Да ли се Библија противречи?

БИБЛИЈА каже: „Богу није могуће лагати“ (Јеврејима 6:18, НС). Како би се дакле једна књига могла назвати Реч Божја, ако очигледно не следи јасан правац и ако је у суштини пуна противречности? То би било немогуће. „Ради чега су та неслагања?“, можда се питате.

Није искључена могућност, да у једној књизи која је стотинама година ручно марљиво копирана и превођена у народни језик ондашњег времена, настану извесна одступања. Али ова немају такав обим или такву тежину да би било оправдано посумњати у инспирацију и ауторитет Библије у целини. Брижљивим испитивањем се може спознати да и за привидне противречности постоји једноставно решење. Често, људи који тврде да се Библија противречи нису је чак темељно ни испитивали, него су само преузели став од људи који не верују у Библију нити желе њено вођство. „Ко одговара пре него чује, то му је лудост и срамота“, упозорава Библија у Причама Соломуновим 18:13.

Понекад се ставља примедба да библијски писци изгледа нису увек били сложни у погледу бројева, редоследа догађаја, навођења дословног текста итд. Али размислимо о томе: Ако би замолили више очевидаца једног догађаја да нам напишу шта су видели, да ли ће тада сви извештаји бити потпуно сагласни у речи и детаљу? Ако би то био случај, зар не би сумњали у договор писаца? Овако је и библијским писцима од Бога било дозвољено да задрже свој лични стил и свој начин изражавања, док је он пазио да његове мисли и важне чињенице буду тачно посредоване.

Из ранијих списа преузети цитати су можда лако измењени да би послужили потребама и сврси новог писца, при чему је првобитна мисао и намера и даље задржана. То би се исто могло казати за редослед догађаја. Један писац је можда строжије пазио на редослед хронолошких догађаја, док је други навео догађаје као што су стајали у вези са одређеном намером. Изостављања се могу на сличан начин сводити на гледиште писца и на то како је саставио извештај. Тако на пример Матеј говори да је Исус излечио два слепа, док Марко и Лука спомињу само једног (Матеј 20:29-34; Марко 10:46; Лука 18:35). Матејев извештај није ни у ком случају противречан. Матеј је само тачнији што се тиче броја; Марко и Лука се концентришу на човека са којим је Исус разговарао.

Такође су постојале различите методе рачунања времена. Јеврејски народ је употребљавао два календара — религиозни и (основни или пољопривредни календар — који су почињали у различито време године. Дакле, ако се код писаца који су описивали један исти догађај нађу разлике у односу на дане и месеце то би могли бити само зато што су употребљавали различите календаре. Оријентални писци су ретко наводили делове године већ су их бројали као целе године. Они су их заокруживали на следећи пуни број. То се на нример може спознати из извештаја родославља из 1. Мојсијеве 5. поглавља.

Разјашњење „противречности“

Али не постоје ли у Библији текстови који баш супротно говоре од онога што у другим текстовима стоји? Па осмотримо мало неке од тих текстова које библијски критичари наводе.

Према Јовану 3:22 пише да је Исус „крштавао“, док се мало касније према Јовану 4:2 извештава да „Исус пак сам не кршћаваше“. У истом тексту се свакако показује да су у стварности Исусови ученици спроводили крштење у његово име и под његовим вођством. То је исти случај као што пословођа а и његова секретарица могу тврдити да су написали једно одређено писмо.

Онда је ту текст из 1. Мојсијеве 2:2 где стоји да је Бог „од свих дела својих“ починуо. Супротно томе Исус је рекао према Јовану 5:17 да Бог „ради непрестано све до сада“. Као што и произлази из повезаности извештај из 1. Мојсијеве односи се посебно на Божје материјално стварство; супротно томе Исус је говорио о делима која су се односила на божанско поучавање као и на његову бригу за човечанство.

У једну даљњу привидну противречност могли би посумњати у поређењу 2. Мојсијеве 34:7 са Језекиљом 18:20. У првом тексту пише да Бог „за грехе отачке кажњава синове и унуке“, док је у другом тексту речено да ’син неће носити кривицу ради очевог греха’. Зашто они текстови изгледају да су противречни? Јер су истргнути из контекста. Истраживањем материјала и околности које су са тиме повезане постаје јасно да је Бог говорио о казни, не само за очеве него такође за синове и унуке, о казни коју ће добити Израелци као нација ако би згрешили против њега и били одведени у заробљеништво. Супротно томе када је споменуо да син није одговоран за грехе свога оца, говорио је о личној одговорности.

Има још и других одступања, као на пример у извештајима о Исусовом рођењу који су записани у Матеју 1:18-25 и Луки 1:26-38. А да ли су то стварно противречности?

Дали си некад читао две биографије о истој проминентној личности и утврдио је да се оне разликују једна од друге, иако се безусловно не противрече. Такве разлике су често у личном утиску писца или су засноване на изворима које је употребио. Одлучујуће је и то шта аутор сматра да је важно да спомене у свом делу, аспект који ће нагласити имајући у виду и читаоце за које ради. Тако се извештаји написани за поганске читаче могу разликовати од оних који су намењени за јеврејске читаче, који су неке чињенице већ разумели и акцептирали их.

То су само неки примери из библијских одломака који се привидно противрече, тако дуго док се подробно не анализирају. Али ако се брижљиво испитају и при томе има на уму становиште писца и контекст тада ни у ком случају не представљају противречности, него само места која захтевају додатно истраживање. Свакако већина људи пропушта да уложи тај потребан труд, јер је много лакше једноставно казати да се Библија противречи.

Она заслужује наше поверење

Божји свети дух је библијским писцима при записивању њихових извештаја омогућио велику слободу деловања (Дела апостолска 3:21). Тако су могли многобојну и живу представу створити од онога што су имали да кажу. И управо њихова одлучност потврђује њихово верно достојанство и љубав за истином, јер се не могу оптужити за варање и лажни договор (2. Петрова 1:16-21). Истина, писци се разликују по начину свог излагања, али сви су указивали на исти правац и следили исти циљ: да нам покажу, шта ће Јехова учинити да усрећи човечанство, а шта опет људи треба да чине да би постигли Божју милост (Приче Соломонове 2:3-6, 9).

Библија је књига која апелује на нашу моћ размишљања. Она у себи чини потпуно јединство и не противречи се. Свих 66 књига (1189 поглавља или 31173 ставака према Преводу Кинг Џемс заслужују наше потпуно поверење. Да, Библији можемо веровати.

[Оквир на 16. страни]

Ако у Библији нађеш „противречност“ да ли би могло бити...

◆ да ти нису познате одређене историјске чињенице или обичаји старог доба?

◆ да си заборавио да узмеш у обзир контекст?

◆ да си становиште писца испустио из вида?

◆ да покушаваш да сјединиш криве религиозне замисли са оним што Библија стварно говори?

◆ да употребљаваш један нетачан или застарео библијски превод?