59. библијска књига — Јаковљева

Писац: Јаков

Место писања: Јерусалим

Писање завршено: пре 62. н. е.

 1. Зашто се јавља питање да ли је Јаков написао посланицу која носи његово име?

„СИШАО је с ума.“ То су о Исусу мислили његови рођаци. Током његове земаљске службе, „његова браћа нису исказивала веру у њега“, па се Јаков, Јосиф, Симон и Јуда нису убрајали у Исусове прве ученике (Мар. 3:21; Јов. 7:5; Мат. 13:55). На темељу чега се онда тврди да је Исусов полубрат Јаков написао књигу која носи његово име?

 2. Шта потврђује да је Исусов полубрат Јаков написао посланицу која носи његово име?

² Библијски извештај показује да се ускрснули Исус појавио Јакову, што га је несумњиво у потпуности уверило да је Исус заиста Месија (1. Кор. 15:7). У Делима апостолским 1:12-14 пише да су се Марија и Исусова браћа и пре Педесетнице окупљали да би се молили са апостолима у горњој соби једне куће у Јерусалиму. Али зар ову посланицу није написао један од апостола који се звао Јаков? Није, јер на самом почетку, приликом представљања, писац за себе не каже да је апостол, него да је „роб Господа Исуса Христа“. Осим тога, Јудине уводне речи сличне су Јаковљевим, јер и он каже да је „роб Исуса Христа, а Јаковљев брат“ (Јак. 1:1; Јуда 1). Из тога можемо са сигурношћу закључити да су Јаков и Јуда, Исусова полубраћа, написали библијске књиге које носе њихова имена.

 3. Зашто је Јаков био права особа која је могла да напише овакву посланицу?

³ Сасвим је сигурно да је Јаков био права особа која је могла да напише овакву посланицу у којој се хришћанској скупштини даје много савета. Био је надгледник у јерусалимској скупштини ког су браћа изузетно поштовала. Павле је за „Јакова, Господовог брата“, рекао да је, уз Кифу и Јована, један од ’стубова‘ у скупштини (Гал. 1:19; 2:9). Да је Јаков био истакнути надгледник види се и из тога што је Петар, након што је био ослобођен из затвора, рекао да се та вест јави „Јакову и браћи“. Осим тога, Јаков је говорио у име ’апостола и старешина‘ када су Павле и Варнава дошли у Јерусалим с молбом да се донесе одлука у вези са обрезањем. А занимљиво је да у грчком тексту и та одлука и Јаковљева посланица започињу истим поздравом, што такође указује на то да их је написала иста особа (Дела 12:17; 15:13, 22, 23; Јак. 1:1).

 4. Шта указује на то да је Јаковљева посланица написана кратко пре 62. н. е.?

⁴ Историчар Јосиф Флавије каже да је првосвештеник Анан (Ананија), садукеј, био одговоран за Јаковљево погубљење каменовањем. То се догодило након смрти римског намесника Феста, отприлике 62. н. е., а пре него што је његов наследник Албин преузео дужност.a Међутим, када је Јаков написао своју посланицу? Он је своју посланицу написао у Јерусалиму и послао је да је прочитају „дванаест племена која су расејана по свету“ (Јак. 1:1). Требало је да прође неко време да се хришћанство прошири након што је 33. н. е. био изливен свети дух, а требало је времена и да се развију узнемиравајуће околности које се описују у посланици. Надаље, посланица показује да у то време више нису постојале само мале групе хришћана, него да су биле организоване скупштине и да је било зрелих ’скупштинских старешина’ који су могли да се моле за слабе и да им помажу. Осим тога, требало је да прође довољно времена да се код неких развије самодопадљивост и испразан, формалистички начин обожавања Бога (2:1-4; 4:1-3; 5:14; 1:26, 27). Из свега тога произлази да је Јаков своју посланицу највероватније написао доста година након Педесетнице 33. н. е., можда кратко пре 62. н. е. — под условом да је тачан извештај Јосифа Флавија о догађајима повезаним с Фестовом смрћу и да је тачан податак да је Фест умро 62. н. е.

 5. Шта потврђује да је Јаковљева посланица веродостојна?

⁵ Што се тиче веродостојности Јаковљеве посланице, она се налази у Ватиканском манускрипту бр. 1209 и у Синајском и у Александријском манускрипту. Налази се и у најмање десет древних каталога који су начињени пре картагинског сабора 397. н. е.b Раноцрквени писци је често цитирају. У целој посланици се јасно види потпун склад са осталим надахнутим библијским књигама.

