Исусово рођење — стварна прича

СЕТИ се неког добро познатог догађаја из историје своје земље. Он је добро документован и више историчара је писало о њему. Онда, шта ако би ти неко рекао да се тај догађај никад није одиграо, да је то био само неки мит? Или, да будемо мало личнији, шта ако неко тврди да је већина онога што ти је твоја породица причала о рођењу и детињству твог деде чиста лаж? У оба случаја, сама та сугестија би те можда огорчила. Сигурно је да такве тврдње не би прихватио здраво за готово.

Ипак, данашњи критичари обично одбацују Матејев и Лукин извештај из Јеванђеља о Исусовом рођењу. Они кажу да су ови извештаји безнадежно противречни, да се никако не могу ускладити, и да оба та извештаја садрже очигледне лажи и историјске заблуде. Је ли то стварно тако? Уместо да прихватимо те оптужбе, истражимо сами извештаје из Јеванђеља. Док то радимо, погледајмо чему нас они могу данас поучити.

Писање са сврхом

На почетку ће бити корисно да се сетимо која је сврха ових библијских извештаја. То нису биографије; то су Јеванђеља. Важно је уочити ову разлику. У једној биографији, писац може да испише на стотине страна, настојећи да покаже како се особа о којој пише развијала у личност која је тако добро позната. Тако се у неким биографијама доста страна троши на детаљно описивање порекла, рођења и детињства те особе. Код Јеванђеља је другачије. Од четири Јеванђеља, само се у два, у Матејевом и Лукином, говори о Исусовом рођењу и детињству. Међутим, њихов циљ није да покажу како се Исус развијао у човека какав је на крају постао. Сети се, Исусови следбеници су схватили да је он постојао као духовно биће још пре него што је дошао на земљу (Јован 8:23, 58). Зато се Матеј и Лука нису ослањали на Исусово детињство да би објаснили какав је човек он постао. Не, они су причали догађаје који су одговарали сврси њихових Јеванђеља.

А с којом су их сврхом они писали? Реч „јеванђеље“ значи „добра вест“. Оба ова човека имала су исту поруку — да је Исус обећани Месија, то јест Христ; да је он умро за грехе човечанства, и да је био ускрснут на небо. Али ова два писца имала су сасвим различито порекло и писала су различитим читаоцима. Матеј, који је био порезник, обликовао је свој извештај углавном за јеврејске читаоце. Лука, који је био лекар, писао је ’честитом Теофилу‘ — који је можда био на неком високом положају — и у проширеном смислу широј читалачкој публици сачињеној од Јевреја и пагана (Лука 1:1-3). Сваки писац је изабрао догађаје који су били најбитнији и који би највероватније убедили његове специфичне читаоце. Зато Матејев извештај наглашава пророчанства из Хебрејских списа која су се испунила у вези са Исусом. С друге стране, Лука се држи више класичног историјског приступа који би био ближи његовим нејеврејским читаоцима.

Не изненађује што се њихови извештаји разликују. Али њих двојица не противрече један другоме, како то тврде критичари. Они надопуњују један другога, лепо се слажући како би формирали једну потпунију слику.

Исусово рођење у Витлејему

И Матеј и Лука бележе једно изванредно чудо с обзиром на Исусово рођење — родила га је девица. Матеј показује да се тим чудом испунило пророчанство које је вековима раније изрекао Исаија (Исаија 7:14; Матеј 1:22, 23). Лука објашњава да се Исус родио у Витлејему због тога што је попис који је наредио Цезар натерао Јосифа и Марију да оду тамо. (Види оквир на 7. страни.) То што се Исус родио у Витлејему било је значајно. Вековима раније, пророк Михеј је прорекао да ће Месија бити из тог наизглед безначајног градића близу Јерусалима (Михеј 5:2).

Ноћ у којој се Исус родио постала је чувена као темељ за сцене Христовог рођења. Међутим, стварна прича се прилично разликује од онога што се често приказује. Историчар Лука, који нам прича о попису који је Јосифа и Марију довео у Витлејем, такође нам говори о пастирима који су те значајне ноћи са својим стадима били под ведрим небом. Ове две околности су многе истраживаче Библије навеле да закључе да се Исус није могао родити у децембру. Они указују да је невероватно да би Цезар присиљавао Јевреје, који су били на ивици да експлодирају, да путују у своја родна места по хладном и кишном времену, што би још више разбеснело бунтовни народ. Изучаваоци запажају да је исто тако невероватно да би пастири по таквом ружном времену живели под ведрим небом са својим стадима (Лука 2:8-14).

