Бој се Јехове, слушача молитве
”Ти слушаш молитве; к теби долази свако тело“ (ПСАЛАМ 65:2).
1. Зашто је за очекивати да Јехова постави одређене захтеве пред оне који му се желе приближити у молитви?
ЈЕХОВА Бог је ’Краљ вечности‘. Он је такође ’слушач молитве‘, ком ”долази свако тело“ (Откривење 15:3, НС; Псалам 65:2). Али, како доћи к њему? На пример, земаљски краљеви прописују одећу и понашање оних који ће бити пуштени к њима. Зато је сигурно за очекивати да и Вечни Краљ постави одређене захтеве онима који му се желе приближити с преклињањем и захвалом (Филипљанима 4:6, 7).
2. Која питања се јављају у вези с молитвом?
2 Шта тражи Вечни Краљ од особа које му се приближавају у молитви? Ко сме молити и ко ће бити услишен? За шта се сме молити?
Приближити се Вечном Краљу
3. Које примере молитава изговорених од Божјих слугу старог доба можемо навести, и јесу ли му се приближавали кроз посредника?
3 Пре него што је Адам, ”син Божји“ сагрешио, очигледно је разговарао с Краљем вечности (Лука 3:38; 1. Мојсијева 1:26-28). Кад је Адамов син Авељ приносио Богу ”од првине своје стоке“ чинио је то без сумње уз речи преклињања и хвале (Постанак 4:2-4, Ст). Ноје, Аврахам, Исак и Јаков градили су олтаре и док су приносили жртве приближавали су се Јехови у молитви (1. Мојсијева 8:18-22; 12:7, 8; 13:3, 4, 18; 22:9-14; 26:23-25; 33:18-20; 35:1, 3, 7). А молитве Соломона, Јездре и од Бога надахнутих псалмиста дају спознати да су се Израелци приближавали Јехови без посредника (1. Царевима 8:22-24; Јездра 9:5, 6; Псалам 6:1, 2; 43:1; 55:1; 61:1; 72:1; 80:1; 143:1).
4. (а) Који је нови приступ к Богу у молитви био уведен у првом веку? (б) Зашто је нарочито одговарајуће молити се у Исусово име?
4 У првом веку наше ере уведен је нови приступ к Богу у молитви и то кроз његовог Сина Исуса Христа, који је гајио нарочиту љубав према човечанству. Исус је у свом предљудском постојању радосно служио као ’градитељ‘, а ствари у вези с људима биле су му драге (Изреке 8:30, 31, Ст). Овде на Земљи Исус је с пуно љубави помагао у духовном погледу несавршеним људима, лечио је болесне, чак је ускрсавао мртве (Матеј 9:35-38; Лука 8:1-3, 49-56). А пре свега Исус је ’дао своју душу као откуп за многе‘ (Матеј 20:28, НС). Колико ли је онда одговарајуће што се сви који се желе окористити откупнином морају приближавати Богу кроз онога који тако јако воли људе! То је данас једини пут којим је могуће приближити се Вечном Краљу, јер је сам Исус рекао: ”Нико не долази Оцу осим кроз мене.“ Затим: ”Ако било шта замолите Оца даће вам у моје име“ (Јован 14:6, НС; 16:23, НС). Замолити нешто у Исусово име значи признати га као пут којим се треба приближити Слушачу молитве.
5. Какво је Божје становиште према људима, и како то утиче на молитву?
5 Ми морамо посебно ценити љубав коју је Јехова показао побринувши се за откупнину. Исус је објаснио: ”Бог је толико волео свет [то јест људе] да је дао свог јединорођеног Сина, да ко год показује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16, НС). Дубина Божје љубави добро је изражена у речима псалмисте: ”Јер како је небо високо над земљом, доброта је његова с онима који га се боје. Како је исток далеко од запада, тако удаљује од нас безакоња наша. Како се отац смилује дечици, тако се Јахве смилује онима што га се боје. Јер добро зна како смо саздани, спомиње се да смо прашина“ (Псалам 103:11-14, Ст). Како ли је охрабрујуће знати да се молитве преданих Јеховиних сведока уздижу до таквог Оца пуног љубави, а кроз његовог Сина!
