Устрајте у братској љубави!

„Устрајте у братској љубави“ (ЈЕВРЕЈИМА 13:1).

 1. Шта би ти радио да би одржавао ватру у хладној ноћи, и коју сличну одговорност има свако од нас?

НАПОЉУ је страшно хладно, и температура пада. Једини извор топлоте у твојој кући јесте ватра што у камину пуцкета. Животи зависе од тога да је одржаваш. Да ли ћеш једноставно седети и гледати како пламен гасне и како црвени жар угља постепено постаје избледело, беживотно сивило? Наравно да нећеш. Ти је неуморно ложиш да би је одржао. На неки начин, свако од нас има сличан задатак када је реч о далеко важнијој „ватри“ — ватри која треба да гори у нашим срцима — љубави.

 2. (а) Зашто се може рећи да је љубав све хладнија у овим последњим данима? (б) Колико је за праве хришћане важна љубав?

² Живимо у времену када се широм света, као што је Исус још давно прорекао, хлади љубав међу онима који тврде да су хришћани (Матеј 24:12, ДК). Исус је указивао на најважнију врсту љубави, на љубав према Јехови Богу и његовој Речи, Библији. И друге врсте љубави јењавају. Библија је прорекла да у ’последњим данима‘, многи неће имати ’никакву природну наклоност‘ (2. Тимотеју 3:1-5, NW). Колико је то тачно! Породица треба да буде лука природне наклоности, али чак и ту, насиље и злостављање — понекад ужасно брутално — постаје свакидашњица. Па ипак, у овој хладној светској атмосфери, хришћанима се заповеда не само да имају међусобну љубав већ да имају самопожртвовану љубав, стављајући друге испред себе. Ту љубав треба толико јасно да испољавамо да буде очигледна свима, и да тако постане знак препознавања праве хришћанске скупштине (Јован 13:34, 35).

 3. Шта је братска љубав, и шта значи да устрајемо у њој?

³ Апостол Павле је био надахнут да заповеди: „Устрајте у братској љубави“ (Јеврејима 13:1). Према једном научном делу, грчка реч овде преведена ’братска љубав‘ (филаделфија) „указује на нежну љубав, показивање љубазности, саосећање, пружање помоћи“. И шта је Павле мислио када је рекао да треба да устрајемо у таквој љубави? „Она никада не треба да се охлади“, примећује то исто дело. Зато није довољно да осећамо наклоност према нашој браћи; морамо је показивати. Надаље, ту љубав морамо учинити трајном, и никада јој не дозволити да се охлади. Изазовно? Јесте, али Јеховин дух нам може помоћи да развијамо братску наклоност и да је одржавамо. Размотримо три начина да распирујемо ватру те љубави у нашим срцима.

Показуј саосећање

 4. Шта је саосећање?

⁴ Ако желиш да имаш више љубави према својој хришћанској браћи и сестрама, можда најпре треба да саосећаш с њима, да се уживиш у кушње и изазове с којима се у животу суочавају. Апостол Петар је подсећао баш на то када је писао: „Најзад будите сви сложни у мислима и у осећањима, пуни братске љубави, милосрђа, понизности“ (1. Петрова 3:8). Грчка реч овде употребљена за показивање ’саосећања‘ значи „патити с неким“. Један ауторитет на пољу библијског грчког каже о овој речи: „Она описује стање ума које постоји када улазимо у осећања других као да су наша властита.“ Дакле, потребно је уживљавање. Један верни, старији Јеховин слуга, једном је рекао: „Уживљавање је твој бол у мом срцу.“

 5. Како знамо да Јехова има саосећање?

⁵ Има ли Јехова такво саосећање? Апсолутно. На пример, у вези с патњом његовог народа Израела читамо: „У свакој тузи њиховој он бјеше тужан“ (Исаија 63:9, ДК). Јехова није само видео њихове невоље; он је саосећао с народом. Колико само Јехова интензивно осећа илустровано је самим Јеховиним речима свом народу, записаним у Захарији 2:8: ’Ко у вас дирне дира у зеницу ока мога.‘a Један коментатор, што се тиче овог стиха, запажа: „Око је једна од најзамршенијих и најфинијих структура у људском телу; а зеница ока — отвор кроз који улази дневна светлост у сврху вида — најосетљивији, као и најважнији, део те структуре. Ништа не може истанчаније пренети замисао о изузетно нежној бризи Јехове за предмете његове љубави.“

 6. Како је Исус Христ показао саосећање?

