Опонашај Јехову, нашег непристраног Бога

„Код Бога нема пристраности“ (РИМЉАНИМА 2:11).

 1, 2. (а) Каква је била Јеховина намера с Хананцима уопште? (б) Шта је Јехова урадио, и која питања то повлачи за собом?

ГОДИНА је 1473. пре н. е. Израелци су улогорени у једној моавској равници и пажљиво слушају шта им Мојсије говори. С друге стране реке Јордан очекује их изазов. Мојсије објављује Јеховину намеру да Израел порази седам моћних хананских народа у Обећаној земљи. Како су охрабрујуће следеће Мојсијеве речи: ’Јехова, Бог твој, предаје ти их да их разбијеш‘! Није требало да Израел с њима склапа било какав савез. Они нису заслужили милост (Поновљени закони 1:1; 7:1, 2).

² Међутим, у првом граду који је Израел напао Јехова је поштедео једну породицу. Бог је заштитио и људе из још четири града. Зашто је то урадио? Шта учимо о Јехови из изванредних догађаја који су повезани с преживљавањем ових Хананаца? И како можемо опонашати Јехову?

Реакције на то што се Јехова прославио

 3, 4. Како су вести о Израеловим победама утицале на неке особе у Ханану?

³ Током 40 година колико је Израел провео у пустоши пре него што је ушао у Обећану земљу, Јехова га је штитио и борио се за њега. Израел се суочио с хананским краљем Арада јужно од Обећане земље. Уз Јеховину помоћ, Израелци су код Орме поразили њега и његов народ (Бројеви 21:1-3). Израелци су касније заобишли Едом и кренули на север, североисточно од Мртвог мора. У том подручју, где су некада живели Моавци, сада су се настанили Амореји. Аморејски краљ Сион није дозволио Израелу да прође кроз његову земљу. У Јахазу, који се очигледно налазио северно од потока Арнона, дошло је до битке у којој је Сион погинуо (Бројеви 21:23, 24; Поновљени закони 2:30-33). У још севернијем делу, над другим Аморејима у Васану владао је Ог. Иако је он био див, није се могао упоредити с Јеховом. Погинуо је у Едрајину (Бројеви 21:33-35; Поновљени закони 3:1-3, 11). Вести о овим победама, заједно с причама о Израеловом изласку из Египта, снажно су утицале на неке појединце који су живели у Ханану.a

⁴ Када су након преласка Јордана продрли у Ханан, Израелци су се улогорили у Галгалу (Исус Навин 4:9-19). Недалеко одатле налазио се град Јерихон који је био опасан зидинама. Оно што је Хананка Рава чула о Јеховиним делима подстакло ју је да покаже веру и да поступи у складу с њом. Јехова је због тога, када је уништавао Јерихон, поштедео њу и оне који су се налазили у њеној кући (Исус Навин 2:1-13; 6:17, 18; Јаков 2:25).

 5. Шта је навело Гаваоњане да поступе оштроумно?

⁵ Израел је затим кренуо из долине покрај реке Јордана ка брдима у централном делу тог подручја. Исус Навин је, у складу с Јеховиним упутствима, поставио заседе да би освојио град Гај (Исус Навин, 8. поглавље). Вест о том поразу навела је многе хананске краљеве да се окупе за рат (Исус Навин 9:1, 2). Становници оближњег јевејског града Гаваона поступили су другачије. У Исусу Навину 9:4 стоји: ’Замислише они једно лукавство [’поступише оштроумно‘, NW].‘ И они су попут Раве чули да је Јехова избавио свој народ приликом изласка из Египта и да је поразио Сиона и Ога (Исус Навин 9:6-10). Гаваоњани су схватили да би њихов отпор био узалудан. Зато су у име Гаваона и у име три оближња града — Кефире, Верота и Киријат-Јарима — послали Исусу Навину у Галгал једну делегацију која се претварала да је из далеке земље. Ова тактика је успела. Исус Навин је с њима склопио савез који им је загарантовао преживљавање. Три дана касније, Исус Навин и Израелци су схватили да су преварени. Међутим, заклели су се Јеховом да ће се држати тог савеза и држали су га се (Исус Навин 9:16-19). Да ли је Јехова то одобрио?