Ограничена предност
6. С каквим се становиштем треба приближити Јехови у молитви?
6 Људски краљеви не допуштају једноставно свакоме ненајављени приступ у краљевску палату. Службени пријем код краља је ограничена предност. Исто тако је у случају молитве управљене Краљу вечности. Сви који се приближавају Богу кроз Исуса Христа, показујући исправно цењење Божјег узвишеног величанства, могу наравно очекивати да буду саслушани. Вечном Краљу треба се приближити са становишта пуног страхопоштовања. Ко жели да буде услишен, мора показивати ”страх Јеховин“ (Пословице 1:7, НС).
7. Шта је ”страх Јеховин“?
7 Шта је ”страх Јеховин“? То је дубоко страхопоштовање пред Богом, повезано с корисном бојазношћу да му се не допаднемо. Тај страх извире из велике захвалности за његову привржену љубав и његову доброту (Псалам 106:1). То значи признати га за Краља вечности који поседује право и моћ да казни, чак и смрћу, свакога ко га не слуша. Онај ко показује страх пред Јеховом сме му се молити и очекивати да буде услишен.
8. Зашто Бог услишава молитве оних који га се боје?
8 Наравно, Бог не услишује молитве злих, неверних и самооправданих људи (Приче Соломонове 15:29; Исаија 1:15; Лука 18:9-14). Али, онај ко се боји Јехове биће услишен, јер се држи његових праведних мерила. Али не само то. Он му се предао у молитви и симболизовао је то крштењем у води, па зато ужива неограничену предност молитве.
9, 10. Да ли могу некрштени да моле у нади да ће бити услишени?
9 Ако се жели бити услишен од Бога, треба изражавати богоугодне осећаје, који су у складу с Божјом вољом. Да, потребно је бити искрен, али и више од тога. ”Без вере немогуће му је [Богу] угодити“, писао је апостол Павле, ”јер онај који жели приступити Богу мора веровати да постоји Бог и да награђује оне који га [озбиљно, НС] траже“ (Хебрејима 11:6, Ст). Може ли се онда храбрити некрштене особе да се моле у нади да ће бити услишене?
10 Краљ Соломон је био свестан да је молитва ограничена предност, зато је молио Јехову да саслуша само странце који би се молили окренути према Божјем храму у Јерусалиму (1. Царевима 8:41-43). Вековима после тога показао се странац, паганин Корнелије, Богу оданим човеком, који ”се молио Богу без престанка“. Након што је стекао тачно спознање, предао се Богу, који му је потом дао светог духа. Тада су били крштени он и још неки не-Јевреји (Дела апостолска 10:1-44, Ст). Свакога ко данас напредује попут Корнелија на путу предања може се храбрити да се моли. Али, за некога ко искрено не проучава Свето писмо, ко не позна божанске захтеве у вези молитве и ко још не показује Богу допадљиво становиште, не може се рећи да се боји Јехове, да верује у њега или да га озбиљно тражи. Дотични није у положају изговарати молитве прихватљиве пред Богом.
11. Како се понашају неки који су већ напредовали на путу предања, и шта би се требали питати?
11 Неки који су већ постигли одређени напредак на путу предања касније можда почну оклевати. Ако немају у срцу довољно љубави за Бога да би му се безусловно предали, морају се питати да ли још увек уживају дивну предност молитве. Очигледно не, јер ко се приближава к Богу мора га озбиљно тражити, а такође мора тражити праведност и кротост (Софонија 2:3). Свако ко се заиста боји Јехове, предаће му се као верник и у знак тога ће се крстити (Дела апостолска 8:13; 18:8). И само крштени верници имају неограничену предност приближити се у молитви Вечном Краљу.
”Молити се духом светим“
12. Када се може рећи да се неко ’моли духом светим‘?
12 Онај ко се предао Богу и симболизовао то крштењем може се ’молити духом светим‘. Јуда је с тим у вези написао: ”А ви, љубљени, изградите се на својој пресветој вери и молећи се духом светим, одржите сами себе у Божјој љубави, док чекате милост нашег Господа Исуса Христа с изгледом на вечни живот“ (Јуда 20, 21, НС). Ми се молимо духом светим ако молимо под утицајем Божјег духа, односно његове делујуће силе, те у складу с оним што пише у Његовој речи. Из Библије која је писана под надахнућем Јеховиног духа произилази како да молимо и за шта требамо молити. На пример, с поуздањем можемо молити Бога за његов свети дух (Лука 11:13). Ко се моли духом светим открива стање срца какво Јехова воли.