⁶ Исус је такође увек показивао врло дубоко саосећање. Увек изнова је био ’покренут самилошћу‘ због јадног стања својих ближњих којима је било доста невоље (Марко 1:41; 6:34, NW). Он је указао да кад неко пропусти да се љубазно опходи с његовим помазаним следбеницима, он се осећа као да се према њему тако понело (Матеј 25:41-46). И данас као наш небески ’првосвештеник‘, он је особа која може „саосећати са нашим слабостима“ (Јеврејима 4:15).

 7. Како нам саосећање може помоћи када нам неки брат или сестра иде на живце?

⁷ ’Саосећа с нашим слабостима‘ — зар то није утешна мисао? Сигурно онда и ми желимо да радимо то исто једни за друге. Наравно, далеко је лакше тражити слабости другог (Матеј 7:3-5). Али када ти следећи пут неки брат или сестра иде на живце, зашто не пробаш ово? Замисли себе у ситуацији те особе, с тим пореклом, том личношћу, тим скупом личних мана с којима се бори. Можеш ли бити сигуран да ти не би направио исте грешке — или можда још горе? Уместо да очекујемо превише од других, треба да показујемо саосећање, које ће нам помоћи да будемо разумни као Јехова, који „памти да смо прах“ (Псалам 103:14; Јаков 3:17). Он зна наша ограничења. Никада не очекује од нас више него што разумно можемо урадити. (Упореди са 1. Краљевима 19:5-7.) Изражавајмо сви такву саосећајност према другима.

 8. Како треба да реагујемо кад брат или сестра пролази кроз неку невољу?

⁸ Павле је написао да је скупштина попут једног тела с различитим удовима који заједно морају радити у јединству. Додао је: „Ако трпи један уд, с њим трпе сви уди“ (1. Коринћанима 12:12-26). Ми треба да патимо с онима који пролазе кроз неко искушење, то јест да се уживимо у њихову ситуацију. Старешине преузимају вођство у томе. Павле је такође написао: „Ко ослаби, — а ја да не ослабим? — Ко се спотиче, — а ја да не горим?“ (2. Коринћанима 11:29). Старешине и путујући надгледници опонашају Павла у овом погледу. У својим говорима, у свом пастирском делу, па чак и у решавању правних ствари, они се труде да покажу саосећање. Павле је препоручио: „Плачите с онима који плачу“ (Римљанима 12:15). Кад овце осете да пастири стварно саосећају с њима, схватају њихова ограничења, и саосећају у тешкоћама с којима се суочавају, обично су спремнији да прихвате савет, вођство и дисциплину. Они ревно посећују састанке, уверени да ће тамо наћи „мир душама својим“ (Матеј 11:29).

Показати цењење

 9. Како Јехова показује да цени оно што је добро у нама?

⁹ Други начин да распиримо братску љубав јесте цењење. Да бисмо ценили друге, морамо се усредсредити на њихове добре особине и труд и ценити то. Кад то радимо, опонашамо самог Јехову (Ефесцима 5:1). Он нам свакодневно опрашта многе мање грехе. Опрашта чак и озбиљне грехе све док постоји искрено кајање. Кад нам једном опрости грехе, не размишља о њима (Језекиљ 33:14-16). Псалмиста је питао: „Ако би ти, Господе, безакоња памтио, Господе, ко би могао опстојати?“ (Псалам 130:3). Оно на шта се Јехова усредсређује јесу добре ствари које чинимо у служењу њему (Јеврејима 6:10).

10. (а) Зашто је опасно да брачни другови изгубе међусобно цењење? (б) Шта треба да ради онај ко је изгубио цењење према брачном другу?

¹⁰ Нарочито је важно следити тај пример у породици. Кад родитељи показују да се међусобно поштују, они стварају образац у породици. У овој ери распадања бракова, и сувише је лако потцењивати брачног друга, истицати мане и умањивати добре особине. Такво негативно размишљање разара брак, претварајући га у жалостан терет. Ако твоје цењење према твом брачном другу јењава, запитај се: ’Да ли мој брачни друг стварно нема добрих особина?‘ Сети се разлога због којих си се заљубио и ступио у брак. Да ли су сви ти разлози да волиш ту јединствену особу стварно ишчезли? Сигурно нису; зато марљиво ради на томе да цениш добро код свог брачног друга, и своје цењење преточи у речи (Пословице 31:28).

11. Који поступци се морају избегавати да би брачна љубав била нелицемерна?