 6. (а) Шта је навело Јакова да напише своју посланицу? (б) Да ли је оно што је Јаков рекао о вери противречно ономе што је о њој говорио Павле?

⁶ Зашто је Јаков написао ову посланицу? Пажљиво разматрање ове посланице открива да су браћа имала одређене проблеме због околности које су владале у скупштинама. Будући да је дошло до снижавања, па чак и одбацивања хришћанских мерила понашања, неки су у духовном погледу постали прељубници јер су били пријатељи свету. У жељи да нађу наводне противречности, неки су тврдили да Јаковљева посланица, која подстиче на то да се вера докаже делима, побија речи из Павлових посланица у којима пише да се спасење добија због вере, а не због дела. Међутим, контекст показује да је Јаков говорио о вери која је поткрепљена делима, а не о вери која остаје само на речима, док се Павлове речи јасно односе на вршење дела прописаних Законом. Јаков заправо надопуњује Павлове аргументе, а иде и корак даље јер објашњава како се вера показује. Јаковљеви савети су врло практични јер се баве проблемима с којима се хришћани свакодневно суочавају.

 7. Како је Јаков опонашао Исусове методе поучавања и шта је тиме постигао?

⁷ Поређења из свакодневног живота, у којима се, између осталог, говори о животињама, лађама, ратарима и биљкама, врло сликовито подупиру Јаковљеву аргументацију о вери, стрпљењу и истрајности. Будући да је тиме опонашао Исусове успешне методе поучавања, његови савети имају велику снагу. Јаков је овом посланицом оставио дубок утисак на читаоце јер је оштроумно проникнуо у мотиве појединаца.

САДРЖАЈ ЈАКОВЉЕВЕ ПОСЛАНИЦЕ

 8. Шта чека оне који су стрпљиви и истрајни у кушњама, а како пролазе они који се не одупиру неисправним жељама?

⁸ Стрпљиво истрајати као ’извршиоци речи‘ (1:1-27). Јаков је на почетку посланице упутио хришћанима ове охрабрујуће речи: „Сматрајте да се заиста имате чему радовати, браћо моја, кад се нађете у разним кушњама.“ Рекао им је да ће постати савршени ако буду стрпљиви и истрајни у кушњама. Затим је онима којима недостаје мудрости саветовао да је с вером траже од Бога и да при том не сумњају, да не буду као морски талас кога носи ветар. Објаснио је да ће сиромашни бити узвишени, а богати ће, сликовито говорећи, увенути као цвет. Потом је рекао да је срећан човек који истраје у кушњи, јер ће ’примити награду — живот који је Јехова обећао онима који га воле‘. Објаснио је да Бог никога не искушава злом, како би га навео на грех, него човека искушавају његове неисправне жеље, које зачну и рађају грех, а грех потом доноси смрт (1:2, 12, 22).

 9. Шта значи ’извршавати реч‘ и каква побожност је по вољи Богу?

⁹ Од кога долазе сви добри дарови? Од „Оца небеских светлости“, који се никада не мења. Јаков каже: „Он нас је по својој вољи родио речју истине, да и ми будемо првине међу његовим створењима.“ Зато хришћани треба да буду брзи да чују, а спори да говоре и спори да се љуте. Такође треба да одбаце сву прљавштину и злоћу и да прихвате да се у њих усађује Божја реч која доноси спасење. „Немојте само слушати реч, већ је и извршавајте“, рекао је Јаков. Јер ако се неко удуби у закон слободе, упоређен са огледалом, и прионе уз њега, ’биће срећан што поступа по њему‘. Ако неко мисли да је прави верник, а не зауздава свој језик, његово обожавање Бога је испразно. А „побожност која је чиста и неупрљана пред нашим Богом и Оцем јесте ово: бринути се за сирочад и удовице у њиховој невољи, и чувати се прљавштине овог света“ (1:17, 18, 22, 25, 27).

10. (а) Какав је проблем постојао међу браћом и какав су савет добила? (б) Како су дела повезана с вером?