 6. Како је Јехова реаговао на то што је Исус Навин склопио савез с Гаваоњанима?

⁶ Гаваоњанима је било дозвољено да секу дрва и носе воду за Израелце, чак и „за олтар Јеховин“ који се налазио у шатору од састанка (Исус Навин 9:21-27). Штавише, када је пет аморејских краљева са својим војскама напало Гаваоњане, Јехова је на чудесан начин интервенисао. Пустио је гра̏д величине камења који је убио више непријатеља него војска Исуса Навина. Јехова је чак одговорио на молитву Исуса Навина да се сунце и месец не помере како би непријатељ био потпуно поражен. „Таквога дана не би ни пре ни после“, запазио је Исус Навин, „да Јехова послуша глас човечји; јер Јехова војева за Израел“ (Исус Навин 10:1-14).

 7. Која је истина, о којој је говорио Петар, дошла до изражаја у случају извесних Хананаца?

⁷ Хананка Рава и њена породица, као и Гаваоњани, бојали су се Јехове и то су показали својим делима. Оно што се њима догодило јасно потврђује истинитост речи које је хришћански апостол Петар касније рекао: „Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35).

Опхођење са Аврахамом и Израелом

 8, 9. Како је Јеховина непристраност приказана у начину на који је поступао са Аврахамом и с нацијом Израел?

⁸ Ученик Јаков је скренуо пажњу на то како се приликом опхођења са Аврахамом и његовим потомством видела Божја незаслужена доброта. Аврахам није био „Јеховин пријатељ“ због своје етничке припадности већ због своје вере (Јаков 2:23). Због Аврахамове вере у Јехову и љубави коју је имао према њему били су благословљени и његови потомци (2. Летописа 20:7). Јехова је обећао Аврахаму: „Благословићу те и умножићу твој пород као звезде на небу, као песак на обали морској.“ Међутим, запази обећање које се налази у следећем стиху: „У твом ће се породу благословити сви народи земље“ (Постање 22:17, 18; Римљанима 4:1-8).

⁹ Јехова не само што није био пристран већ нам је својим поступањем према Израелу показао шта може да уради за оне који су му послушни. Такво поступање показује како Јехова изражава лојалну љубав према својим верним слугама. Иако је Израел био Јеховина „посебна својина“, то није значило да други народи не могу да осете његову наклоност (Излазак 19:5; Поновљени закони 7:6-8, NW). Истина, Јехова је избавио Израелце из ропства у Египту и зато је рекао: „Вас ја саме измеђ’ свих племена земље изабрах.“ Међутим, Јехова је посредством пророка Амоса и других обећао дивне благослове и за људе из ’свих народа‘ (Амос 3:2; 9:11, 12; Исаија 2:2-4).

Исус, непристрани Учитељ

10. Како је Исус опонашао свог Оца у показивању непристраности?

¹⁰ Исус, који је тачна слика свог Оца, током службе на земљи опонашао је његову непристраност (Јеврејима 1:3). У то време он се првенствено старао да пронађе ’изгубљене овце Израеловог дома‘. Међутим, није се устезао да сведочи једној Самарићанки на бунару (Матеј 15:24; Јован 4:7-30). Такође је извршио чудо у корист једног официра, очигледно нејеврејина, који га је молио да му помогне (Лука 7:1-10). Он није пропуштао да покаже љубав и према онима који нису били део Божјег народа, премда је првенствено показивао љубав према Божјем народу. И Исусови ученици су проповедали по целој земљи, и уздуж и попреко. Постало је јасно да то да ли ће неко добити Јеховин благослов није повезано с националношћу већ ставом. Понизни, искрени људи који су чезнули за истином одазвали су се на добру вест о Краљевству. С друге стране, поносни и надмени људи су презрели Исуса и његову поруку. „Хвалим те пред свима, Оче, Господару неба и земље“, рекао је Исус, „јер си ове ствари пажљиво сакрио од мудрих и умних, а открио си их малој деци. Да, Оче, јер је то оно што си одобрио“ (Лука 10:21). Када се с другима опходимо у складу с љубављу и вером, ми у ствари поступамо непристрано знајући да Јехова одобрава такво поступање.

11. Како се непристраност показивала у раној хришћанској скупштини?

