Практична књига за савремени живот

Књиге које пружају савете врло су популарне у данашњем свету. Али оне су склоне застаревању и ускоро бивају ревидиране или замењене. Како је с Библијом? Она је завршена пре скоро 2 000 година. Па ипак, њена изворна порука од тада никада није била побољшавана нити исправљана. Да ли би таква једна књига уопште могла да садржи практично вођство за наше време?

НЕКИ кажу не. „Нико се не би залагао за употребу уџбеника хемије из 1924, за коришћење на савременом часу хемије“, писао је др Илај С. Чесен, објашњавајући зашто сматра да је Библија застарела.⁠¹ На изглед, овај аргумент има смисла. Коначно, од када је Библија написана, човек је много тога научио о менталном здрављу и људском понашању. Како би онда таква једна древна књига уопште могла да буде од значаја за савремени живот?

Начела која не подлежу времену

Иако је тачно да се времена мењају, основне људске потребе остају исте. Током читаве историје, људи имају потребу за љубављу и наклоношћу. Желе да буду срећни и да воде смисаон живот. Потребан им је савет о томе како да изађу на крај с економским притисцима, да имају успешан брак, и да у своју децу усаде добре моралне и етичке вредности. Библија садржи савете који се баве тим основним потребама (Проповедник 3:12, 13; Римљанима 12:10; Колошанима 3:18-21; 1. Тимотеју 6:6-10).

Библијски савет одражава прецизно познавање људске природе. Осмотримо неке примере њених специфичних начела која не подлежу времену и која су практична за савремени живот.

Практично вођство за брак

Породица је, каже UN Chronicle, „најстарија и најосновнија јединица људске организације; најпресуднија веза између генерација“. Међутим, та ’пресудна веза‘ се кида алармантном стопом. „У данашњем свету“, запажа Chronicle, „многе породице се суочавају са застрашујућим изазовима који прете њиховој способности да функционишу и, чак да опстану.“⁠² Какав савет пружа Библија као помоћ породичној јединици да опстане?

Као прво, Библија много говори о томе како мужеви и жене треба да се опходе једни према другима. У вези с мужевима, на пример, она каже: „Тако треба мужеви да љубе своје жене као своја телеса. Који љуби жену своју себе самога љуби. Јер нико не омрзну кад на своју пут, него је храни и греје“ (Ефесцима 5:28, 29, курзив наш). Жена је саветована „да [„дубоко“, NW] поштује свог мужа“ (Ефесцима 5:33, курзив наш).

Осмотримо шта подразумева примена таквог библијског савета. Муж који воли своју жену ’као своје тело‘ није пун мржње нити груб према њој. Он је не удара физички, нити је злоставља вербално ни емоционално. Уместо тога, он је исто цени и обзиран је према њој као и према самом себи (1. Петрова 3:7). Његова жена се тако осећа вољено и сигурно у свом браку. Он на тај начин пружа својој деци добар пример о томе како се треба опходити према женама. С друге стране, жена која има ’дубоко поштовање‘ према свом мужу, не лишава га његовог достојанства тиме што га стално критикује или омаловажава. Због тога што га она поштује, он осећа да му се верује, да је прихваћен и цењен.

Да ли је такав савет практичан у овом савременом свету? Занимљиво је да су они који се данас професионално баве проучавањем породице дошли до сличних закључака. Администраторка једног програма за породично саветовање запазила је: „Најздравије породице које познајем јесу оне у којима мајка и отац имају међу собом снажан однос, пун љубави... Тај снажни примарни однос изгледа да код деце рађа сигурност.“⁠³

Током година, библијски савет о браку показао се далеко поузданијим од савета безбројних добронамерних породичних саветника. Коначно, није било тако давно када су се многи стручњаци залагали за развод као брзо и лако решење за непријатан брак. Данас многи од њих подстичу људе да ако је икако могуће учине да њихов брак буде трајан. Али до такве промене је дошло тек након што је учињено много штете.

