Тихик — верни саслужитељ

У РАЗЛИЧИТИМ приликама, Тихик је путовао са апостолом Павлом и деловао као његов гласник. Био је изасланик којем су се могли поверити новац и одговорности надгледања. Пошто Писмо истиче његову поузданост — неопходну особину за све хришћане — можда бисте волели да знате више о њему.

Павле је описао Тихика као свог ’драгог брата и верног служитеља и саслужитеља у Господу‘ (Колошанима 4:7, Ча). Зашто је апостол тако гледао на њега?

Мисија помоћи за Јерусалим

Око 55. н. е., међу хришћанима у Јудеји настала је материјална оскудица. Уз помоћ скупштина у Европи и Малој Азији, Павле је организовао сакупљање прилога како би им помогао. Тихик, који је био из тог дела Азије, одиграо је улогу у тој мисији помоћи.

Након што је дао упутства како да управљају тим прилозима, Павле је предложио да се поверљиви мужеви пошаљу у Јерусалим или да оду тамо с њим, носећи тај новац (1. Коринћанима 16:1-4). Када је кренуо на то дуго путовање из Грчке за Јерусалим, придружило му се неколико мушкараца, од којих је један очигледно био Тихик (Дела апостолска 20:4). Такво велико друштво је можда било потребно јер су носили новац који им је поверило неколико скупштина. Потреба за безбедношћу је можда била значајан фактор, пошто су друмски разбојници представљали претњу за сигуран пролаз (2. Коринћанима 11:26).

Пошто су Аристарх и Трофим пратили Павла до Јерусалима, неки сматрају да су Тихик и други вероватно исто то учинили (Дела апостолска 21:29; 24:17; 27:1, 2). Због тога што је био укључен у овај програм пружања помоћи, за Тихика се претпоставља да је он тај „брат“ који је радио с Титом у Грчкој на припремању прилога и који је био „изабран од Цркава да путује с [Павлом] за ово дело добротворности“ (2. Коринћанима 8:18, 19; 12:18). Ако је први задатак који је Тихик извршио био одговоран, други то није био ништа мање.

Из Рима у Колосеју

Пет или шест година касније (60-61. н. е.), Павле се надао да ће бити ослобођен из свог првог заточеништва у Риму. С њим је био Тихик, стотинама километара од куће. Сада се Тихик враћао у Азију. То је омогућило Павлу да пошаље писма хришћанским скупштинама у том подручју и да пошаље Филимоновог одбеглог роба, Онисима, назад у Колосеју. Тихик и Онисим су носили најмање три писма која су сада укључена у библијски канон — једно Ефесцима, једно Колошанима и једно Филимону. Можда је једно писмо такође предато скупштини у Лаодикији, граду око 18 километара од Колосеје (Ефесцима 6:21; Колошанима 4:7-9, 16; Филимону 10-12).

Тихик није био пуки поштар. Био је поверљив лични гласник, јер је Павле писао: „О мојим приликама обавестиће вас Тихик, драги брат, и верни служитељ и саслужитељ у Господу, кога вам баш зато послах да дознате како смо ми и да утеши ваша срца“ (Колошанима 4:7, 8, Ча).

Изучавалац Е. Рандолф Ричардс истиче да је писмоноша „осим писмене везе, обично био и лична веза између аутора и прималаца... [Један разлог] потребе за поузданим носачем био је [тај] што је он обично носио додатне информације. Писмо је могло у кратким цртама описати ситуацију, често с ауторовом проценом, али од носача се очекивало да примаоцу потанко објасни све детаље“. Иако се писмо могло бавити поукама и хитним стварима, друге ствари би усмено пренео поуздан гласник.

Писма Ефесцима, Колошанима и Филимону мало кажу о томе како је Павле живео. Према томе, требало је да Тихик пренесе личне информације, да објасни Павлове околности у Риму и да довољно добро разуме стање у скупштинама како би могао пружити охрабрење. Поруке и одговорности те врсте биле су повераване само онима на које се могло ослонити да ће верно представљати пошиљаоца. Тихик је био такав човек.

Надгледање на удаљеним доделама

Након што је пуштен из кућног притвора у Риму, Павле је намеравао да или Тихика или Артема пошаље Титу на острво Крит (Титу 1:5; 3:12). Током Павловог другог заточеништва у Риму (вероватно око 65. н. е.), апостол је поново послао Тихика у Ефес, вероватно да би заменио Тимотеја, који је затим могао отпутовати како би био уз Павла (2. Тимотеју 4:9, 12).

Да ли је Тихик у том периоду отишао и на Крит и у Ефес не зна се тачно. Било како било, указивања попут ових говоре да је он остао један од Павлових блиских сарадника све до задњих година апостолове службе. Ако је Павле размишљао да га пошаље на одговорне и можда тешке задатке уместо Тимотеја и Тита, онда је очигледно да је Тихик постао зрео хришћански надгледник. (Упореди с 1. Тимотеју 1:3; Титу 1:10-13.) Његова спремност да путује и да буде употребљен на удаљеним доделама учинила га је корисним Павлу и целој хришћанској скупштини.

Данас, самопожртвовани хришћани спремно служе Богу у локалним скупштинама Јеховиних сведока или се стављају на располагање да негде другде унапређују интересе Краљевства. Хиљаде су радо прихватиле доделе као мисионари, путујући надгледници, међународне слуге на грађевинским пројектима, у светској централи Watch Tower Societyja, или у једној од његових подружница. Као и Тихик, они нису упадљиви, али напорно раде, ’верни су служитељи‘ који су драги Богу и које други хришћани воле као ’саслужитеље у Господу‘ достојне поверења.