¹¹ У раној хришћанској скупштини Јевреји и нејевреји су били једнаки. „Слава и част и мир свакоме који ради оно што је добро“, објаснио је Павле, „најпре Јеврејину, а такође и Грку. Јер код Бога нема пристраности“b (Римљанима 2:10, 11). Да ли ће искусити Јеховину незаслужену доброту или неће зависило је, не од њиховог етничког порекла, већ од начина на који су реаговали када су сазнали за Јехову и од тога како су прихватали наду коју је пружала откупнина његовог Сина Исуса (Јован 3:16, 36). Павле је написао: „Није Јеврејин онај који је то споља, нити је обрезање оно које је споља, на телу. Него је Јеврејин онај који је то изнутра, и његово је обрезање обрезање срца по духу, а не по писаном законику.“ Након овога је вешто користећи израз „Јеврејин“ (или Јудејин — припадник племена Јуде, чије име значи „слављен“ или „хваљен“) додао: „Његова хвала не долази од људи, него од Бога“ (Римљанима 2:28, 29). Јехова непристрано похваљује људе. Да ли и ми тако радимо?

12. Какву наду пружа стих из Откривења 7:9, и коме?

¹² Касније је апостол Јован у једној визији видео верне помазане хришћане који су били представљени као једна духовна нација сачињена од 144 000 људи „запечаћених из свих племена Израелових синова“. После њих је видео „велико мноштво... из свих нација и племена и народа и језика, како стоји пред престолом и пред Јагњетом, обучено у беле дуге хаљине; с палминим гранама у рукама“ (Откривење 7:4, 9). Дакле, ниједна етничка или језичка група није изузета из данашње хришћанске скупштине. Особе било ког порекла имају могућност да преживе предстојећу ’велику невољу‘ и да у новом свету пију са ’извора вода живота‘ (Откривење 7:14-17).

Добри резултати

13-15. (а) Како можемо да превазиђемо расне и културне разлике? (б) Наведи неке примере који показују какве користи може донети изражавање наклоности.

¹³ Јехова нас добро познаје баш као што добар отац познаје своју децу. Слично томе, када настојимо да разумемо друге тако што се интересујемо за њихову културу и порекло, тада разлике постају мање важне. Етничке баријере нестају, а везе пријатељства и љубави бивају јаче. Јединство постаје веће (1. Коринћанима 9:19-23). То се добро огледа у примеру мисионара који служе на страним доделама. Они се интересују за све људе који тамо живе и због тога се убрзо стопе с браћом из локалних скупштина (Филипљанима 2:4).

¹⁴ У многим земљама се виде добри резултати које доноси непристраност. Аклилу, који потиче из Етиопије, био је усамљен у британској престоници Лондону. Још више је осећао усамљеност када је видео да људи у глобалу нису пријатељски расположени према људима који потичу из других земаља, што се осећа и у многим другим великим градовима данашње Европе. Међутим, Аклилу је доживео нешто потпуно другачије када је био на једном хришћанском састанку у Дворани Краљевства Јеховиних сведока! Људи који су били тамо срдачно су га дочекали и међу њима је убрзо почео да се осећа као код куће. Брзо је продубљивао своје спознање о Створитељу и цењење према њему. Убрзо је почео да тражи прилике да с људима у свом крају разговара о доброј вести о Краљевству. Штавише, када га је једног дана брат с којим је ишао у службу упитао које циљеве сада има у животу, Аклилу је спремно одговорио да се нада да ће једнога дана бити у скупштини која говори његовим језиком, амхарским. Када су старешине из локалне енглеске скупштине сазнале за то, спремно су организовале једно јавно библијско предавање на Аклилуовом матерњем језику. Том састанку је присуствовало много странаца и људи који живе на том подручју, а који су хтели да пруже подршку првом састанку за јавност на амхарском који је одржан у Британији. Данас су Етиопљани и други људи с тог подручја уједињени у једној напредној амхарској скупштини. Многи су установили да их ништа не спречава да заузму став за Јехову и да то симболизују хришћанским крштењем (Дела апостолска 8:26-36).