Насупрот томе, Библија даје поуздан, уравнотежен савет у вези с браком. Она признаје да неке екстремне околности могу допустити развод (Матеј 19:9). У исто време, осуђује лакомислени развод (Малахија 2:14-16). Такође осуђује брачну неверност (Јеврејима 13:4). Брак, каже она, укључује обавезу: „Зато ће човек оставити оца свога и матер своју и прионуће уз жену своју и биће њих двоје једна пут“a (Постање 2:24; Матеј 19:5, 6).

Библијски савет о браку примењив је и данас као што је био када је Библија била писана. Када се муж и жена опходе једно према другом с љубављу и поштовањем, и гледају на брак као на искључив однос, вероватније је да ће брак опстати — а с њим и породица.

Практично вођство за родитеље

Пре неколико деценија, многи родитељи — мотивисани „иноваторским идејама“ о васпитању деце — сматрали су да је „забрањено забрањивати“.⁠⁸ Постављање граница деци, бојали су се они, проузроковаће трауму и фрустрацију. Добронамерни саветници у вези с подизањем деце инсистирали су да се родитељи уздржавају од ичег што би ишло више од најблаже исправке њихове деце. Али многи такви стручњаци сада поново разматрају улогу дисциплине, а забринути родитељи траже неко разјашњење у вези с том темом.

Међутим, све то време, Библија је пружала јасан, разуман савет у вези с подизањем деце. Пре скоро 2 000 година, она је рекла: „Оцеви, не раздражујте деце своје, него их одгајите у науци [„дисциплини“, NW] и у страху од Господа“ (Ефесцима 6:4). Грчка именица преведена „дисциплина“ значи „васпитање, обучавање, поука“.⁠⁹ Библија каже да је таква дисциплина, то јест поука, доказ родитељске љубави (Пословице 13:24). Уз јасне моралне смернице и развијен осећај за исправно и неисправно деца цветају. Дисциплина им говори да њихови родитељи брину о њима и о томе какве особе они постају.

Али родитељски ауторитет — „прут карања“ — не треба никада да буде злостављачкиb (Пословице 22:15; 29:15). Библија упозорава родитеље: „Немојте претерано исправљати своју децу, или ћете им одузети све срце из њих“ (Колошанима 3:21, Phillips). Она такође признаје да физичко кажњавање обично није најефикаснија метода поучавања. Пословице 17:10 кажу: „Више вреди укор за разумног, но за лудог стотине батина.“ Осим тога, Библија препоручује превентивну дисциплину. У Поновљеним законима 11:19, родитељи се подстичу да користе неформалне тренутке да у своју децу усађују моралне вредности. (Види такође Поновљене законе 6:6, 7.)

Библијски савет родитељима који не подлеже времену, јасан је. Деци је потребна стална дисциплина пуна љубави. Практично искуство показује да је тај савет заиста делотворан.c

Савладавање баријера које раздвајају људе

Људе данас деле расне, националне и етничке баријере. Такви вештачки зидови допринели су покољу недужних људи у ратовима широм света. Ако је историја икакав показатељ, изглед да људи и жене различитих раса и нација гледају једни на друге као на једнаке и опходе се једни према другима као са себи равнима, заиста је јадан. „Решење је“, каже један афрички државник, „у нашим срцима“.⁠¹¹ Али променити људска срца није лако. Међутим, осмотримо, како библијска порука делује на срце и негује ставове једнакости.

Библијско учење да је Бог све људске нације начинио „од једног човека“ искључује сваку идеју о расној супериорности (Дела апостолска 17:26, Чарнић). Она показује да у ствари постоји само једна раса — људска раса. Библија нас надаље охрабрује да се ’угледамо на Бога‘, о коме каже: „Бог не гледа ко је ко, него му је у сваком народу добродошао ко се њега боји и твори правду“ (Ефесцима 5:1; Дела апостолска 10:34, 35, Ча). За оне који Библију схватају озбиљно и који се стварно труде да живе по њеним учењима, то спознање има уједињујући ефекат. Оно делује на најдубљем нивоу, у људском срцу, рушећи од човека створене баријере које раздвајају људе. Осмотримо један пример.