13. Шта ћемо избећи ако молимо духом светим, и који ћемо Исусов савет следити?
13 Ако се молимо духом светим, наше се молитве не састоје из јако звучних речи. Ми немамо утврђени редослед речи којег смо научили напамет, па га понављамо. Не, оне не садрже практично бесмислене хвалоспеве, неискрене изјаве хвале. Такве су молитве на дневном реду у тзв. хришћанству и у осталом делу Вавилона Великог, светског царства криве религије. За разлику од тога, прави хришћани следе Исусов савет: ”Кад молите, не будите као лицемери који се воле упадно молити у синагогама и на раскршћима, да их виде људи. (...) Кад се молите, не изговарајте испразне речи као пагани, који [погрешно] умишљају да ће бити услишани због свога набрајања. Немојте их, дакле, опонашати“ (Матеј 6:5-8, Ст).
14. Како су се неки исправно изразили о молитви?
14 Осим Исуса и писаца Библије и неки су се други исправно изразили о молитви. Енглески писац Џон Бањон (1628-1688) рекао је например: ”Молити се значи искрено, свесно и с пуно љубави излити своју душу Богу кроз Христа, уз помоћ и снагом Духа, с молбом за нешто што је Бог обећао.“ Пуритански свештеник Томас Брукс (1608-1680) приметио је: ”Бог не гледа на наше молитве као на говорничку вештину, то значи колико би могле бити прворазредне; ни на геометријску вредност, то јест, колико би могле бити дугачке; не гледа ни на аритметичку вредност, што значи колико их је; ни на логику, то јест колико су промишљене; он гледа на њихову искреност.“ Овим речима можемо још додати Бањонову изјаву: ”У молитви је боље имати срце без речи, него речи без срца.“ Али, ако смо искрени и ако одговарамо божанским захтевима, како можемо бити сигурни да ће Краљ вечности чути наше молитве?
Никад одбијени
15. О чему говоре Исусове речи из Луке 11:5-8?
15 Јехова Бог не затвара никада своје уши пред молитвом њему преданих слугу. То јасно произилази из Исусових речи које дирају срце, а које је изговорио кад су га његови ученици замолили за вођство по питању молитве. Тада им је између осталог рекао: ”Ко би од вас имао пријатеља те му отишао у поноћ и рекао му: ’Пријатељу, позајми ми три хлеба, јер ми је дошао пријатељ с пута, а немам што ставити пред њега!‘ и онај изнутра одговорио: ’Не досађуј ми, врата су већ затворена, а мала деца са мном у постељи, не могу устати да ти даднем‘ — кажем вам, ако и не би устао да му дадне зато што му је пријатељ, устао би сигурно због његова досађивања и дао би му све што треба“ (Лука 11:1, 5-8, Ст). Шта је Исус желео да покаже тим поређењем?
16. Шта очекује Исус од нас у вези молитве?
16 Он тиме сигурно није желео да каже како Јехова није вољан да нам помогне. Напротив, Христ очекује од нас да се безусловно уздамо у Бога, толико га љубећи да се стално молимо. Зато је наставио: ”Кажем [вам]: Молите непрестано и даће вам се, тражите непрестано и наћи ћете, куцајте непрестано и отвориће вам се. Јер ко год моли прима и ко год тражи налази и свакоме ко куца отвориће се“ (Лука 11:9, 10, НС). Сигурно је да се морамо непрекидно молити ако смо прогањани, ако смо утучени ради неке дубоко укорењене личне слабости или ако смо изложени било којој другој кушњи. Јехова је увек спреман помоћи својим верним слугама. Он нам никада не каже: ”Не досађуј ми.“
17, 18. (а) Како нас је Исус охрабрио да молимо за свети дух, и како његове речи добијају на тежини? (б) Како је Исус упоредио понашање људског оца с Божјим понашањем?