¹⁰ Вера се усавршава праведним делима (2:1-26). Браћа су правила разлике међу собом и више су ценила богате него сиромашне. Зато их је Јаков упитао: „Зар није Бог изабрао оне који су сиромашни у свету да буду богати у вери и наследници краљевства?“ Уосталом, богати људи су их тлачили! Зато је саветовао браћи да извршавају краљевски закон: „Воли свог ближњег као самог себе“, и да не буду пристрани. Рекао им је и да треба да буду милосрдни, као што и Закон налаже, јер ко прекрши само једну одредбу Закона, крив је као да је све прекршио. Од вере која није поткрепљена делима нема користи, као што нема користи од тога да неко каже свом брату или сестри који немају одеће ни хране да се ’греју и насите‘, а не да им оно што им је потребно. Да ли се вера може показати без дела? Зар Аврахам није усавршио своју веру делима — тиме што је принео Исака на олтар? Исто тако, и блудница Рава је била ’проглашена праведном због својих дела‘. Дакле, вера без дела је мртва (2:5, 8, 16, 19, 25).

11. (а) Којим се поређењима Јаков послужио да би пружио савете у вези с језиком? (б) Како неко може показати да је мудар и разборит?

¹¹ Управљати језиком и научавати мудрост одозго (3:1-18). Даљње поуке гласе: Браћа треба да схвате да они који постану учитељи имају озбиљну одговорност, и да ће зато таквима бити строже суђено. Сви често грешимо. Као што се уздама управља целим телом коња и малим кормилом усмерава велика лађа, тако и језик, иако је мали уд, има велику моћ. Он је попут ватре која може запалити велику шуму! Лакше је укротити дивље животиње него језик. Њиме људи благосиљају Јехову, али и проклињу друге људе. Не треба тако да буде. Зар из истог извора извире и слатка и горка вода? Може ли смоква родити маслине или лоза смокве? Може ли од слане воде настати слатка вода? Јаков је упитао: „Ко је међу вама мудар и разборит?“ Затим је рекао да такав покаже своја дела с благошћу, да не буде свадљив ни телесан и да се не хвали против истине. Јер „мудрост одозго је најпре чиста, затим мирољубива, разумна, спремна да послуша, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна“ (3:13, 17).

12. (а) Који су проблеми постојали у скупштини и шта је био њихов узрок? (б) Које особине и поступке хришћани треба да избегавају и која је особина Јехови по вољи?

¹² Борити се против себичних жеља, не бити пријатељ са светом (4:1-17). Јаков је упитао своју браћу: ’Откуда борбе међу вама?‘ Затим је сам одговорио: „Од ваших себичних жеља“! Неки су имали погрешне мотиве. Оне који су хтели да буду пријатељи свету назвао је ’прељубницима‘ и рекао је да тиме постају Божји непријатељи. Зато је подстакао браћу: „Супротставите се Ђаволу, и побећи ће од вас. Приближите се Богу, и он ће се приближити вама.“ Јехова ће узвисити оне који су понизни. Затим је опоменуо браћу да више не осуђују једни друге. А пошто нико не зна шта ће му се сутра догодити, саветовао им је да кажу: „Ако буде Јеховина воља, живећемо и учинићемо ово или оно.“ Затим је додао опомену: Свако разметање је зло и грех је знати шта је исправно, а не чинити то (4:1, 4, 7, 8, 15).

13. (а) Зашто је Јаков рекао да ће богати лоше проћи? (б) Којим се поређењем Јаков послужио да би истакао важност стрпљивости и истрајности и чему се могу надати они који показују те особине?

¹³ Срећни су они који истрајно чине оно што је праведно (5:1-20). „Богати, плачите и ридајте“, написао је Јаков. ’Рђа вашег богатства биће сведочанство против вас. Јехова над војскама је чуо вапаје жетелаца којима сте ви ускратили плату. Ви живите у раскоши и предали сте се задовољствима. Осудили сте праведника и убили га.‘ С друге стране, будући да се приближило време Господове присутности, Јаков је саветовао браћи да буду стрпљива, попут ратара који чека свој род, и да им узор буду пророци „који су говорили у Јеховино име“. Затим је рекао да су срећни они који су истрајали. Подстакао је браћу да размишљају о Јововој истрајности и о ономе што је Јехова на крају за њега учинио — ’видело се да је Јехова веома самилостан и милосрдан‘ (5:1-6, 10, 11).

14. Који су савети у вези с признавањем греха и молитвом дати у закључним стиховима Јаковљеве посланице?