Када је Хитлер водио рат широм Европе, постојала је једна група хришћана — Јеховини сведоци — која је чврсто одбијала да се прикључи покољу недужних људи. Они нису ’дизали мач‘ против својих ближњих. Они су заузели такав став због своје жеље да угоде Богу (Исаија 2:3, 4; Михеј 4:3, 5). Заиста су веровали оно што Библија научава — да ниједна нација или раса није боља од неке друге (Галатима 3:28). Због свог мирољубивог става, Јеховини сведоци су били међу првим затвореницима у концентрационим логорима (Римљанима 12:18).

Али нису сви који су тврдили да се држе Библије заузели такав став. Кратко после Другог светског рата, Мартин Нимелер, један немачки протестантски свештеник, писао је: „Ко год жели да Бога окриви за [ратове] тај не зна, или неће да зна, Божју Реч... Хришћанске цркве су се, током векова, увек изнова одавале благосиљању ратова, трупа и оружја и... молиле се на један веома нехришћански начин за уништење својих непријатеља у рату. Све је то наша грешка и грешка наших очева, али ни у ком случају не треба кривити Бога. И ми данашњи хришћани стојимо посрамљени пред једном такозваном сектом као што су Горљиви Истраживачи Библије [Јеховини сведоци], који су на стотине и на хиљаде ишли у концентрационе логоре и [чак] умирали због тога што су одбијали службу у рату и одбијали да пуцају на људе.“⁠¹²

До дан-данас, Јеховини сведоци су добро познати по свом братству, које уједињује Арапе и Јевреје, Србе и Хрвате и Тутсије и Хутуе. Међутим, Сведоци спремно признају да је такво јединство могуће, не због тога што су они бољи од других, него због тога што их мотивише моћ библијске поруке (1. Солуњанима 2:13).

Практично вођство које унапређује добро ментално здравље

На физичко здравље особе често утиче стање њеног менталног и емоционалног здравља. На пример, научне студије су установиле штетне ефекте гнева. „Већина доступних доказа сугерише да су непријатељски расположени људи у већој опасности од кардиоваскуларне болести (као и других болести) из разних разлога, који укључују смањену друштвену подршку, повећано биолошко реаговање када се разгневе, и повећано упуштање у понашања опасна по здравље“, кажу др Редфорд Вилијамс, директор бихејвиоралног истраживања при Универзитетском медицинском центру Дјук, и његова жена Вирџинија Вилијамс, у њиховој књизи Anger Kills (Гнев убија).⁠¹³

Хиљаде година пре таквих научних студија, Библија је, једноставним али јасним речима, повезала наше емоционално стање с нашим физичким здрављем: „Мирно срце живот јесте телу, а завист је болест која кости гризе“ (Пословице 14:30; 17:22). Библија је мудро саветовала: „Збаци гнев и остави јарост“, и „не буди нагао у духу своме на гнев“ (Псалам 37:8; Проповедник 7:9).

Библија такође садржи разуман савет за контролисање гнева. На пример, Пословице 19:11 кажу: „Спор на гнев је који је разуман [’који има увид‘, NW], и понос му је увреду заборавити.“ Хебрејска реч за „увид“ изведена је од глагола који скреће пажњу на „познавање разлога“ за нешто.⁠¹⁴ Мудар савет је: „Размисли пре него што нешто урадиш.“ Настојање да схвати разлоге који леже иза тога зашто други говоре или поступају на известан начин, може помоћи особи да буде толерантнија — и мање склона гневу (Пословице 14:29).

Један други пример практичног савета налази се у Колошанима 3:13, где стоји: „Сносите један другога и опраштајте један другоме.“ Мања иритирања су део живота. Израз „сносите“ сугерише на толерисање ствари које нам се не свиђају код других. ’Опраштати‘ значи отрести се озлојеђености. Понекад је мудро пустити да горка осећања оду, уместо да их држимо у себи; гајење гнева ће само повећати наш терет. (Види оквир „Практично вођство за људске односе“.)

