„Сећајте се оних који предводе међу вама“

ОВЕ речи апостола Павла записане су у Јеврејима 13:7. Од Педесетнице 33. н. е., Исусови верни апостоли служили су као водеће тело, које је давало смернице тек основаној хришћанској скупштини (Дела 6:2-4). Касније су и други служили у том својству. На пример, када је 49. н. е. требало утврдити да ли је обрезање обавезно за хришћане, тим питањем су се као водеће тело позабавили апостоли и старешине (Дела 15:1, 2). Они су имали одговорност да решавају питања која су се тицала свих хришћана. Путем писама су обавештавали скупштине о својим одлукама, што је јачало браћу и сестре и помагало им да остану уједињени у начину размишљања и поступцима. Скупштине су напредовале и имале су Јеховин благослов захваљујући томе што су биле послушне и подложне водећем телу (Дела 8:1, 14, 15; 15:22-31; 16:4, 5; Јевр. 13:17).

² Након смрти Исусових апостола, појавио се велики отпад (2. Сол. 2:3-12). Као што је Исус прорекао у поређењу о пшеници и кукољу, међу пшеницу (помазане хришћане) био је посејан кукољ (лажни хришћани). Обе те групе су вековима расле једна уз другу све до жетве, то јест свршетка овог поретка (Мат. 13:24-30, 36-43). У том периоду било је помазаних хришћана који су имали Исусову наклоност, али није постојало водеће тело, то јест на земљи није постојао нико преко кога је Исус пружао смернице својим следбеницима (Мат. 28:20). Међутим, он је прорекао да ће се у време жетве нешто променити.

³ „Ко је заправо верни и разборити роб?“ Исус је тим питањем започео поређење које је навео када је говорио о томе шта ће бити знак свршетка овог поретка (Мат. 24:3, 42-47). Рекао је да ће верни роб марљиво радити на томе да Божјим слугама даје духовну храну „у право време“. Исус је својим следбеницима у првом веку пружао вођство преко групе мушкараца, а не преко једног човека. Према томе, верни роб преко кога он пружа духовну храну током последњих дана овог поретка не може бити један човек.

⁴ Коме је Исус поверио да у духовном погледу храни његове следбенике? Логично је очекивати да су то помазани хришћани који су још увек на земљи. У Светом писму стоји да су они „краљевско свештенство“ којем је поверено да објављује врлине онога који их је из „таме позвао у своју чудесну светлост“ (1. Петр. 2:9; Мал. 2:7; Откр. 12:17). Да ли сви помазани хришћани представљају верног роба? Не. Исус је једном приликом чудом обезбедио храну за мноштво људи, у ком је било око 5 000 мушкараца, не рачунајући жене и децу. Он је ту храну дао својим ученицима, а они су је поделили народу (Мат. 14:19) Обезбедио је храну многима преко неколицине. Он данас на сличан начин пружа духовну храну.

⁵ Према томе, „верни и разборити настојник“ је мала група духом помазане браће који учествују у припремању и дељењу духовне хране у време Христове присутности (Лука 12:42). Током последњих дана овог поретка, помазана браћа која чине верног и разборитог роба заједно служе у главном седишту Јеховиних сведока. Они су Водеће тело Јеховиних сведока.

⁶ Христ нам преко њих пружа информације о испуњењу библијских пророчанстава и даје нам правовремена упутства о томе како можемо применити библијска начела у свакодневном животу. Ту духовну храну добијамо у нашим скупштинама (Ис. 43:10; Гал. 6:16). У библијска времена је поуздани слуга, то јест настојник, управљао домаћинством свог господара. Слично томе, верном и разборитом робу је поверено да се стара о свему што на земљи припада Христу. Он надгледа коришћење материјалних средстава, затим дело проповедања, припремање конгресних програма, наименовање надгледника у организацији, као и производњу библијске литературе. А све то чини зарад добробити Исусових слугу (Мат. 24:45).

⁷ Али ко су онда Исусове слуге? Једноставно речено, то су они који добијају духовну храну. На почетку последњих дана, то су били само помазани хришћани, али касније им се придружило велико мноштво других оваца (Јов. 10:16). Верни роб обезбеђује храну како за помазане хришћане тако и за друге овце.

⁸ Исус ће током велике невоље, када буде дошао да објави и изврши пресуду над овим злим светом, поставити верног роба „над свим својим имањем“ (Мат. 24:46, 47). Они који чине верног роба добиће своју небеску награду. Заједно са осталима од 144 000 помазаника владаће са Христом на небу. Јехова и Исус тада више неће имати неког верног и разборитог роба на земљи, али ће поданицима Месијанског Краљевства пружати вођство путем оних који буду служили као кнезови (Пс. 45:16).

