21. поглавље
Срдачна добродошлица онима који се враћају!
1. О којим особама ће бити говора у овом поглављу?
ИМА много особа које су имале прилику да упознају библијске истине у довољној мери да су могле да разумеју како је Јехова прави Бог и упознају нешто од његове намере. То, додуше, нису Јеховини сведоци, али су можда проучавали Библију са Сведоцима. Или су можда њихови родитељи били Јеховини сведоци. Многи од њих посећивали су и састанке у краљевској сали, а можда су већ и су деловали у објављивању вести о Царству. Ипак, они нису никада посветили свој живот вршењу воље Божје. Зашто нису?
2. а) Зашто су се окренули од Јеховине организације? б) Зашто су почели да се враћају?
2 Свет нуди многе привлачне ствари, које су и они желели да имају — мислећи можда да ће то допринети њиховој животној радости — и тако су се окренули од Јеховине организације, идући за тим стварима. Ипак су током времена неки од њих схватили да живот какав сада живе не одговара њиховим очекивањима. Јасно им је да ће бити уништени с овим светом, ако наставе и даље тако да поступају. Они нису заборавили на сигурност и на духовно обиље у Јеховином ”дому“ и сада чезну да се врате натраг. Али, да ли ће их Јехова прихватити?
ИЗГУБЉЕНИ СИН СЕ ВРАТИО НАТРАГ
3. а) Како је Исус описао сличну ситуацију у поређењу о изгубљеном сину? б) Кога представља отац?
3 Одговор налазимо у познатом Исусовом поређењу о изгубљеном сину. Поређење говори о човеку који је имао два сина. Млађи син је замолио оца за свој део наслеђа. Примивши га, кренуо је у далеку земљу, где је развратно живео, лакоумно трошећи своје имање. Када је у тој земљи завладала глад, младић се нашао у очајној ситуацији. Био је присиљен да чува свиње, али му није било дозвољено да једе чак ни од њихове хране. Савладан проблемима дошао је к свести. Присетио се каквим добрим животом живе чак надничари у дому његова оца, па је одлучио да се врати назад. Био је спреман да призна да је погрешио а потом да замоли да буде примљен назад, не као син, него као слуга (Лука 15:11-19). Али, да ли ће га отац примити назад након свега што се догодило? Како гледа Јехова, предочен оцем у овом поређењу, на повратак такве особе?
4. Како је отац прихватио свог сина када се вратио натраг?
4 Исус је потом очигледно приказао Јеховине осећаје у тој ситуацији: ”А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га. А син му рече: оче, згрешио сам небу и теби, нисам више достојан да се зовем твој син. Отац пак рече својим слугама: изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге, доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо, јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен. И почеше да се веселе“ (Лука 15:20-24).
КАКО СЕ ТО ПОРЕЂЕЊЕ ДАНАС ПРИМЕЊУЈЕ?
5. а) Кога је предочавао старији син из овог поређења? б) Кога је предочавао млађи, изгубљени син?
5 Старији син из овог поређења, прворођенац, одговара ”скупштини прворођенаца који су уписани на небесима“ (Јеврејима 12:23). А како је са млађим сином? Он предочава једну групу, а не ”мало стадо“ које има небеску наду. Опис млађег сина не одговара за све ”друге овце“ Господове, али за неке ипак да. Још пре него што је постало посебно уочљиво сакупљање других оваца године 1935. било је особа које су знале да је Јехова једини прави Бог. Биле су упознате са надом у земаљски живот под његовим Краљевством, не мислећи ни најмање да припадају скупштини прворођенаца“ која има небеску наду. Али, уместо да се посвете Јеховиној служби, кренули су за светским жељама. Употребљавали су ”средства за животно издржавање“ која им је Бог засигурао — затим време и живот који имају с његовим допуштањем — за задовољавање својих себичних жеља. Али, када су Јеховине слуге године 1935. први пут јасно разумеле ко је ”велико мноштво“, ’многи предочени млађим сином, ставили су се целим срцем на располагање у служби у Јеховином дому. Било је то време велике радости, одговарајуће опису који је Исус дао у свом поређењу.