¹⁵ Особине и порекло могу бити различити. То није разлог да се неко осећа супериорно или инфериорно; то су само разлике. Када су посматрали крштење новопреданих Јеховиних слугу на Малти, тамошњи Сведоци су се веселили, а посетиоцима из Британије су навирале сузе радоснице. И Малтежани и Британци су изразили своја осећања, само на различите начине, и њихова снажна љубав према Јехови учврстила је везе хришћанског заједништва (Псалам 133:1; Колошанима 3:14).

Превазилажење предрасуда

16-18. Испричај једно искуство које показује како се у хришћанској скупштини могу превазићи предрасуде.

¹⁶ Када продубљујемо своју љубав према Јехови и нашој хришћанској браћи тада можемо боље опонашати начин на који Јехова гледа на друге. Било какве предрасуде које смо некада можда имали према људима одређене националности, расе или културе могу бити превазиђене. Осмотри, рецимо, пример Алберта. Он је током Другог светског рата био у британској армији и 1942, када је Сингапур капитулирао, заробили су га Јапанци. Око три године је радио на „прузи смрти“ близу моста који је постао познат као мост на реци Квај. Када је на крају рата био ослобођен, имао је 32 килограма, сломљену вилицу и нос, боловао је од дизентерије, једног кожног обољења и маларије. Хиљаде других затвореника је било у још горем стању, а многи нису ни преживели. Када се вратио кући 1945, Алберт је, због страхота које је видео и доживео, био огорчен човек кога Бог и религија уопште нису занимали.

¹⁷ Албертова жена Ајрин је постала Јеховин сведок. Алберт је њој за љубав био на неколико састанака локалне скупштине Јеховиних сведока. Један млади хришћанин по имену Пол, који је био у пуновременој служби, посетио је Алберта да би с њим проучавао Библију. Алберт је убрзо увидео да Јехова процењује људе по ономе што им је у срцу. Предао је свој живот Јехови и крстио се.

¹⁸ Пол се касније преселио у Лондон, научио је јапански и прикључио се једној јапанској скупштини. Када је предложио да неки Сведоци који су дошли из Јапана посете његову бившу скупштину, тамошња браћа су се сетила да је Алберт имао снажне предрасуде према људима тог порекла. Алберт је по повратку у Британију избегавао да се сусретне с неким из Јапана и браћа су се питала како ће он изаћи на крај са овом ситуацијом. Нису имали разлога да брину — Алберт је примио посетиоце с безусловном братском наклоношћу (1. Петрова 3:8, 9).

’Раширите се‘

19. Који нам савет апостола Павла може помоћи ако на било који начин нагињемо ка томе да будемо пристрани?

¹⁹ Мудри краљ Соломон је написао: ’Није добро имати личних обзира [„показивати пристраност“, NW]‘ (Пословице 28:21). Лако је бити близак с неким кога добро познајемо. Међутим, понекад смо врло мало заинтересовани за некога кога не познајемо тако добро. Таква пристраност не приличи једном Јеховином слуги. Нема сумње да би требало сви да следимо Павлов јасан савет да се ’раширимо‘ — да, да раширимо своју љубав према хришћанима другачијег порекла (2. Коринћанима 6:13).

20. У којим аспектима живота треба да опонашамо Јехову, нашег непристраног Бога?

²⁰ Без обзира да ли ћемо имати ту предност да живимо на небу или се надамо да ћемо заувек живети на земљи, то што смо непристрани омогућава нам да будемо уједињени у једно стадо под једним Пастиром (Ефешанима 4:4, 5, 16). Ако се трудимо да опонашамо Јехову, нашег непристраног Бога, то нам може помоћи у хришћанској служби, у породици, у скупштини и у сваком аспекту живота. Како? Следећи чланак ће говорити о томе.

[Фусноте]

Како би одговорио?

• Како је Јехова показао непристраност према Рави и Гаваоњанима?

• Како је Исус показао непристраност када је поучавао?

• Шта нам може помоћи да превазиђемо било какве културне и расне предрасуде?

[Слика на 13. страни]

Почетак Израеловог освајања Ханана

[Слика на 15. страни]

Исус се није устезао да сведочи једној Самарићанки

[Слика на 16. страни]

Састанак на амхарском језику у Британији

[Слика на 16. страни]

Албертова љубав према Јехови помогла му је да превазиђе предрасуде