Запази да је Јехова изабрао да рођење свог Сина не објави образованим и утицајним верским вођама тог времена, већ припростим радницима који су живели под ведрим небом. Књижевници и фарисеји су вероватно имали мало везе с пастирима, који због природе свог посла нису увек могли да се држе детаља усменог закона. Али Бог је тим понизним, верним људима уделио велику част — једна група анђела била је послата да их обавести да се Месија, кога је Божји народ чекао већ хиљадама година, управо родио у Витлејему. Ти људи, а не „три краља“ која се тако често приказују у сценама Христовог рођења, посетили су Марију и Јосифа и видели ту недужну бебу како лежи у јаслама (Лука 2:15-20).

Јехова показује наклоност понизнима који траже истину

Бог показује наклоност људима који га воле и који су дубоко заинтересовани да виде како се његове намере испуњавају. То је једна тема која се увек изнова појављује у догађајима повезаним с Исусовим рођењем. Кад су Јосиф и Марија, око месец дана после дететовог рођења, однели дете у храм из послушности Мојсијевом закону, ту су принели „две грлице или два голупчића“ (Лука 2:22-24). Закон је у ствари налагао да се принесе ован, али је допуштао да сиромашни принесу ове јефтиније жртве (Левитска 12:1-8). Размисли о томе. Јехова Бог, Суверен свемира, изабрао је не неку богату породицу, већ сиромашну, као домаћинство у коме ће бити подизан његов вољени, јединорођени Син. Уколико си родитељ, нека ти то служи као живи подсетник да је најбољи дар који можеш дати својој деци — далеко бољи од материјалног богатства или престижног образовања — кућни амбијент у којем се духовне вредности стављају на прво место.

У храму, Јехова је показао наклоност према још двоје верних, понизних обожавалаца. Према Ани, 84-годишњој удовици која „не напушташе храма“ (Лука 2:36, 37). И према верном старцу по имену Симеон. Обоје су узбуђени због предности коју им је Бог уделио — да пре него што умру виде обећаног Месију. Симеон над дететом изриче једно пророчанство. То је пророчанство пуно наде али с малим призвуком туге. Он прориче да ће ову младу мајку, Марију, једног дана пробости бол због њеног вољеног сина (Лука 2:25-35).

Дете у опасности

Симеоново пророчанство је један мрачни подсетник да ће ово недужно дете постати предмет мржње. Док је дете још јако мало, та мржња већ почиње да се очитује. Матејев извештај подробно прича на који начин. Прошло је више месеци, и Јосиф, Марија и Исус сада живе у једној кући у Витлејему. Онда их неочекивано посећује неколико странаца. Супротно ономе што приказују безбројне сцене Христовог рођења, Матеј нам не пружа никакву индикацију о томе колико је људи дошло, нити их назива „мудраци“, а камоли „три краља“. Он користи грчку реч маги, која значи „астролози“. Већ само то треба да пружи читаоцу индицију да се дешава нешто зло, јер је астрологија вештина коју Божја Реч осуђује и коју су верни Јевреји строго избегавали (Поновљени закони 18:10-12; Исаија 47:13, 14).

Ти астролози су пратили једну звезду са истока и носили поклоне за ’краља Јудејског који треба да се роди‘ (Матеј 2:2). Али она их не води у Витлејем. Усмерава их ка Јерусалиму и ка Ироду Великом. Ниједан човек на свету нема толико средстава и мотива да нашкоди малом Исусу. Овај амбициозни, убилачки настројен човек побио је неколико чланова своје уже породице које је сматрао претњом.a Узнемирен гласом о рођењу неког будућег ’јудејског краља‘, шаље ове астрологе да у Витлејему пронађу тог краља. Кад они крену, догађа се нешто чудно. ’Звезда‘ која их је навела да путују до Јерусалима као да се креће! (Матеј 2:1-9).

Да ли је то било неко дословно светло на небу или чисто нека визија, ми то не знамо. Али знамо да та „звезда“ није била од Бога. Злокобном прецизношћу, она те паганске обожаваоце води право до Исуса — рањивог и беспомоћног детета које чувају само сиромашни тесар и његова жена. Астролози, Иродове несвесне наивчине, вероватно би известиле тог осветничког владара, што би довело до дететове смрти. Али Бог интервенише преко сна и враћа их кући другим путем. Према томе, „звезда“ је сигурно представљала средство Божјег непријатеља Сотоне, који би урадио све што може само да науди Месији. Како је иронично што се у сценама Христовог рођења „звезда“ и астролози приказују као Божји изасланици! (Матеј 2:9-12).

Ипак, Сотона се не предаје. Његов пион у овој ствари, краљ Ирод, наређује да се у Витлејему побију сва деца млађа од две године. Али Сотона не може да добије битку против Јехове. Матеј бележи да је Бог давно предвидео чак и овај злобни покољ недужне деце. Јехова је опет осујетио Сотонин план упозоривши Јосифа преко анђела да побегне у Египат на сигурно. Матеј извештава да се Јосиф касније опет преселио са својом малом породицом и да се на крају настанио у Назарету, где је Исус растао са својом млађом браћом и сестрама (Матеј 2:13-23; 13:55, 56).