17 Ако желимо имати блиски однос с Богом, потребан нам је његов свети дух, његова делујућа сила. Зато је Исус рекао и ово: ”Заиста, који је отац међу вама који ће, ако га син замоли за рибу, дати му можда змију уместо рибе? Или ако замоли за јаје, да ли ће му дати штипавца? Према томе, ако ви, иако сте зли, знате како давати својој деци добре дарове, колико ће више Отац на небу дати светога духа онима који га моле“ (Лука 11:11-13, НС). У Матеју 7:9-11 говори се да отац који буде замољен за хлеб, не пружа камен. Ове Исусове речи добијају за нас на тежини, ако се сетимо да је у старо доба у библијским земљама хлеб по својој величини и облику био сличан пљоснатом округлом камену. Неке врсте змија су биле сличне одређеним врстама риба, а постоји мали бели штипавац који изгледа скоро као јаје. Али, који би отац кад га дете замоли за хлеб, рибу или јаје, пружио му камен, змију или скорпију?
18 Исус надаље упоређује понашање неког људског оца с понашањем Бога према члановима своје породице обожаваоца. Ако ми – иако смо ради наслеђене грешности више или мање зли — дајемо својој деци добре дарове, колико више требамо тада очекивати да наш небески Отац да̂ тај величанствени дар својим лојалним слугама који га понизно моле за свети дух?
19. (а) Шта дају спознати Исусове речи из Луке 11:11-13 и Матеја 7:9-11? (б) Како ћемо гледати на наше испите ако се дамо водити светим духом?
19 Исусове речи дају спознати да требамо молити Бога за већу меру његовог светог духа. Ако се дамо водити тим духом ми нећемо бити ’незадовољни мрмљачи‘, сматрајући испите и разочарања нечим што нам заиста штети (Јуда 16, НС). Истина, ”човек рођен од жене кратког је века и пренатрпан неспокојством“, зато многи не доживе крај својих проблема или боли (Јов 14:1, НС). Али, не гледајмо никада на наше испите као да нам је Слушач молитве на било који начин дао камење, змије или скорпије. Он је оличење љубави и никога не искушава нечим злим, него нам даје ”сваки добар дар и сваки савршени поклон“. За све који га љубе и боје га се он на крају проузрокује добар исход (Јаков 1:12-17, НС; 1. Јованова 4:8). Онај ко је већ више година у истини зна из властитог искуства да су, кад се молио и показао веру, неки од његових најтежих испита били за његову корист и да су му помогли у животу у појачаној мери доносити плодове Божјег духа (3. Јованова 4). Да, можемо ли се на још бољи начин научити ослањати се на нашег небеског Оца, и може ли нам се још боље помоћи доносити плодове духа, наиме љубав, радост, мир, стрпљење, пријазност, доброту, веру, благост и самосавладавање? (Галатима 5:22, 23).
20. Како би на нас требале деловати Исусове речи из Луке 11:5-13?
20 Дакле, Исусове речи забележене у Луки 11:5-13 су благословљена гаранција Јеховине љубави и праве бриге. Због тога би наше срце требало бити испуњено дубоком захвалношћу и љубављу. То јача нашу веру и продубљује жељу да често долазимо к подножју Вечног Краља и да се задржавамо у његовом присуству пуном љубави. Осим тога, Исусове речи нам засигуравају да нећемо никада бити одбијени, нити ћемо морати отићи празних руку. Наш небески Отац се јако радује ако на њега бацимо своје бриге (Псалам 55:22; 121:1-3). И ако га, као њему верни и предани слуге, замолимо за његов свети дух, он ће нам га дати у богатој мери. Он је наш Бог пун љубави и ми можемо безгранично веровати у то да је он Слушач наших молитви.
Можеш ли се сетити?
◻ Преко кога се морамо приближити Богу у молитви, и зашто?
◻ У ком смислу је молитва ограничена предност?
◻ Шта значи ’молити се духом светим‘?
◻ Како је могуће библијски доказати да Бог услишује молитве верних крштених Јеховиних сведока?
[Слике на 7. страни]
Као што људски очеви дају својој деци добре дарове, тако и Јехова даје свети дух онима који га моле за то