⁹ Постоји много разлога због којих треба да се сећамо „оних који предводе“ и да имамо поверења у њих. Зашто је то добро за нас? Апостол Павле је рекао: „Они брину о вама као они који ће за то положити рачун. Тада ће моћи то да чине радосно, а не уздишући, што би вама било на штету“ (Јевр. 13:17). Веома је важно да будемо послушни и подложни онима који предводе зато што они настоје да нас штите и да нам помажу у духовном погледу.

¹⁰ У 1. Коринћанима 16:14, апостол Павле је рекао: „Све што чините, чините с љубављу.“ Верни и разборити роб темељи своје одлуке на љубави. Када је реч о љубави, у 1. Коринћанима 13:4-8 пише: „Љубав је стрпљива и добра. Љубав не завиди, не хвали се, не узвисује се, не понаша се непристојно, не гледа своју корист, није раздражљива, не памти зло. Не радује се неправди, а радује се истини. Све подноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никада неће изневерити.“ Будући да верни и разборити роб све одлуке које доноси у корист Јеховиних слугу темељи на љубави, имамо много разлога да се поуздамо у његово вођство. Осим тога, то је одраз Јеховине љубави према нама.

¹¹ Јехова данас води своје слуге преко несавршених људи, баш као што је то чинио и у првом веку. У ствари, он је током читаве људске историје користио несавршене људе да изврши своју вољу. На пример, Ноје је саградио арку и проповедао је о уништењу које је предстојало (Пост. 6:13, 14, 22; 2. Петр. 2:5). Јехова је поверио Мојсију да изведе његов народ из Египта (Изл. 3:10). Под вођством његовог духа несавршени људи су написали Библију (2. Тим. 3:16; 2. Петр. 1:21). Наравно, чињеница да Јехова преко несавршених људи води проповедање добре вести и стварање ученика не поткопава наше поуздање у његову организацију. У ствари, та чињеница нам јача веру зато што знамо да без Јеховине подршке његова организација никада не би постигла све оно што данас видимо. Служећи Јехови деценијама, понекад и под веома тешким околностима, верни роб је доказао да има подршку светог духа. Земаљски део Јеховине организације заиста има много благослова. Зато ми његову организацију свим срцем подупиремо и имамо поверења у њу.

¹² Браћа којој су поверене одговорности у скупштини показују такво поверење тиме што спремно и савесно извршавају своја задужења (Дела 20:28). Као објавитељи Краљевства, ревно проповедамо од куће до куће, поново посећујемо заинтересоване особе и проучавамо Библију с њима (Мат. 24:14; 28:19, 20). Да бисмо заиста имали користи од духовне хране коју нам верни роб обезбеђује у изобиљу, ми се припремамо за наше састанке и редовно долазимо на њих. Наравно, то важи и за наше веће скупове. Много нам значи што на тим скуповима можемо да се међусобно храбримо (Јевр. 10:24, 25).

¹³ Својим добровољним прилозима такође показујемо да имамо поверења у нашу организацију (Посл. 3:9, 10). Када је то потребно, без одлагања пружамо материјалну помоћ својој браћи и сестрама (Гал. 6:10; 1. Тим. 6:18). То чинимо зато што их волимо и зато што желимо искористити сваку могућност да Јехови и његовој организацији покажемо колико смо захвални за све што добијамо од њих (Јов. 13:35).

¹⁴ Поверење у нашу организацију показујемо и тако што подупиремо њене одлуке. То подразумева да понизно прихватимо смернице оних који имају одређене одговорности у организацији, као што су покрајински надгледници и скупштинске старешине. Та браћа су такође међу онима који предводе, то јест међу онима којима треба да будемо послушни и подложни (Јевр. 13:7, 17). Чак и када не разумемо зашто су неке одлуке донете, знамо да је за наше вечно добро да их поштујемо. Јехова благосиља нашу послушност његовој Речи и организацији. На тај начин показујемо и да смо подложни свом Господару, Исусу Христу.

¹⁵ Постоји много разлога због којих можемо имати поверења у верног и разборитог роба. Сатана, бог овог света, служи се свим расположивим средствима како би оклеветао Јехову и његову организацију (2. Кор. 4:4). Пазимо да не паднемо као жртве његових сплетки! (2. Кор. 2:11). Он зна да му је остало још „мало времена“ пре него што буде бачен у бездан и жели да заведе што више Јеховиних слугу (Откр. 12:12). Зато, док нас Сатана све више напада, трудимо се да будемо све ближи Јехови. Имајмо поверења у Јехову и верног и разборитог роба, преко кога он води своје слуге. Тако ћемо јачати јединство у нашој организацији.