6. Како су у испуњењу поређења неке особе показивале став старијег сина, али да ли се то односи на цели остатак?
6 Тачно је да се тада нису сви радовали појављивању класе предочене млађим сином, што је Исус наговестио у евом поређењу. Али, сви чланови остатка ”малог стада“ нису показивали такав дух. Исус је у свом поређењу оставио отворен пут за радовање чак онима који су се у почетку љутили. То је радост какву осећа сам Јехова када се такви грешници покају (Лука 15:7, 10, 25-32).
7, 8. а) Шта је у новије време навело неке да се удаље од Јеховиног дома? б) У ком су се погледу неки осећали као изгубљени син? в) Зашто да се врате натраг?
7 Од времена догађаја који су се одиграли средином тридесетих година, многи су схватили да су у одређеном смислу слични изгубљеном сину. Они су били добро упознати са Јеховиним духовним домом, његовом видљивом организацијом, али су својим начином живота били далеко од ње и у неку руку су отишли у ”далеку земљу“. Такви се нису супротставили Јеховиним слугама, али њихов начин живота није био у складу са мерилима Речи Божје. Можда се цео њихов живот окретао око њиховог звања или њих самих, па нису придавали исправну тежњу својим обавезама пред Богом, нити озбиљности времена у ком живимо. Неки су се спотакли на несавршеност чланова скупштине, не чекајући стрпљиво на то да Јехова среди ствари. Али, у какве прилике су упали сви ти који су се удаљили од домаћинства вере?
8 Неки су с временом схватили да су осиромашили у духовном погледу. Видели су да их кратки тренуци забаве и весеља не могу трајно усрећити. Можда су такође утврдили да је њихов начин живота тражио данак на физичком, душевном и духовном подручју. Осетили су унутрашњу празнину, што је случај код свих који су без Бога и без ваде (Ефесцима 2:12). Схватили су да су били стварно срећни само у Јеховином ”дому“. Желели су да се врате. Треба ли то да учине? Шта би им користило да остану духовно сиромашни? Оклевање би могло да има кобне последице. Ако би се чврсто држали света, изгубили би живот.
9. а) Зашто Јехова жели да се такве особе врате натраг? (Језекиљ 18:23) б) Шта се тражи од њих?
9 Али, да ли се могу такве особе вратити натраг? Јехова их срдачно позива да се врате, а његова видљива организација љубазно помаже таквима (Захарија 1:3, 4). Шта се тражи од њих? Као што је показано у Исусовом поређењу, морају се освестити, да предузму иницијативу у враћању натраг, и да признају да су сагрешили Богу. Ако су живели потпуно нехришћанским начином живота, морају уверити старешине да су у међувремену напустили такав начин живота и да су се стварно покајали. Сада морају гајити озбиљну жељу да служе Јехови заједно са његовом видљивом организацијом (Лука 15:18-21; Приче Соломунове 28:13). Ако то заиста од срца желе, могу бити уверени да ће се Јехова јако радовати томе што су ’напустили‘ своје лоше ’путеве и мисли‘, и ’вратили‘ му се (Исаија 55:7). Али, да би се њихова радост уздигла изнад радости коју осећају зато што су поново срдачно прихваћени у краљевској сали, потребна је солидна духовна обнова.
ГРАДИТИ НА СОЛИДНОМ ТЕМЕЉУ
10. а) Који став према Јеховиним заповестима морају имати те покајничке особе? б) Како можемо доћи у блиски, лични однос с Јеховом?
10 За све који се поново враћају у дом Јеховин, посебно је важно да добро упознају различита обележја Јеховине личности и да развију блиски однос с њим. Они морају да схвате да је све што Јехова тражи од нас заиста за наше лично добро. Његове нам заповести не отимају нашу животну радост, него нас штите од тога, да учинимо ствари које би вам, додуше, могле тренутно бити привлачне, али би касније уследила горка жетва (Исаија 48:17; Галатима 6:7, 8). Кад нас тори, то је знак његове љубави према нама (Приче Соломунове 3:11, 12). Лично проучавање Библије и размишљање о наученом, озбиљна молитва Јехови и редовно присуствовање састанцима — све ће нам то помоћи да се у потпуности уздамо у Јехову, тражећи његово вођство у свему што радимо (Приче Соломунове 3:5, 6).