¹⁴ Потом је саветовао браћи да се више ничим не заклињу. Уместо тога, ’када кажу: „Да“, нека то значи „да“, а када кажу: „Не“, нека то значи „не“‘. Требало је да признају своје грехе и да се моле једни за друге. Илијине молитве су биле услишене, што показује да „усрдна праведникова молитва има велику снагу“. Ако неко одлута од истине, онај ко га врати с кривог пута ’спашће његову душу од смрти и покрити мноштво греха‘ (5:12, 16, 20).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

15. Како је Јаков објашњавао примену мисли из хебрејских књига Библије? Наведи примере.

¹⁵ Иако је само двапут споменуо Исусово име (1:1; 2:1), Јаков је објаснио како да се у свакодневном животу примене учења која је изнео његов Господар, што се види када се Јаковљева посланица упореди с Проповеди на гори. Истовремено, Јеховино име се спомиње 13 пута (у преводу Нови свет) и истиче се да ће он у складу са својим обећањима наградити хришћане који сачувају веру (4:10; 5:11). Јаков се више пута послужио поређењима и прикладним цитатима из хебрејских књига Библије како би на темељу њих пружио практичне савете. Да би назначио одакле узима цитате, користио је изразе: „према речима из Писма“, ’испуниле су се речи из Писма‘ и ’Писмо каже‘, а потом је објаснио како те стихове хришћани треба да примене у животу (2:8, 23; 4:5). Својим читаоцима је дао врло јасне савете и изграђивао је код њих веру у Божју Реч као складну целину. Учинио је то тако што је своје читаоце подсетио на то да су Аврахамова дела произашла из његове вере, да је Рава делима показала веру, да је Јов верно истрајао у кушњама и да је Илија био свестан важности молитве (Јак. 2:21-25; 5:11, 17, 18; Пост. 22:9-12; Ис. Нав. 2:1-21; Јов 1:20-22; 42:10; 1. Краљ. 17:1; 18:41-45).

16. Које је савете и упозорења Јаков пружио и какву мудрост они садрже?

¹⁶ Изузетно су важни Јаковљеви савети да извршавамо Божју реч, а не само да је слушамо, да веру доказујемо праведним делима, да будемо радосни због тога што остајемо верни у кушњама, да тражимо мудрост од Бога, да му се често приближимо у молитви и да извршавамо краљевски закон: „Воли свог ближњег као самог себе“ (Јак. 1:22; 2:24; 1:2, 5; 4:8; 5:13-18; 2:8). Јаков је одлучно упозорио хришћане да не смеју научавати погрешна учења, својим језиком наносити зло другима, правити разлике међу браћом у скупштини, потхрањивати себичне жеље и уздати се у пропадљиво богатство (3:1, 8; 2:4; 4:3; 5:1, 5). Врло је јасно рекао да пријатељство са светом представља духовну прељубу, а то доводи до непријатељства с Богом, као и да побожност која је чиста у Божјим очима јесте ово: „Бринути се за сирочад и удовице у њиховој невољи, и чувати се прљавштине овог света“ (4:4; 1:27). Сви ти практични и лако разумљиви савети представљају управо оно што би човек и очекивао од особе која је била један од ’стубова‘ хришћанске скупштине у првом веку (Гал. 2:9). И данас, у овим бурним временима, корисни савети из ове посланице служе као путоказ хришћанима јер садрже „мудрост одозго“, која доноси „плод праведности“ (3:17, 18).

17. Шта је Јаков навео као снажан разлог за показивање непоколебљиве верности?

¹⁷ Јаков је жарко желео да помогне својој браћи да остваре свој циљ — живот у Божјем Краљевству. Зато их је подстакао: „И ви будите стрпљиви и нека ваше срце буде чврсто, јер се приближило време Господове присутности.“ Рекао им је да ће бити срећни ако истрају у кушњама јер ће тиме угодити Богу, који ће их за то наградити ’животом који је обећао онима који га воле‘ (5:8; 1:12). Тако је Божје обећање о награди — било о бесмртном животу на небу било о вечном животу на земљи — наглашено као снажан разлог за показивање непоколебљиве верности. Ова изванредна посланица подстиче све хришћане да истрају у борби за вечни живот — био то живот на небу или живот у Јеховином новом свету у којем ће владати Јеховин обећани Краљ, наш Господ Исус Христ (2:5).

[Фусноте]