Данас, има многих извора савета и вођства. Али Библија је заиста јединствена. Њен савет није пука теорија, нити он икада делује на нашу штету. Уместо тога, њена мудрост се показала као „веома поуздана“ (Псалам 93:5, NW). Надаље, Библијски савет не подлеже времену. Иако је завршена пре скоро 2 000 година, њене речи су још увек примењиве. И примењују се с једнаким ефектом без обзира на боју наше коже или земљу у којој живимо. Речи Библије такође имају моћ — моћ да мењају људе на боље (Јеврејима 4:12). Зато читање те књиге и примењивање њених начела могу побољшати квалитет твог живота.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 24. страни]

Библија пружа јасан, разуман савет о породичном животу

[Оквир на 23. страни]

Карактеристике здравих породица

Пре неколико година, једна едукаторка и специјалиста за породицу, водила је једну обимну анкету у којој су више од 500 професионалаца који раде с породицама били замољени да прокоментаришу о обележјима која су приметили у „здравим“ породицама. Занимљиво, међу најчешће наведеним обележјима биле су ствари које је пре много времена препоручивала Библија.

На врху листе биле су навике добре комуникације, укључујући и ефикасне методе за решавање несугласица. Уобичајена пракса пронађена у здравим породицама јесте да „нико не оде на спавање љут на неког другог“, запазила је ауторка те анкете.⁠⁶ Међутим, пре више од 1 900 година, Библија је саветовала: „Ако се и гневите, немојте грешити, а сунце да не зађе у гневу вашему“ (Ефесцима 4:26). У библијска времена дани су се рачунали од заласка до заласка сунца. Тако, дуго пре него што су савремени стручњаци проучавали породице, Библија је мудро саветовала: Решите размирице брзо — пре него што се дан заврши и почне други.

Здраве породице „не износе потенцијално експлозивне теме непосредно пре него што изађу из куће или пре одласка на спавање“, установила је ауторка. „Увек изнова слушала сам фразу ’право време‘.“⁠⁷ Такве породице несвесно понављају библијску пословицу записану пре више од 2 700 година: „Као златне токе у сребрном сплету, такве су и речи згодно изречене [„изречене у право време за то“, NW]“ (Пословице 15:23; 25:11). Ово поређење може алудирати на златне орнаменте у облику јабука, постављене на угравиране сребрне послужавнике — цењене и прекрасне поседе у библијска времена. Оно преноси лепоту и вредност речи изговорених у одговарајуће време. У стресним околностима, праве речи изговорене у право време од непроцењиве су вредности (Пословице 10:19).

[Оквир на 26. страни]

Практично вођство за људске односе

’Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите‘ (Псалам 4:4, Даничић-Караџић). У већини случајева који укључују мање увреде, могло би бити мудро да зауздаш речи, избегавајући тако емоционални сукоб.

„Неко који лакомислено говори као мач пробада, ал’ лек даје језик мудрих људи“ (Пословице 12:18). Размисли пре него што нешто кажеш. Непромишљене речи могу ранити друге и убити пријатељства.

„Благ одговор утишава јарост, а реч прека срдњу изазива“ (Пословице 15:1). Потребна је самоконтрола да би се одговорило с благошћу, али такав пут често ублажава проблеме и унапређује мирољубиве односе.

„Започети свађу, то је отворити брану; уклони се пре но распра се распали“ (Пословице 17:14). Мудро је уклонити се из експлозивне ситуације пре него што се разгневиш.

„Немој бити брз да покажеш огорчење; јер огорчење гаје будале“ (Проповедник 7:9, The New English Bible). Емоције често претходе делима. Особа која се брзо увреди је глупа, јер њен пут може водити до грубих речи или поступака.

[Слика на 25. страни]

Јеховини сведоци су били међу првим затвореницима у концентрационим логорима