11. Како ће особама које су кренуле странпутицом бити од помоћи ако а) науче да мрзе зло, б) траже да стекну разумевање, в) доследно примењују Божја мерила, г) науче у свему што предузимају да узимају у обзир дугорочне последице, д) су љубазно заинтересовани за друге?
11 Они који су скренули с пута знају можда шта је било право, а шта не. Али сада морају још да науче да мрзе зло, све дотле док су окружени поквареношћу (Псалам 97:10). У томе ће им помоћи не само сазнање, него и разумевање. Као прво, све морају да гледају онако како то Бог гледа. Ми морамо признати различита средства која употребљава Бог да би нас поучио, морамо разумети како наше реаговање на његове савете утиче на наш однос према њему (Приче Соломунове 4:7; 9:10). Морамо разумети колико је важно бити доследан и да морамо Јеховина мерила примењивати у свако време, у свему што радимо (Титу 2:11, 12; 1. Солуњанима 4:7). Када доносимо одлуке морамо да узмемо у обзир не само краткотрајна задовољства, него и дуготрајне последице (Упореди Приче Соломунове 20:21; 23:17, 18; Јеврејима 11:24-26). Такође морамо љубазно водити рачуна о томе како ће оно што кажемо и радимо утицати на друге (Римљанима 15:1, 2).
12. а) Шта морамо да задржимо на уму обзиром на сотону и његове методе, да би нам то послужило као заштита? б) Шта нам је потребно да бисмо победили у тој борби?
12 Као хришћани бићемо ојачани ако разумемо да се налазимо усред духовне борбе. Наш главни противник је сотона, ђаво заједно са својим демонима. Он нас на сваки могући начин покушава одвратити од важног дела Царства, од дела које нам је Јехова поверио. Његов циљ је да нас наведе на занемаривање Јеховиних мерила, да бисмо постали део света, чији је владар сотона. Он својим замкама често делује на нормалне жеље (за срећом, удобношћу, љубављу, наклоношћу) настојећи да те жеље избију у први план у тој .мери да изопаче њихову сврху или да им удовољимо на неисправан начин. Само ако ћемо у пуној мери да користимо духовну бојну опрему, коју нам Бог ставља на располагање, победићемо у борби за наш духовни живот (Ефесцима 6:11-18).
13. а) Како можемо наћи окрепљење својим душама? б) Зашто нас може стварно усрећити начин на који је Христ служио Јехови?
13 Исус је рекао да ћемо наћи окрепљење својим душама ако дођемо к њему и узмемо на себе његов ”јарам“ (Матеј 11:29, 30). Узети на себе ’јарам‘ значи служити. Али, служење Јехови на начин како је то радио његов Син стварно доноси окрепљење. Како? Јер доноси са собом праву слободу. Ми нисмо више робови греха, што значи да не радимо више ствари за које знамо да их не смемо радити и за које бисмо можда желели да их никада нисмо радили (Јован 8:32, 34-36). Ако је Исус Христ темељ на ком градимо нашу хришћанску личност, ми ћемо ценити његову улогу у Јеховиној намери, слушаћемо га и учити од њега. Њему се допало да врши вољу свог оца, а и ми можемо налазити радост у томе (Јован 4:34; Псалам 40:8). Пошто се чврсто држимо Божјих моралних мерила, моћи ћемо се радовати чистој савести. Уместо да живимо само за себе, осетићемо срећу која произлази из давања (Дела апостолска 20:35). Наш ће живот заиста добити смисао. А пре свега, радоваће нас свесност да уживамо милост Јехове, оца свих који постају његови синови (Приче Соломунове 10:22).