¹¹ Цењење такође помаже брачним партнерима да њихова љубав остане нелицемерна. (Упореди с 2. Коринћанима 6:6; 1. Петрова 1:22.) Таква љубав, подстицана искреним цењењем, неће дати места окрутности иза затворених врата, речима које боле и понижавају, хладном избегавању док можда пролазе дани без љубазне или културне речи, и сигурно неће дати места физичком насиљу (Ефесцима 5:28, 29). Муж и жена који се стварно међусобно цене, одају част једно другом. Они то не раде само кад су у јавности већ кад год су пред Јеховиним очима — другим речима, у свако доба (Пословице 5:21).

12. Зашто родитељи треба да изразе цењење за добро у својој деци?

¹² И деца треба да осећају да су цењена. Родитељи не треба да их обасипају испразним ласкањем, већ треба да похвале хвале вредне особине своје деце и оно што истински добро ураде. Сети се Јеховиног примера у изражавању његовог одобравања према Исусу (Марко 1:11). Сети се и Исусовог примера као ’господара‘ у једној параболи. Он је подједнако похвалио двојицу ’добрих и верних слугу‘, премда је било разлике у томе колико им је дао и одговарајуће разлике у ономе што су урадили (Матеј 25:20-23; упореди с Матејем 13:23). Исто тако, мудри родитељи изналазе начине да изразе цењење за јединствене особине, способности и успехе сваког детета. У исто време, они неће покушавати да толико истичу успехе да њихова деца стално осећају да су приморана да надмашују друге. Они не желе да њихова деца расту раздражена или обесхрабрена (Ефесцима 6:4; Колошанима 3:21).

13. Ко преузима вођство у показивању цењења према сваком члану скупштине?

¹³ У хришћанској скупштини, старешине и путујући надгледници преузимају вођство у показивању цењења за сваког појединог члана стада Божјег. Они су у тешком положају, док носе тешку одговорност да дисциплинују у праведности, да у духу благости исправљају оне који греше и да дају снажан савет онима којима је потребан. Како уравнотежавају те различите одговорности? (Галатима 6:1; 2. Тимотеју 3:16).

14, 15. (а) Како је Павле показивао уравнотеженост у вези с давањем снажног савета? (б) Како хришћански надгледници могу уравнотежити потребу да исправљају погрешке с потребом да похвале? Илуструј то.

¹⁴ Павлов пример је од велике помоћи. Он је био изванредан учитељ, старешина и пастир. Имао је посла са скупштинама које су имале озбиљне проблеме, и није у страху устукнуо од давања снажног савета када се то захтевало (2. Коринћанима 7:8-11). Преглед Павлове службе указује да је штедљиво користио прекор — само када је ситуација то налагала као неопходно или корисно. У овоме је показивао божанску мудрост.

¹⁵ Ако се служба једног старешине пред скупштином упореди с једним музичким комадом, онда би прекор и укор били попут једне ноте која се уклапа у целину. Та нота је на свом месту (Лука 17:3; 2. Тимотеју 4:2). Замисли неку песму која има само једну једину ноту која се увек изнова понавља. Убрзо би ти парала уши. На сличан начин, хришћанске старешине настоје да заокруже своје учење и да га прожму разноликошћу. Не ограничавају га на исправљање проблема. Уместо тога, његов свеукупан тон је позитиван. Попут Исуса Христа, љубазне старешине најпре траже добро да похвале, а не недостатке да критикују. Они цене марљив рад који обављају њихови сухришћани. Сигурни су да у целости, свако даје све од себе да би служио Јехови. И то осећање старешине спремно претачу у речи. (Упореди са 2. Солуњанима 3:4.)

16. Како је на Павлове сухришћане деловао његов став пун цењења и уживљавања?

¹⁶ Без поговора, већина хришћана којима је Павле служио осећала је да их он цени и саосећа с њима. Како то знамо? Погледај шта су они мислили о Павлу. Нису га се плашили, премда је имао велики ауторитет. Не, он је био вољен и приступачан. Па, када је одлазио из једног подручја, старешине су га ’загрлиле и целивале‘! (Дела апостолска 20:17, 37). Колико само старешине — а и сви ми — треба да будемо захвални што имамо Павлов пример на који треба да се угледамо! Да, покажимо цењење једни према другима.

Дела љубазне доброхотности

17. Који су неки добри резултати који проистичу из љубазних поступака у скупштини?

¹⁷ Једно од најјачих горива за братску љубав јесте једноставан љубазан поступак. Као што је Исус рекао, „више има радости у давању неголи у примању“ (Дела апостолска 20:35). Било да дајемо духовно, материјално, или наше време и снагу, не само да усрећујемо друге већ и себе. Љубазност у скупштини је заразна. Један љубазан поступак за узврат изазива сличан поступак. Убрзо братска наклоност цвета! (Лука 6:38).