Христово рођење — шта оно значи за тебе

Да ли си помало изненађен овим сажетком догађаја око Исусовог рођења и раног детињства? Многи јесу. Изненаде се кад установе да су ти извештаји у ствари складни и тачни, упркос томе што неки одважно тврде супротно. Изненаде се кад сазнају да су неки догађаји били проречени стотинама година унапред. И изненађени су што се неки кључни елементи у Јеванђељима изразито разликују од приказа у традиционалним причама и сценама о Христовом рођењу.

Ипак, оно што можда највише изненађује јесте то да тако пуно аспеката традиционалних божићних прослава изостављају битне тачке из прича Јеванђеља. На пример, мало се мисли на Исусовог Оца — не на Јосифа, већ на Јехову Бога. Замисли како се он осећао кад је Јосифу и Марији поверио да подижу његовог вољеног Сина и да се брину о њему. Замисли како је том небеском Оцу било тешко што је дозволио да његов Син расте у једном свету у коме ће мржњом испуњени краљ ковати заверу да га убије док је још дете! Управо је дубока љубав према људима навела Јехову да учини такву жртву (Јован 3:16).

Стварног Исуса у прославама Божића углавном нема. Стварно, не постоји запис да је он икада уопште рекао ученицима датум свог рођења; нити постоји икаква индикација да су његови следбеници славили његов рођендан.

Исус својим ученицима није заповедио да славе успомену на његово рођење већ на његову смрт — и њен историјски значај (Лука 22:19, 20). Не, Исус није хтео да га се сећамо као беспомоћне бебе у јаслама, јер он свакако више није ни налик њој. Више од 60 година после свог погубљења, Исус се апостолу Јовану у визији открио као моћан Краљ који јаше у битку (Откривење 19:11-16). Таквог Исуса, у улози Владара у Божјем небеском Краљевству, данас треба да упознамо, јер је он Краљ који ће променити свет.

[Фуснота]

[Оквир/Слике на 7. страни]

Да ли је Лука био у заблуди?

КАКО се Исус, који је одрастао у Назарету и који је обично познат као Назарећанин, могао родити у Витлејему, удаљеном око 150 километара? Лука објашњава: „У те дане [пре Исусовог рођења] изиђе заповест цара Августа да се попише сав народ. То је био први попис за намесништва Киринова у Сирији. И пођоше сви да се запишу, сваки у свој град“ (Лука 1:1; 2:1-3).

Критичари увелико нападају овај одломак као грубу грешку или, још горе, као измишљотину. Они тврде да су овај попис и Кириново намесништво били у 6. или 7. години н. е. Ако су у праву, тиме би се на Лукин извештај бацила озбиљна сумња, јер докази указују да се Исус родио 2. пре н. е. Али ови критичари игноришу две кључне чињенице. Као прво, Лука признаје да је било више пописа — запази да се он осврће на „први попис“. Он је добро знао за још један, каснији попис (Дела апостолска 5:37). Овај други попис је онај исти попис који описује и историчар Јосиф, и који је био 6. године н. е. Као друго, Кириново намесништво не присиљава нас да Исусово рођење сместимо у овај каснији период. Зашто? Зато што изгледа да је Кирин двапут служио на том положају. Многи изучаваоци признају да је његов први мандат био око 2. пре н. е.

Неки критичари кажу да је Лука измислио овај попис како би створио разлог да се Исус роди у Витлејему, и да се тиме испуни пророчанство из Михеја 5:2. Ова теорија од Луке прави намерног лажова, а ниједан критичар не може такав исказ повезати с тим прецизним историчарем који је написао Јеванђеље и књигу Дела апостолска.

Ниједан критичар не може да објасни нешто друго: сам попис је испунио једно пророчанство! У шестом веку пре н. е., пророк Данило је прорекао једног владара који ће ’послати настојника у најлепши део краљевства‘. Да ли се то односило на Августа и његов налог да се у Израелу изврши попис? Пророчанство даље прориче да ће Месија, то јест ’кнез савеза‘, бити ’уништен‘ у време владања наследника тог владара. Исус је стварно био ’уништен‘, погубљен, током владања Августовог наследника, Тиверија (Данило 10:20-22).

[Слике]

Цезар Август (27. пре н. е.–14. н. е.)

Цезар Тиверије (14-37. н. е.)

[Извор слике]

Musée de Normandie, Caen, France

Љубазношћу British Museum

[Слика на 8. страни]

Јеховин анђео је понизне пастире почаствовао добром вешћу о Христовом рођењу