошлости Ветиља сликовито приказују последице праведности и злоће, послушности и непослушности према Јехови. Годинама раније, Мојсије је ставио овај избор пред нацију Израел: „Износим данас преда те живот и добро, смрт и зло“ (Поновљени закони 30:15, 16). Медитирање о прошлости Ветиља охрабриће нас да се поистоветимо са ’домом Божјим‘, местом правог обожавања, а не са ’домом штете‘.

[Фусноте]

[Слика на 23. страни]

Рушевине на локацији Ветиља, где је Јеровоам основао центар за обожавање телета