18. Какво је значење ’доброхотности‘ о којој се говори у Михеју 6:8?

¹⁸ Јехова је подстакао свој народ Израел да испољава доброхотност. У Михеју 6:8 читамо: „Показало ти се, о човече, што је добро, и што Господ од тебе захтева! То је да по правди идеш и да волиш милосрђе [„доброхотност“, NW], и да смерно пред Богом својим ходиш.“ Шта значи ’волети доброхотност‘? Хебрејска реч овде употребљена за ’доброхотност‘ (хесед) у српском је преведена и као ’милосрђе‘. Према публикацији The Soncino Books of the Bible, ова реч „указује на нешто активније од апстрактне... речи за милосрђе. Она значи ’милосрђе преточено у дела‘, резултат личног љубазног поступка, не само према сиромашнима и онима у потреби, већ према свим људима“. Зато један други изучавалац каже да хесед подразумева „љубав преточену у дела“.

19. (а) На које начине можемо преузети иницијативу у показивању љубазности према другима у скупштини? (б) Испричај пример како се братска љубав показује према теби.

¹⁹ Наша братска љубав није теоретска, то јест апстрактна. Она је конкретна стварност. Зато тражи начине да урадиш љубазне ствари за своју браћу и сестре. Буди попут Исуса, који није увек само чекао да му људи приђу и затраже помоћ већ је често сам преузимао иницијативу (Лука 7:12-16). Посебно размишљај о онима који су у великој потреби. Да ли је некој старијој или немоћној особи потребна посета или можда нека помоћ у пословима? Да ли су неком ’детету без оца‘ потребни време и пажња? Да ли је некој депресивној души потребно ухо које слуша или нека утешна реч? Док можемо, издвајајмо време за такве љубазне поступке (Јов 29:12; 1. Солуњанима 5:14; Јаков 1:27). Никада не заборави да у скупштини пуној несавршених људи, једно од најбитнијих дела љубазности јесте опраштање — искрено не гајити озлојеђеност, чак и када постоји оправдан разлог за жалбу (Колошанима 3:13). Спремност да опростимо помаже нам да скупштину сачувамо од подела, љутње и завада, које су попут мокре крпе која гуши пламен братске љубави.

20. Како сви треба да се и даље преиспитујемо?

²⁰ Будимо сви решени да овај животоважан пламен љубави и даље гори у нашим срцима. Стално се преиспитујмо. Показујемо ли саосећање према другима? Показујемо ли цењење према другима? Да ли љубазно поступамо с другима? Док то радимо, пламен љубави грејаће наше братство без обзира колико овај свет постаје све хладнији и неосетљивији. Зато на све могуће начине „устрајте у братској љубави“ — сада и заувек! (Јеврејима 13:1).

[Фусноте]

Шта мислиш?

◻ Шта је братска љубав, и зашто морамо устрајати у њој?

◻ Како нам то што имамо саосећање помаже да сачувамо братску љубав?

◻ Коју улогу у братској љубави игра цењење?

◻ Како љубазни поступци узрокују да братска љубав цвета у хришћанској скупштини?

[Оквир на 16. страни]

Љубав на делу

Пре неколико година, један човек који је већ неко време проучавао Библију с Јеховиним сведоцима, још увек је донекле био скептичан у вези с братском љубављу. Знао је да је Исус рекао: „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“ (Јован 13:35). Али једва је у то веровао. Једног дана видео је хришћанску љубав на делу.

Премда је везан за инвалидска колица, овај човек је путовао далеко од куће. У Витлејему, у Израелу, посетио је један скупштински састанак. Тамо је један Сведок Арапин инсистирао да један Сведок који је туриста преноћи код његове породице, а био је позван и овај студент Библије. Пре него што је отишао у кревет, туриста је питао свог домаћина за дозволу да ујутру изађе на веранду да посматра излазак сунца. Домаћин га је озбиљно упозорио да то не сме да уради. Сутрадан је брат Арапин објаснио разлог. Посредством преводиоца рекао је да ако би комшије сазнале да су његови гости јеврејског порекла — што је био случај са овим студентом Библије — до темеља би му спалили кућу и у њој њега и његову породицу. Збуњен, студент Библије га је питао: „Зашто си онда преузео такав ризик?“ Без преводиоца, брат Арапин га је погледао у очи и једноставно рекао: „Јован 13:35.“

Тај студент Библије је био дубоко импресиониран реалношћу братске љубави. Крстио се убрзо након тога.

[Слика на 18. страни]

То што је Павле по природи био отворен и захвалан учинило га је приступачним